Izdvajamo
Kalemegdan

Kalemegdan

Iako je, zarad preciznosti, neophodno odvojiti pojam parka Kalemegdan od Beogradske tvrđave ispred koje se nalazi – to je veoma teško.

Posetioci parka obično podrazumevaju šetnju čitavim kompleksom, složenom i bogatom kulturno-istorijskom celinom.

Naziv Kalemegdan, inače, i u izvornom turskom značenju ukazuje samo na plato ispred grada („kale“ na turskom znači grad, tvrđava, a „megdan“ – polje).

Kada je Kalemegdan konačno vraćen Srbiji, naziv je ostao, a nalog za pretvaranje prostora u park dao je sedamdesetih godina 19. veka knez Mihailo Obrenović. Po idejnim skicama prvog srpskog urbaniste i prvog profesora arhitekture u Srbiji Emilijana Josipovića zasađeno je zelenilo, 1890. godine otpočelo je plansko uređenje, a 1905. godine park je proširen i pripojen mu je Mali Kalemegdan.

Kalemegdan

Šetnja Kalemegdanom

U park se najčešće ulazi direktno iz Knez Mihailove ulice. Glavna staza vodi do fontane „Ribar“, sa bronzanom skulpturom ribara koji se bori sa zmijom, rad vajara Simeona Rosandića iz dvadesetih godina 20. veka. Pored fontane je Muzički paviljon za letnje koncerte promenadne muzike na otvorenom.

Nešto dalje, nalazi se Spomenik zahvalnosti Francuskoj, okružen zelenom površinom po uzoru na francuske parkove. „Volimo Francusku kao što je i ona volela nas“, natpis je na zadnjoj strani kompozicije Ivana Meštrovića, otkrivene 1930. godine, kojom Srbija zahvaljuje zemlji saveznici za pomoć u Velikom ratu.

Park Kalemegdan je i galerija sa više od dvadeset skulptura, bista, spomenika i spomen-obeležja okruženih zelenilom, koji podsećaju na velike književnike, umetnike, političare, privrednike, naučnike i događaje značajne za istoriju Beograda.

Kalemegdan

Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“ na Malom Kalemegdanu prvi je namenski izložbeni prostor u Beogradu, podignut 1928. godine, po ideji Branislava Nušića. Ispred Paviljona se nalazi fontana „Buđenje“, rad vajara Dragomira Arambašića.

U isto vreme završeno je, na drugom kraju Kalemegdana prema Pariskoj ulici, Veliko i malo stepenište – izuzetan objekat parkovske arhitekture u duhu romantike.

Kalemegdanski park i tvrđava domaćini su kulturnih manifestacija, u parku i delovima kompleksa nalaze se restorani, klubovi, diskoteke, sportski tereni… U podnožju Malog Kalemegdana smešten je od 1936. godine Zoološki vrt, koji danas zauzima površinu od šest hektara i dom je za oko dve hiljade životinja.

Ne treba zaboraviti ni kapije Kalemegdana, koje podjednako pripadaju parku i tvrđavi – Karađorđevu kapiju, Stambol kapiju, Vidin kapiju, Sava kapiju… kao prolaz u svet novih tajni Beograda. (danubeogradu.rs)

Kalemegdan

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.