Izdvajamo
Naslovna / BG svaštara / Za lepši dan u Beogradu / Zašto je važno čitati knjige?
knjige

Zašto je važno čitati knjige?

Često ćete čuti da se čitanjem knjiga beži od stvarnosti. Zaista, knjige pružaju utočište i podržavaju različite vrste odmetništva čitalaca. Ipak, knjige su često tu da nas upravo suoče sa realnošću i sopstvenim problemima, pa i nama samima, a vrlo često daju odgovore i pomažu u rešavanju problema.

Knjige kao odmetništvo – beg od neželjenog

Život 21. veka naročito u urbanim predelima, najčešće se odvija tolikom brzinom da se ponekad čini da sunce zađe samo nekoliko sati nakon što je izašlo. Uspemo da obavimo samo dve – tri obaveze, dok nam veliki deo dana prođe samo u putu s jednog na drugi kraj grada. U toj brzini, gomilaju se problemi, stres i napetost. Na kraju takvog dana većina nas želi da napusti svoj realan život i prepusti se čarima nekih drugih svetova živeći život nekih drugih, najčešće, izmišljenih ljudi. Da se razumemo, da biste manje razmišljali o svom životu i svojim problemima, te se prepustili fiktivnom rešavanju problema i avantura drugih ljudi, dovoljno je da uključite televizor i ,,posetite“ neki od rijalitija. Međutim, takva vrsta bega od sopstvenog života i stvarnosti u kojoj živite neće pomoći da odagnate stres, bezvoljnost, depresiju, nervozu, bol ili prazninu. Knjige su, ako ništa drugo, napisane bogatijim stilom koji će oplemeniti vašu dušu i vaš rečnik, što priznaćete nije slučaj sa navedenim tv programom.

Rešava vas stresa

Dovoljno je svega desetak stranica dnevno, ukoliko niste u mogućnosti više, da pročitate kako biste se opustili i  smanjili emitovanje stresa u vašem organizmu. Naravno bitan je odabir žanra, pisca i samog dela. Najbitnije je da sve navedeno prilagodite sebi i svojim afinitetima. Krimi drame verovatno neće pomoći da se rešite napetosti, jer uglavnom istu pospešuju, mada najverovatnije u mnogo pozitivnijem smislu, nego što je to slučaj sa napetošću prourokovanu stvarnim dešavanjima iz života proživljenoj na sopstvenoj koži. Ukoliko želite da se opustite izaberite lakše štivo, iliti lepu književnost u zavisnosti od ukusa. Čitanje u službi relaksacije može se upražnjavati pred spavanje, u vreme pauza, tokom vožnje gradskim prevozom, pa čak i tokom čekanja u redovima. Nemojte stvoriti dodatni stres time što ćete sebi zadavati da morate pročitati određeni broj strana ili poglavlja za određeno vreme. Čitajte koliko vam odgovara i kada vam odgovara. Desiće se da nekada pročitate samo tri stranice, a nekada i do nekoliko poglavlja odjednom.

Razvija maštu i kreativnost

Psiholozi smatraju da je razvijanje mašte veoma bitno za razvoj deteta i njegove ličnosti. Međutim, svi zaboravljamo da kreativnost i tokom  kasnijeg, odraslog, života može biti veoma bitna i unosna primenjena u raznim poslovima, ali i dobra za održavanje mentalnog zdravlja. Mnogi ljudi se čude nad sopstvenim snovima ili slikama koje stvaraju u svojim umovima dok su budni. Ponekad pomisle da li je to zaista njihov mozak smislio. Mnogi se uplaše sopstvenih ideja i snova smatrajući da su nerealni. To je prva greška i nepravda koju čovek čini prema sebi. Mašta je odlična i kada imate 7 i 77 godina, ona boji vaš život najlepšim bojama koje se često ne mogu videti okom.

