Od 1. februara novi tarifni sistem javnog prevoza

Gradsko veće, na predlog Direkcije za javni prevoz grada Beograda, usvojilo je novi tarifni sistem u javnom prevozu, koji će početi da važi 1. februara 2015. godine. Prenosimo saopštenje…

Tokom proteklih šest meseci, Direkcija za javni prevoz grada Beograda analizirala je dobre i loše strane postojećeg tarifnog sistema, konsultovala stručnu javnost, kao i iskustva drugih prestonica, pre svega u zemljama okruženja.

Novi tarifni sistem je pravedniji, odnosno on je po meri građana. Više neće postojati razlike po kojima su neki građani plaćali skoro 100 puta više za mesečnu kartu od drugih.

Oko 250.000 građana, među kojima su oni koji su plaćali mesečne karte, kao i oni koji su plaćali povlašćeni prevoz poput studenata, srednjškolaca ili osoba sa invaliditetom, plaćaće sada manje – od 285 pa do 30 dinara, a kada se tome dodaju i olakšice za penzionere, to znači da će 400.000 građana imati jeftiniji prevoz.

Učenici osnovnih škola, koji su do sada imali besplatan prevoz, imaće ga i ubuduće. Na ovaj način Grad Beograd sprovodi politiku da određene kategorije stanovništva imaju pravo na povlašćen prevoz. U tu kategoriju stanovnika spadaju i penzioneri koji svuda na svetu imaju beneficirane cene.

Karte za penzionere

U Beogradu postoji 30.641 penzioner sa mesečnim primanjima od preko 50.000 dinara. Nije ni pošteno, a ni moguće da njih mesečna karta košta 33,92 dinara, a zaposlenog koji prima manje, recimo oko 35.000 dinara, plaća skoro sto puta više. Novim tarifnim sistemom cena karte za penzionere je određena na osnovu visine penzije:

– penzioneri koji imaju primanja do 10.000 dinara dobijaju potpuno besplatan prevoz, što znači da više neće plaćati ni sadašnjih 33,92 dinara mesečno.
– penzioneri koji primaju između 10.000 i 25.000 dinara mesečno plaćaće istu cenu karte kao i do sada, odnosno 407 dinara godišnje ili 33,92 dinara mesečno.

Na ovaj način zaštićeni su najugroženiji penzioneri, kojih u Beogradu ima oko 60 odsto. Oni će plaćati ili istu cenu karte za gradski prevoz ili će imati potpuno besplatan prevoz, ako su im penzije ispod 10.000 dinara.

Što se tiče penzionera sa primanjima preko 25.000 dinara mesečno, oni su podeljeni u dve kategorije:

– penzioneri koji primaju od 25.000 do 50.000 dinara plaćaće ubuduće 990 dinara mesečno cenu karte;
– penzioneri koji primaju preko 50 hiljada dinara plaćaće ubuduće 50 odsto nove cene mesečne karte za zaposlene, odnosno 1.495 dinara.

Penzioneri u Beogradu će sa ovim povećanjem plaćati nižu cenu karte od penzionera u Novom Sadu (1.385 dinara), istu cenu kao niški penzioneri (990 dinara) i tek nešto višu cenu od penzionera u Subotici (965 dinara).

Suvišno je govoriti da Beograd ima i po deset puta više autobuskih linija od pomenutih gradova. Ako se posmatraju cene u gradovima u okruženju, jasno se vidi da je cena penzionerske mesečne karte u Beogradu (8,2 evra) najniža, jer penzioneri u Atini plaćaju 15 evra, u Zagrebu 15,6 evra, u Budmipešti 10,4 evra, a u Sofiji 13,3 evra. Penzioneri u Sarajevu plaćaju nešto nižu kartu nego u Beogradu odnosno 7,6 evra, ali je jasno da je broj linija gradskog prevoza u Beogradu neuporedivo veći.

Ovim tarifnim sistemom ispravljeni su apsurdi prethodnog, koji je sve penzionere delio na mlađe i starije od 65 godina. Penzioneri mlađi od 65 godina su do sada plaćali mesečnu cenu karte 1.120 dinara, nezavisno od toga kolika su im primanja i da li su sposobni za rad. Sada su ovi penzioneri izjednačeni sa onim koji su stariji od 65 godina i većina njih će plaćati znatno nižu cenu karte, koja će zavisiti od visine penzije.

Naime, oni koji imaju penziju do 10.000 dinara neće plaćati ništa. Penzioneri koji primaju između 10.000 i 25.000 dinara sada će plaćati 33,92 dinara mesečno, a oni koji primaju od 25.000 do 50.000 dinara plaćaće 990 dinara. U ovoj kategoriji penzionera skuplju cenu karte plaćaće samo oni koji primaju penziju preko 50.000 dinara, i to 1.495 dinara umesto sadašnjih 1.120 dinara.

Stare i nove karte

Zato je novi tarifni sistem pravedan. Obezbeđene su niže cene karata za većinu građana koji koriste prevoz, to jest za skoro pola miliona građana Beograda. Oni koji će plaćati više cene to će činiti na osnovu prihoda, a teret će biti ravnomerno raspoređen. I na kraju, zaštićene su mnoge kategorije stanovnika, kao što su penzioneri sa primanjima do 25.000 dinara, studenti, osobe sa invaliditetom i srednjoškolci.

U prošlosti je održavanje sistema urušeno uvođenjem navodno skoro „besplatnog prevoza“ za penzionere koji su plaćali godišnju kartu od 407 dinara ili 33,92 dinara mesečno. Taj prevoz zapravo nikome nije bio besplatan, pa ni penzionerima, jer je nedostajući novac bio nadoknađivan iz budžeta, što znači da su svi građani neposredno plaćali povećane subvencije grada.

