Izdvajamo
Naslovna / BG svaštara / Obrati pažnju! / Sveti Sava – život pre smrti
Sveti Sava Srpski
Sveti Sava - kopija freske iz manastira Mileševa

Sveti Sava – život pre smrti

Ako je jedan čovek bio u isto vreme, na samom početku 13. veka, utemeljivač srpske crkve i države, začetnik prosvete, književnosti, medicine, diplomatije… trebalo bi da se zapitamo – koliko nam znači ime Sveti Sava pre ili posle praznika koji nazivamo Savindan.

Da li ga se sećamo, koliko ga poštujemo i slavimo, jesmo li ponosni na njega u prilikama kada bi to bilo normalno, potrebno ili neophodno, poželjno…

Vrednost Svetog Save, ogromna i gotovo nestvarna, zaslužuje mnogo više.

Životna priča mladog srpskog princa svakako doprinosti lakoći sa kojom đaci uče školske lekcije i može da privuče pažnju zainteresovanih za istoriju Balkana, koji nisu sa ovih prostora. Pitanje koje ostaje otvoreno je koliko odrasli, nadležni, važni, pozvani i prozvani izdavajaju vremena, novca i nastojanja da se izvanredna ličnost srednjovekovnog srpskog državnika učini jednom od prvih asocijacija kad se pomene reč – Srbija.

Sava se vratio…

Ostavimo po strani kanonizaciju za sveca i stravičan zločin nad moštima Svetog Save. Pozabavimo se životom arhiepiskopa Save. Rastko Nemanjić, monah Sava, mogao je da ostane na Svetoj gori do kraja zemaljskog trajanja u duhovnom uzdizanju, pisanju i molitvi – osnivanje manastira Hilandar od dovoljnog je značaja da zasluži mesto među besmrtnima.

On je odlučio da se vrati – svom narodu, pre svega, sa sasvim konkretnom misijom.

Pogledajmo kartu Evrope i sveta na prelasku iz 12. u 13. vek!

Doba je pada Vizantije i krstaških pohoda, manjih i većih bitaka i ratovanja. Muslimanske dinastije smenjuju se u velikom delu današne Španije, u susedstvu srpskih teritorija su ogromno bugarsko i još veće ugarsko carstvo i kraljevstvo, brodovi Mletačke republike kontrolišu mora i pristaju u svojim gradovima u priobalju…

Da li možemo da zamislimo složenost prilika i moć sagovornika srpskog princa-monaha, od kojih je, redom, dobijao podršku za – osnivanje Kraljevine i samostalnost Srpske pravoslavne crkve?

Šta uopšte znamo o putovanjima Svetog Save, koja jesu bila poklonička, u Svetu zemlju i na Svetu goru, ali istovremeno i državnička, sa mudrim odlukama, idejama i planom, koji je realizovao, korak po korak.

Poznajemo li dovoljno čoveka koji se slobodno kretao po Egiptu, tada pod vlašću kurdske dinastije Ejubida i sastao sa sultanom Al Kamilom, lično, koji mu je obezbedio vodiče za obilazak Sinaja.

Da li nam je jasno da je u vremenu pre evropskog humanizma i renesanse Sava život i čoveka stavio na prvo mesto i posvetio se svetovnom podvigu – osnivao je eparhije, podizao manastire i uz njih škole i bolnice, prevodio, beležio i pisao neumorno… Zakone, pravila organizacije, norme, praktične savete… Mnogo pre procvata zapadnoevropske nauke, uzore je nalazio na jugu i istoku, u Galenu, Hipokratu, Aviceni…

Koliko crkva ume da nam približi, na jednostavan način, Svetog Savu kao vrsnog teologa?

Šta nam je činiti…

Ne svodimo Svetog Savu, dakle, na školsku slavu, ime ustanove, ulice, hrama, datum u kalendaru Srpske pravoslavne crkve, svetosavsku akademiju…

Zapitajmo se – koliko dobro zaista poznajemo njegovo delo?

Ako su u surovim okolnostima stanovnici ovih prostora želeli, umeli i uspeli, kroz neverovatna usmena predanja svih vrsta, i retke zapise, da sačuvaju sećanje na veličinu Svetog Save, zašto to ne bismo nastavili i mi.

U savremenom svetu stalne preraspodele moći i uticaja, raste interesovanje za nastanak država i naroda. Na raspolaganju su nam sva savremena sredstva. Potrebna je samo volja.

Imamo li interaktivnu kartu Savinih putovanja i dela, imamo li primerene prevode prigodnih tekstova na druge jezike, uključujući i one neevropske, možemo li da napravimo ozbiljnu godišnju naučnu konferenciju u Beogradu koja bi se bavila srednjim vekom… na primer.

Sveti Sava zaslužuje istraživanja svega što nam je ostavio, do najsitnijih detalja. Upoznavanje javnosti sa njegovim delom. Promovisanje, kako bismo danas rekli. Uspostavljanje vrednosti i načela kojima se rukovodio, kao uzora svima nama.

(danubeogradu.rs)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.