Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
Muzičar Đorđe Stijepović već godinama živi u Americi. A što je najbolje od svega i tamo je dobio priliku da radi ono što najbolje ume – da svira kontrabas.
Tokom proteklih praznika Đorđe je boravio u Beogradu, a mi smo tu priliku iskoristili da ga malo propitamo kako o sunčanoj Kaliforniji, tako i o našem Beogradu.
Kakav je utisak i osećaj svirati u Holivudu?
– Po klubovima Holivuda poprilično redovno nastupam sa mojim bendom Fishtank Ensemble ili nekim drugim ad hoc jazz bendovima. Međutim, koncert od pre nekoliko nedelja u sali Dolby (bivši Kodak, poznat kao sala gde se dodeljuju Oskari) je bio jedinstveno i čarobno iskustvo. Nastupao sam sa poznatim glumcem i pevačem Drakeom Bellom kao gost jednog od mojih muzičkih heroja Briana Setzera pred prepunom salom od 4.000 ljudi.
Da li i dalje sarađuješ sa Lemijem iz Motorheada i da li on i dalje u bekstejdž prima isključivo ženske osobe?
– Ha, ha, istina je… makar delimično. U vreme kad smo redovno nastupali pravilo je bilo da se prvih dvadesetak minuta niko ne pušta u bekstejdž, a onda devojke. Neko vreme nismo svirali zajedno. Poslednji put kad smo se čuli pomenuo je da bi trebalo da snimimo nešto nas dvojica sa dva basa, tako da će možda opet doći do saradnje.
Postoji li neki novi trend na ogromnoj američkoj muzičkoj sceni, koji nije čista komeracijalna budalaština, a ipak prolazi kod publike?
– Trudim se da pratim stvari koje me zanimaju, a to je prvenstveno rock’n’roll. Držim uši otvorene za nove trendove, ali čini mi se da sam izgradio filter za stvari koje mislim da su budalaštine. Raduje me što neki moji prijatelji i r’n’r saborci polako dobijaju mainstream pažnju. Na prvom mestu to je JD McPherson, a polako se izdvaja i Nikki Hill.
Šta primetiš svaki put kada dođeš u Beograd?
– Dolazim redovno u Beograd, tako da nema tu mnogo iznenađenja. Ipak se ovde stvari ne odvijaju tako brzo. U Beogradu sam manje-više svake godine. Sada mi se, konkretno, čini da sam na ulicama primetio više beba nego obično.
Koja mesta obavezno posetiš kada si u Beogradu?
– Ovog puta sam igrom slučaja najviše puta bio u “Intergalactic Diner”-u na Vračaru. Redovno idem u “Chopper Cafe” u Sarajevskoj, a više puta sam posetio i klub “Das Boot” u okviru Parobroda.
Da li postoji nešto što ti odavde ipak nedostaje, kada si u sunčanoj Kaliforniji?
– Da, naravno – prijatelji! Nisam uopšte nostalgičan tako da mi zaista retko nedostaje neka klopa i sl. Imam zaista dosta bliskih drugara u Americi, ali prijateljstva iz Beograda su nezamenljiva.
Najavi nam neki svirku…
– U Srbiji neće biti ništa skoro, ali kako stoje stvari, opet ću imati kraću turneju sa mojim bendom Fishtank Ensemble po Crnoj Gori. Prošle godine smo nastupali u Podgorici, Budvi, Tivtu, Virpazaru i publika je odlično reagovala. Organizator je najavio da ćemo ove godine posetiti i nove gradove. Što se tiče inostranstva radujem se saradnji sa Bell-om koji mi je nagovestio turneju po južnoj Americi. Sa Fishtank-om se spremam i za koncerte po Rusiji.
Koji je muzički događaj obeležio prethodnu godinu?
– Pevajući na dva najveća hita Get Lucky (Daft Punk) i Blurred Lines (Robin Thicke), Pharrell Williams je taj koji je obeležio 2013. godinu. Veliku prašinu je podigao i povratak Davida Bowiea na scenu. Prošlu godinu je, nažalost, obeležio i odlazak dva velikana – Georgea Jonesa i Loua Reeda. Ja bih lično izdvojio i novi album benda Motorhead, „Aftershock“. (danubeogradu.rs)
