Izdvajamo
Naslovna / Blog / Fantastični Beograd / Stripovi: Nešto staro, a sasvim drugačije
Brad Barron
Brad Barron

Stripovi: Nešto staro, a sasvim drugačije

U knjižarama i na kioscima i dalje se prodaju stripovi… i tu su da ostanu.

Mi, beznadežni nostalgičari još se prisećamo vremena kada se štampa na prodajnim mestima jedva borila za prostor sa bezbrojnim izdanjima sa šarenim sličicama. Redovnim prilivom izdanja italijanskih, odnosno Bonelijevih junaka koje gura „Veseli četvrtak“, i uz podršku nekoliko drugih izdavača, strip se vratio da ostane na mestu koje zaslužuje, na prvoj liniji napada (ili je to odbrana?).

Najpre smo doživeli, i nekako finansijski podneli grafičke novele koje je ambiciozno forsirao „Beli put“ a sada sa time još ambicioznije nastavio „Darkwood“ (koliko smo tek njih čekali!), ali svakom je jasno da zdravo tkivo budućeg čitalačkog tela u Srbiji čine klinci koji se navlače na Zagora i kad malo porastu, Dilana Doga.

Za to je, naravno, potrebno vreme, a u međuvremenu desilo se nešto divno i za dušu nas, fanova stripa koji smo u međuvremenu odrasli.

Protivnik Morbova – Brad Barron

Brad Barron je Bonelijev junak kakvog nismo videli. Kao od stene odvaljen, ožiljcima išaran profesor biologije i ratni heroj, pomalo je nalik na Džordža Klunija. U prvoj svesci izašloj krajem 2008. godine, zatičemo ga kao predmet neljudskih eksperimenata i testova vanzemaljskih osvajača Morbova koji su bez po muke porobili planetu.

Smeštajući radnju u pedesete godine prošlog veka, koje odmah asociraju na bezbrojne SF filmove i knjige koje već ulaze u domen kolektivnog nesvesnog, scenarista celog serijala Titi Faraci, namerno ide na kartu prepoznavanja kod malo starijih i ozbiljnijih SF fanova.

Odstupanje od bonelijevskih kanona tu ne prestaju: naš junak nema večitu verenicu već ženu i dete (kao što ih sada imaju i mnogi od nas), i potraga za njima u opustošenom svetu, i naravno, tamanjenje što više Morbova i njihovih ogavnih beštija koje su dovukli amo, čini okosnicu priče.

Nema ni pomoćnika, utočište u prašumi ili nekom ušuškanom sokaku metropolisa, karakterističnu odeću… Ima kožnu jaknu. Ima i neizbežnu uzrečicu, koja u Bradovom slučaju glasi „propast“, mada zna i da masno opsuje.

I još jedan kuriozitet za kraj, i ova priča ima kraj, već u 18. epizodi, ne računajući još prvi od specijala koji se nedavno, naknadno pojavio kod nas. Srećom, taj kraj nije tužan.

Nismo baš toliko porasli. 

SVE FANTASTIČNE BEOGRADSKE PRIČE!

»»»» Pavle Zelić je rođen 1979. godine u Beogradu. Objavio je zbirku SF i horor priča „Poslednja velika avantura“ (Matica srpska, Novi Sad, 2009), scenarista je alternativnoistorijskog strip serijala „Družina Dardaneli” sa crtačem Draganom Paunovićem (prvi album, „Poljubac leptirice” je izdao System comics, 2011), a nedavno je objavio i istorijski triler roman „Peščana hronika” (Laguna, 2013.) o omladinskim radnim akcijama izgradnje Novog Beograda i misteriji koja se tada otkriva i pola veka opseda njegove stanovnike. Ima još koju desetinu priča rasutih po antologijama, časopisima, i novinama u Srbiji i Balkanu, a pisao je (i i dalje ne odustaje) kritike, kolumne i eseje o stripovima, knjigama, filmovima i uopšte, popularnoj kulturi i (naučnoj) fantastici za brojne štampane i online publikacije. Rekao bi nešto duhovito i pametno za kraj, ali mu kao za inat baš sad ništa ne pada na pamet… ;-) 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.