Već 2012. godine su shvatili da sistem tako ne funkcioniše i poskupeli su cenu mesečne karte za 536 dinara. Ovaj potez nije doveo do povećanja prihoda već, naprotiv, do daljeg urušavanja sistema tako što je više od 100 hiljada redovnih kupaca mesečnih karata u naredna tri meseca prestalo da kupuje karte jer su im bile preskupe. Posledica takvog rada je da Gradsko saobraćajno preduzeće nije skoro tri godine, do kupovine Solarisovih autobusa, kupilo nijedan autobus. Tako je javni prevoz grada potpuno uništen, a cenu tog uništenja platili su svi građani, računajući i one penzionere kojima je formalno prevoz učinjen skoro besplatnim.

Uprava grada Beograda odlučila se na neuobičajen i rizičan potez – snižene su cene karata u gradskom prevozu, kako bi bili obezbeđeni veći prihodi. Ova odluka doneta je na osnovu opsežnih analiza koje su pokazale da je najveći pad u prihodima u gradskom prevozu nastao kada je prethodna vlast 2012. godine donela odluku da poveća cenu karata.

Zato je Gradska uprava donela odluku da snizi cene karata, kako bi motivisala građane i kompanije da kupuju mesečne karte.

Cilj je da građani kupuju mesečne karte, jer tako i sebi i Gradu obezbeđuju da gradski prevoz normalno funkcioniše. Međutim, Grad vodi računa i o onim građanima koji imaju potrebu da koriste gradski prevoz samo povremeno. Zato im nudi nove karte, na osnovu kojih mogu bolje da koriste gradski prevoz za isti ili sličan novac.

Zato se ukida „karta za jednu vožnju“ od 73 dinara. Umesto nje, koristiće se vremenska karta koja košta 89 dinara i koja traje 90 minuta od trenutka validiranja. I u ovom slučaju je snižena cena karte, jer je do sada ta karta koštala 101 dinar i važila je 75 minuta. Procena Dirkecije za javni prevoz jeste da građanin koji kupuje pojedinačnu kartu promeni u proseku oko tri različita prevoza. Do sada je to koštalo 219 dinara ili tri „karte za jednu vožnju“. Sada će moći da preseda, tj. promeni koliko puta želi prevoz u trajanju od 90 minuta, za samo 89 dinara. Direkcija za javni prevoz smatra da je za 90 minuta moguće prosečno promeniti i do šest različitih linija.

Jedna od anomalija dosadašnjeg tarifnog sistema bila je i ta da je mesečna karta do sada koštala isto koliko i 44 pojedinačne karte. To su tačno dve „karte za jednu vožnju“ po danu ako se uzme u obzir činjenica da jedan mesec ima prosečno 22 radna dana. Sada će mesečna karta vredeti koliko 33 pojedinačne vožnje od 90 minuta, što je inače praksa i u svetu. Mesečna karta treba da bude jeftinija od prostog zbira pojedinačnih karata, jer se na taj način stumulišu redovni korisnici gradskog prevoza.

Novi tarifni sistem stupa na snagu 1. februara 2015. godine, osim za penzionere koji imaju primanja preko 50.000 dinara. Za njih novi tarifni sistem važi od 1. marta 2015. godine.

Svim penzionerima koji sada koriste kartice na osnovu kojih plaćaju 407 dinara godišnje, biće produženo trajanje kartica do 1. februara, što znači da će se tokom januara voziti besplatno.

Od 1. februara 2015. godine svako ko dopuni nepersonalizovanu karticu sa najmanje 900 dinara, dobiće „bonus“ od 100 dinara. To znači da je za 10 kupljenih karata jedanaesta karta besplatna.

Od 1. februara 2015. godine uvodi se godišnja karta koju će moći da kupe korisnici javnog prevoza u svim kategorijama. Cena godišnje karte biće identična ceni mesečne karte puta 11 meseci, a važiće za svih 12 meseci.

Papirne kartice

Trenutno se pojedinačne vožnje mogu ostvariti korišćenjem plastičnih i papirnih (nepersonalizovanih) kartica. Papirne kartice namenjenje su uglavnom posetiocima grada ili korisnicima koji povremeno koriste uslugu javnog gradskog prevoza.

U okviru novog tarifnog modela, papirne kartice postaju kartice za jednokratnu upotrebu i mogu se dopuniti isključivo kao:

– dvadesetčetvoročasovna (dnevna) – 280 dinara (važi 24 sata od momenta aktivacije, osim u noćnom prevozu). Aktivacija počinje od momenta prodaje na kiosku. Nakon dopune kartica se više ne može upotrebiti ni za jednu transakciju. Karta važi za jednu osobu (za imaoca kartice u prevozu);
– trodnevna – 720 dinara (važi 72 sata od momenta aktivacije, osim u noćnom prevozu). Aktivacija počinje od momenta prodaje na kiosku. Nakon dopune kartica se više ne može upotrebiti ni za jednu transakciju. Karta važi za jednu osobu (za imaoca kartice u prevozu);
– petodnevna dana – 1.100 dinara (važi 120 sati od momenta aktivacije, osim u noćnom prevozu). Aktivacija počinje od momenta prodaje na kiosku. Nakon dopune kartica se više ne može upotrebiti ni za jednu transakciju. Karta važi za jednu osobu (za imaoca kartice u prevozu).