Kreativni centar: Mala crna knjiga – Život

U izdanju Kreativnog centra objavljena je „Mala crna knjiga“. Zavirite u nju i pogledajte šta vam na temu života poručuju stand up komičari Ana Zlatanović i Nemanja Dimitrijević.

Posle uspešnog nastupa na večeri crnog humora ovo dvoje komičara shvatilo je da su kao stvoreni da napišu motivacionoliku knjigu o životu.

Vodeći se starom narodnom „Život je reka – ljudi ga zagađuju“, odlučili su da se konsultuju sa životinjama po pitanju toga kako gledati na period između majčinog stomaka i Sablasnog Kosača.

Dobili su široku lepezu izjava koje se kreću od: „Devet života, a i dalje ne znam ko sam. Jednom sam se obesila, ostalo ih osam“ do „Život je jednostavan – rodiš se, pokušaš da ne umreš, ne uspe ti. Ali ne uspe nikom! Zato prestanite da komplikujete i uživajte u životu“.

Autorka oba dijametralno suprotna pogleda na život je, naravno, mačka.

Autori su članovi organizacije Standup.rs, a knjigu je ilustrovala Zombijana Bones i svojim prepoznatljivim stilom dala posebnu atmosferu ovoj zabavnoj parodiji na popularne motivacione priručnike.

Kako ste došli na ideju za ovu knjigu?

Ana: Pre nekoliko godina došla sam na ideju da napišem knjigu o crnom humoru koja bi se zvala „Znači, odlučili ste da umrete“. Pala mi je na pamet kada sam razmišljala o tome šta natera osobu da oduzme sopstveni život, a mala motivaciona knjiga pod nazivom „Samo napred“ bila mi je na radnom stolu. To mi je bilo smešno – što mozgam o samoubistvu, a knjiga mi poručuje – samo napred. Godinama kasnije usudila sam se da sve ispričam Nemanji. Njemu je to bilo zanimljivo i hteo je da pokušamo da zajedno napravimo parodiju na sve te motivacione knjige.

Da li je bilo teško primeniti formu stand up na knjigu – pisani i ilustrovani format?

Ana: Ne, premisa je premisa – bilo da se radi o ilustraciji, bilo o pisanom teksu. Mehanizam za formiranje fore je identičan.

Šta vam je bilo najvažnije kod ilustracija? Kako ste se odlučili na to da baš Zombijana bude ilustratorka knjige?

Ana: Dopada nam se to što ona radi. Nismo je poznavali, kontaktirali smo s njom preko Facebook-a, predstavili svoju ideju i tako je krenulo. Nismo imali šta da izgubimo, što dosta pomaže u tim situacijama.

Nemanja: Bilo nam je bitno da ilustracije nemaju ozbiljan ton, nego da naginju ka veseloj, dečjoj strani. Zombijanine ilustracije baš su takve kakve su nama bile potrebne – vesele, a ipak dovoljno mračne da odgovaraju tonu knjige.

Kako je tekao proces rada na knjizi? Koji su bili najveći izazovi? Kako je bilo pisati u tandemu?

Ana: Svako je izneo svoje ideje: koje karakteristike vezujemo za koje životinje, ko je zlikovac, a ko pozitivac, kakve probleme određene životinje mogu da imaju i posle toga sklapali smo materijal.

Nemanja: Proces pisanja tekao je zabrinjavajuće lako, pa sam sve vreme čekao šta je to što će da krene po zlu. Pisao sam tako da nasmejem Anu (a nadam se da sam uspevao dovoljno često), jer sam se vodio mišlju da ako je nama zanimljivo, to će se odraziti i na rad na knjizi, te će i čitaoci to osetiti.

Kome je namenjena ova knjiga – koga ste imali na umu kao čitaoce dok ste je pisali?

Ana: Odraslima i naprednoj deci…

Nemanja (dodaje): …svima onima koji ovu knjigu shvate kao štivo koje može da ih zabavi (nadamo se i da ih podstakne na razmišljanje), a ne da na nju gledaju kao na manifest ili priručnik za život. Knjiga je crno-bela, pa ako dete ne razume reči, eto mu neka boji, ali sve dok ne prelazi ivice… ipak negde treba da se postavi granica.

Kakve su dosadašnje reakcije na knjigu?

Ana: Zabrinjavajuće pozitivne. Svet je mnogo mračniji nego što smo mislili.

Ovo je prva vaša knjiga ovog tipa. Šta je ono što ste naučili tokom ovog procesa?

Nemanja: Kao i za sve u životu, može se reći da neke stvari ne zavise od nas, tako da ne vredi rasipati energiju. Takav savet možete čuti i od roditelja, terapeuta, možete ga naći u našoj knjizi, ali nas uvek iznenade nove situacije kada se to desi. Čudno je, takođe, što je toliko ljudi iz bliske okoline koji očekuju da im poklonite knjigu. Svi su ljubitelji pisane reči, ali izgleda da se ne utrkuju da budu i mecene.

Kako ste počeli da se bavite formom stand up?

Ana: Prijavili smo se na open mic, koji organizuje Standup.rs. Prošli smo taj otvoren mikrofon, imali podršku, pomoći veliku količinu strpljenja ljudi iz Standup.rs i tako je to krenulo.

Nemanja (dodaje): Prijavio sam se na dovoljan broj večeri otvorenog mikrofona, pa sam na kraju najavljivan sa „Dosad smo organizovali pet open micova, ovo je njegovo šesto pojavljivanje“.

Zbog čega je humor važan u knjigama i u životu?

Ana: Lako je na ozbiljan način predstaviti užasnu tragičnu ljudsku priču. Ali učiniti to smešnim, bez ismevanja i nipodaštavanja iskustva, to je već prava stvar.

Nemanja: Humorom pridobijate pažnju drugih, lako se povezujete s ljudima i stvarate ugodnu atmosferu za bivstvovanje. Kao i za sve drugo u životu, ako niste zlonamerni, njime možete mnogo da postignete i ulepšate svet oko sebe.

Reakcije na crni humor su podeljene. Kako izlazite na kraj s negativnim komentarima – ako ih ima?

Ana: S reakcijama se susrećemo u trenutku kada izgovorimo svoje crne fore – publika nam jasno stavi do znanja da smo preterali – ali to se retko dešava. Publika koja prati nastupe komičara Standup.rs znaju šta ih očekuje kada dođu na večeri crnog humora.

Nemanja: Sve zavisi od toga odakle vam dolazi crna fora. Ako je iz zlobe, to se lako vidi, a ako je, što je kod nas slučaj, iz želje da se nasmejemo i manje veselim pojavama u životu, ljudi to osete i pozitivno reaguju. Posle jednog nastupa neka gospođa sa evidentnim životnim iskustvom prišlaje, pohvalila nas i dodala: „Ali znam da možete da govorite i o malo crnjim stvarima“, a mi, šta ćemo, vaspitani smo da slušamo starije. Tako, ako se neko i uvredi, krivica je na simpatičnoj gospođi.