Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
Ima jedna interesantna engleska izreka: „You’ve got the wrong end of the stick“, sa značenjem pogrešno protumačenog smisla. E pa, za koji god kraj motke da se u engleskim plesovima uhvatimo, neće biti pogrešno.
Engleska folklorna tradicija ispunjena je igrama i igrarijama sa raznoraznim štapinama.
Maypole i Morris dance
Deca na kraju školske godine, umesto priredbe za roditelje, izvode ples, skakućući sa šarenim trakama, oko motke zabijene u zemlju – Maypole dance.
Zvuči jednostavno, ali može ozbiljno da se zapetlja, jer ne treba zanemariti mogućnost kretanja u pogrešnom pravcu, pa motka nije šareno isprepletena, a deca su u čvor zavezana. Zato se ovakvi plesovi mesecima unapred pripremaju, a roditelji, zatim, sa foto-aparatima, ponosno čekaju.
Ko pamti Radost Evrope setiće se kako plesovi i pesme sa severa Evrope deluju kao usporeni menueti u poređenju sa živopisnim istočno-evropskim folklorom. Ne kažem, ni kod nas nisu svi članovi folklora, niti je to standardna školska priredba, ali kad čovek ovo pogleda ne preostaje ništa drugo sem osmeha.
Moguće da su kod nas, zbog uvek potenciranog populizma i svakako socijalizma, osim recitala, uvek bile popularne i priredbe sletskog karaktera, koje ističu uvežbanost i fizičku spretnost mladog pokoljenja.
Engleske narodne igre, za razliku od punokrvnih ritmičnih irskih i škotskih plesova, deluju nekako bledunjavo i beživotno. Tradicionalni muški ples sa štapovima – Morris dance, koji ne uživa veliku popularnost, izvor je podsmeha i kod samih Engleza.
Nema pravog kraja, ni početka, sasvim je svejedno u kom trenutku će igrači prestati da poskakuju, dok s vremena na vreme lupkaju štapovima, nezavisno od ritma koji daju zvončići okačeni na njihovim nogama.
Čudna neka i nadasve dosadna igra, koja teško nalazi poklonike i među tradicionalistima. Čak i vašarske zabave, sa velikim količinama piva, zahtevaju neki življi ples za podizanje raspoloženja.
Skok s motkom i skok na motku
Ima, međutim, jedna drevna sportska aktivnost koja zahteva i veštinu i hrabrost učesnika, jer nije svako spreman da rizikuje kupanje u hladnim i prljavim vodama, ukoliko se motkom ne prebaci na suprotnu stranu kanala.
Ovaj, nimalo naivan sport, dosta liči na olimpijsku disciplinu „skok s motkom“. Učesnicima je potrebna impozantna snaga i spretnost da se, posle zatrčavanja, ne bi niz motku neslavno sroljali u vodu, umesto da pobednički osvoje drugu obalu.
Upotreba motke u igrama i plesovima, dobila je, u novije vreme, neočekivanu popularnost u fitnesu.
Žene različlitog doba, ne isključivo mlade i neudate, što bi mogla da bude zlobna pretpostavka, odlučuju se da mišiće učvrste verući se po motkama u fitnes centrima, a ne retko i instalirajući iste u sopstvenim domovima. Igre (s) motkama prilagođavaju se, očigledno, ne samo prema uzrastu, nego i prema sposobnostima i afinitetima. ♦
Svi tekstovi Beograđanke u Londonu!
»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.
