Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
Činjenica koja može da vas uteši, kad je odlaganje poslova tema, je veliko prisustvo ovog modela ponašanja u svim uzrastima, kod pripadnika oba pola, različitih društvenih grupa.
Niste, dakle, jedini, ni izuzetak, mada vam se ponekad čini da je tako. Većina ljudi odlaže odluke, važne poslove, obaveze… i ima zbog toga osećanje krivice.
Mnogo je negativnih posledica odlaganja, pa bi vredelo pokušati da se ovo ponašanje koriguje. Pored pomenutog osećanja krivice i nezadovoljstva sobom, poslovi koji se moraju obaviti često se rade u žurbi, uz greške, povećani stres, pogoršanje odnosa sa okolinom… a neke druge, manje važne stvari ostanu zauvek planovi i propuštene prilike.
Zbog čega odlažete
Psiholozi kažu da odlaganje nije lenjost, iako posmatrači osobu koja odlaže najčešće označavaju kao lenju, pa i ona sama prihvata ovo objašnjenje. Loše upravljanje vremenom takođe nije najvažnije, iako ga ima. Glavni uzrok odlaganja je, po najnovijim shvatanjima, averzija, odnosno negativne emocije povezane sa samim zadatkom, što nam se i laički čini logično. Ako neki posao doživljavamo kao neprijatan, dosadan, bolan… dobićemo ideju da ga odložimo. Paradoksalno, na duži rok ćemo tako obezbediti sebi mnogo više stresa, ali je trenutna relaksacija sadržana u odlaganju mnogo primamljivija od dobiti negde daleko u vremenu.
Odlagati se može gotovo sve – od poslova na radnom mestu, preko čišćenja stana i vežbanja, do saopštavanja informacija, vesti, svojih ili tuđih odluka…
Slede saveti, ako je odlaganje vaš problem…
Pokušajte da od zadatka ne pravite – katastrofu. Skloni smo najčešće da, zamišljajući koliko će nešto biti teško, situaciju sagledavamo nerealno, dodajući joj odbojnost.
Analizirajte razloge zbog kojih posao treba da obavite, rezultate ukoliko mu odmah pristupite, i posledice ako ga odložite. Argumenti će sigurno biti protiv odlaganja.
Postoje poslovi koje, od samog početka, svrstavamo u kategoriju „kad budem imao vremena“. Oni verovatno nisu najvažniji, najlakše se odlažu, i retko završavaju. Zanimljivo je da baš među njima ima stvari koje mogu da vas obraduju, ispune i u potpunosti vam izmene život. Zato, napred! Odredite im rok, datum i upišite ga u kalendar. Tretirajte ih ravnopravno sa drugim poslovima.
Budite realni u raspoređivanju obaveza. Ostavite za svaku aktivnost dovoljno vremena, dodajte i dodatno vreme, ako se posao oduži, kao i vreme za odmor. Poznajući sebe, neke obaveze planirajte za popodne, veče, vikend…
Ne zaboravite da veće zadatke razbijete na više manjih, i obavljate ih jedan po jedan.
Prepoznajte opravdanja za odlaganje, čiji ste autor. Da li su ona realna?
Pokušajte da identifikujete bar još jednu osobu kojoj će vaš dobro obavljen posao biti važan, koja će vas pohvaliti, ili će vam se diviti… Ako je nema, možda bi bilo dobro da je sebi nametnete, tako što ćete nekome ispričati šta treba da uradite, i reći mu da ćete ga obaveštavati dokle ste stigli. Obično je bolje da to ne bude veoma bliska osoba, pošto praćenje realizacije poslova koje biste, inače, odložili, može da dovede do novih stresova i prebacivanja ako ne budete u stanju da pratite planirani tempo.
Organizujte okruženje tako da vam bude „od pomoći“. Isključite telefon i pristup društvenim mrežama, a sve faktore koji mogu da vas ometaju smanjite na minimum.
Kontrolišite svoj perfekcionizam. Stav „sve ili ništa“, ako vam se čini da nemate kapacitet da obavite „sve“, može da dovede do odlaganja. Većina poslova je takva da je važnije da budu obavljeni na vreme, nego da budu ovavljeni idealno.
Ne bavite se prošlošću i oprostite sebi sva prethodna odlaganja. Posebno, ne opisujte sebe kao „osobu koja odlaže“ – to, sa neprijatnim zadacima, činimo svi mi.
I, na kraju, nagradite sebe ako obavite posao bez odlaganja. Vi najbolje znate kako…
(danubeogradu.rs)