Motiviše vas – beležite citate

Mašta često može da odagna bol i tugu i promeniti vaše trenutno mentalno stanje i raspoloženje što je već dovoljno za lepši dan. Mnoge poruke koje ćete pronaći u knjigama mogu vas motivisati da bolje mislite o sebi, svojim bližnjima, ljudima uopšte, svetu i životu. Nekada je dovoljna jedna rečenica koja će biti dovoljno upečatljiva možda samo vama i baš ona će učiniti da sutra ustanete iz kreveta nakon nekoliko dana bezvoljnog ležanja i traženja smisla života. Zapisivanje citata, pa čak i čitavih odlomaka dela može odlično uticati. Vraćajte se često zabeleženim citatima iz različitih knjiga, oni će vas podsetiti na čitave radnje, likove, ali i emocije koje su u vama probudile te rečenice, kao i situacije u kojima ste bili kada ste ih čitali, a koje ste sada pomoću njih prevazišli. Koliko puta ste samo čuli da je velikim i uspešnim ljudima životni moto upravo neki citat iz knjiga koje su pročitali možda još kao deca. Nezaboravimo nikada citate iz Malog princa. Eto odlične preporuke za sledeću knjigu koja se čita u jednom dahu, a namenjena je svim uzrastima i preporučuje se da se čita u razmaku od nekoliko godina kako bi se video lični napredak i različito tumačenje određenih rečenica, pa i čitavog dela svakim novim čitanjem.

Upoznajete sebe

Pojedine knjige vam otkrivaju da saznate nešto više o sebi iako nijednu reč autor nije posvetio lično vama. Većina ljudi priznaje da se često pronalazi u pesmama, romanima, pa čak i likovima iz filmova ili serija. Poistovetiti se sa likom znači saosećati i proživeti sa njim sve ono što možda niste bili u prilici da proživite u svom životu ili jeste, ali se drugačije završilo. Zaprepastiće vas koliko možete saznati o sebi čitajući redove potpunog stranca koji vam svakom novom rečju otkriva po jedan milimetar svoje i vaše duše.

Razvoj empatije

Iako stručnjaci tvrde da se empatija među ljudima sve više smanjuje, te ljudi postaju sve zatvoreniji, nepoverljiviji, agresivniji i okrutniji, ipak to nije obrazac već individualno stanje, odnosno izbor. Možete saosećati i sa likovima i događajima koji vam nisu bliski i ne pronalazite se u njima, međutim ono ljudsko prevlada u svakome od nas. Često ljudi u savremenom svetu pomisle da su postali bezosećajni, neki od njih zaista idu ka tome, ali na neke priče ne mogu ostati ravnodušni. To su trenuci kada ispoljavate svu svoju lepotu ljudskosti, oplemenjujete sopstvenu dušu i činite svet boljim mestom. Veliki je broj primera ljudi koji nakon nekog filma ili knjige dobiju iznenadnu želju da pomognu drugima, da spasavaju svet ili da ga učine boljim nego što jeste.

Koncentracija – vežbanje fokusa, zadržavanje pažnje

Jedan od najvećih problema sa kojim se susreću naročito mladi ljudi (učenici i studenti najviše) jeste problem sa koncentracijom i nemogućnost zadržavanja fokusa na bitnim stvarima koje često nisu interesantne. Knjige koje čitamo svojevoljno definitivno su zanimljivije i drže nam veću pažnju, nego one koje su nam nametnute kao moranje u školi ili na fakultetu. Pa kako to onda knjige poboljšavaju koncentraciju? Jednostavno je. Kada čitate knjigu koja vam se dopada usredsređeni ste na fabulu i znatiželjno iščekujete šta će se dogoditi na sledećoj strani ili samo u sledećem redu. Kada čitate posvećeni ste samo tome kako biste mogli da ispratite sve elemente dela. Ukoliko se uhodate sa nekoliko knjiga pročitanim zaredom, učenje dosadnog gradiva će biti bolje, jer ćete, ako ništa drugo, moći da ,,po navici“ sedite nad knjigom i mislite samo o njoj. Iako je to neće učiniti zanimljivijom, ipak vaša pažnja će biti dovoljno uvežbana da se usmeri samo na jednu radnju – čitanje. Kao logična posledica javiće se pamćenje koje je ključno za učenje.

