Izdvajamo
Požar u Vinči se vidi i iz svemira! (print screen Google Maps)
Požar u Vinči se vidi i iz svemira! (print screen Google Maps)
Naslovna / BG svaštara / Obrati pažnju! / Požar u Vinči se vidi i iz svemira!

Požar u Vinči se vidi i iz svemira!

Pre nedelju dana gradske vlasti saopštile su da je požar u Vinči ugašen, ali da će se u narednom periodu pratiti sistemom termovizijskih kamera da li ima još žarišta u unutrašnjosti deponije.

Požar na deponiji „Vinča“ zabeležen je i na Google Maps pre nekoliko nedelja, pre nego što je ugašen, ali…

Po pisanju portala Domino magazin, stvar je malo komplikovanija.

Gradski zavod za javno zdravlje poručivao je da zagađenje nije prelazilo granične vrednosti, ali je pozivao na oprez. Ono što je zabrinjavajuće je da bi požar zapravo mogao da traje godinama.

Osnovni problem je što požar tinja u dubini, negde čak i 40 metara ispod površine. Takođe, ne gori samo đubre već i metan koji se oslobađa višegodišnjim raspadanjem organskog otpada koji se gomilao decenijama na deponiji. Tačnije od 1977. godine kada je deponija otvorena. Dakle, vatrogasci ne mogu ni da dođu do njega zbog čega deponiju zatrpavaju zemljom. Ali kako je površina koja gori čak pet hektara i to na velikoj dubini, požar je praktično nemoguće ugasiti.

– Taj požar je započeo još pre mnogo godina i samo se razvija. Faze fermentacije su: bacite đubre, posle par meseci imate tu ugljen-dioksid fazu, sledi metanska faza koja može da traje još deset godina, bacite novo đubre, pa na to dodate još deset i tako opet. Nažalost, naša Vinča će još mnogo godina da gori – izjavio je nedavno dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu, profesor dr Ivan Gržetić za RTS.

Požar u Vinči nije jedini dugovečni požar

Ako zaboravite na tu sitnicu koja se tiče samo vašeg zdravlja, nije to ništa neobično. Postoje podzemni požari koji gore godinama, pa čak i vekovima.

Recimo požar u mestu Centralia u američkoj Pensilvaniji je počeo da gori 1962. godine. Podzemni ugalj i dalje tinja, čak 55 godina kasnije. Sličnih požara je na stotine, a možda i na hiljade širom sveta.

Ipak, ubedljivo najstariji požar je u Australiji i procenjuje se da gori već nekih 6.000 godina. Nalazi se u dubini planine Mount Wingen i sve vreme izbacuje dim. Pretpostavlja se da ga je zapalila munja.

U Vinči možda nema uglja, ali ima drugog fosilnog goriva – metana. Koji neće skoro nestati.

Profesor Gržetić govorio je i o zagađenju.

– Naša sreća je što su te deponije daleko od Beograda i dok vetar nosi taj dim i smrad u isto vreme razblažuje. Ali, naša nesreća je što se unutar tih gasova nalaze brojne kancerogene i supstance opasne po ljudsko zdravlje – rekao je profesor Gržetić za Beogradsku hroniku.

– Naglašavam i da su sva ta zagađenja oko nas u koncentracijama ispod maksimalno dozvoljenih, ali rizik koji se generiše od tih supstanci je kumulativan. Vi imate rizik od metala koji nije veliki, polihlorovanih jedinjenja, pesticida, ali kad saberete, dođete do maksimuma koji je prevaziđen i nađete se u opasnoj zoni, kada može da se desi da pojedine kategorije pogotovu stari, deca, trudnice mogu da imaju posledice – zaključio je profesor Gržetić.

Deponija "Vinča"

A na drugoj strani…

– Više nema ni požara ni dima. Uložen je ogroman napor koji je podrazumevao uključivanje velikog broja službi, a nastavićemo da pratimo situaciju na terenu s obzirom na to da su napolju visoke temperature. U gašenju požara utrošeno je oko 65.000 kubika zemlje, a požarom je bilo zahvaćano područje od oko 20 hektara. U narednom periodu ćemo koristiti termovizijske kamere kako bismo snimili da li ima još žarišta u unutrašnjosti deponije – kaže gradonačelnik Beograda Siniša Mali.

On je dodao da je sistemsko rešenje za deponiju u Vinči pronalaženje privatnog partnera koji bi postojeću deponiju zatvorio i napravio fabriku za pretvaranje otpada u toplotnu i električnu energiju. Procenjena vrednost investicije je 300 miliona evra, a kompletan iznos obezbediće privatni partner.

– Javile su nam se najveće firme na svetu koje se bave upravljanjem otpadom. U pitanju je nov proces, oni donose know-how i nove tehnologije, a za nas je to dobro jer ćemo moći nešto da naučimo i da kasnije iskoristimo to znanje. Otvaranje obavezujućih ponuda je 13. jula i verujem da će ovo biti dobro i konačno rešenje za deponiju – zaključio je Mali.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.