Sprečava mozak da ,,zakržlja“

Učenicima posle letnjeg raspusta koji tokom istog nisu previše pisali biva teško da se ‚‚vrate u formu“ i potreban im je određeni (kraći) period da se čak sete kako se određena slova pišu. Ovo nije karakteristično samo za osnovce, već i za srednjoškolce, pa i studente. To ne znači da ljudi zaboravljaju kako se piše, jednostavno se odvikavaju od brzog spajanja slova i standardnog rukopisa. Mnogi koji ne upišu fakultet posle srednje škole ili propuste koji godinu tvrde da im je mnogo teže da ponovo uče. Sve navedeno je normalno i znači samo da se naš mozak ulenjio. Čitanjem se on vraća u formu.

Obogaćuje rečnik

Svaka knjiga posebnim napisana je stilom svog autora. Reči koje autori koriste mogu biti nove za vas ili reči ne koristite, a želeli biste, ili pak one koje ni ne postoje, a tako dobro zvuče. Šta mislite ko je smislio reči koje sada koristite? Čovek, naravno. Koji čovek? Onaj kome je potrebno bilo da označi neku radnju, stanje, zbivanje, predmet… Ko više traga za značenjima od pisaca i filozofa koji su često i pisci? Čitanjem neke reči će se ustaliti u vašem govoru i postati deo vaše svakodnevice.

Čini nas informisanijim

Ponekad neke knjige od kojih ne očekujemo pouku mogu da nas nauče nekim novim stvarima i saznanjima. Recimo možemo naučiti nešto o nekoj drugoj tradiciji, o nekoj mitologiji, o istorijskim događajima, o ljudima, o istraživanjima, o predmetima koji su korišćeni, o narodima itd.

Nijedna knjiga nije glupa knjiga!

Čuli ste za izraz ‚‚Nijedno pitanje nije glupo pitanje“, isto je i sa knjigama. Ovo je lični stav. Ogromna većina ga ne zastupa i to je njeno pravo. Naime, svaka knjiga koju možete uzeti u ruke naučiće vas nečemu i ukazati vam na nešto. Ukoliko je to knjiga koju biste okarakterisali kao glupu ili dosadnu ona će vas upravo naučiti to da vam se taj žanr ili taj pisac ne dopada. To je dovoljno da vi praktično suzite krug vašeg interesovanja na ono što vas zaista zanima. Ponekad knjige koje imaju jako lošu kritiku i ocenu javnosti mogu vas naučiti nečemu. Možda nemaju preduboku poruku, možda je i stil siromašan i loš, ali ipak mogu prikazati stvari onakvima kakve jesu, onakve kakvim ih vidi svako od nas, a ne želi da prizna. Svaka knjiga koja vam se čini kao loša ili glupa otkriva vam drugačiji ugao gledanja, koliko god on bio suprotan vašem, koliko god on bio apsurdan, on postoji i ta knjiga je dokaz toga. Nemojte odbacivati knjige. Nemojte potcenjivati knjige i suditi im na osnovu korica, autora, žanra ili nečijeg stava o svemu navedenom. Pružite priliku knjigama koje inače ne biste nikada pročitali, možda vas iznenade, a možda i posluže kao dokaz samom sebi da ste bili u pravu kada ste rekli da vam se neće dopasti.

Čitanjem ćete dobiti mnogo, a nećete izgubiti ništa, jer vreme provedeno u čitanju je sve samo ne izgubljeno vreme. (danubeogradu.rs; Katarina Tomović)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.