Saveti psihologa: Kako da ostanete smireni u doba korone (2. deo)

Diplomirani psiholog, nekadašnji novinar, medijski manadžer i predavač na novinarskom fakultetu savetuje kako da ostanete smireni u doba korone.

Prenosimo drugi tekst Draga Marića objavljen na portalu Lonac Fondacije Mozaik iz Sarajeva. Prvi deo pročitajte na OVOM LINKU. Iako će uskoro biti ukinuto vanredno stanje, počinje predizborna trka, a tu se čuje svašta loše i mnogo dezinformacija, laži, pa ovi saveti važe i dalje…

Katastrofične situacije najbolje ilustruju razliku između informisanosti i znanja. Informacije brzo smenjuju jedna drugu (kao u vestima) i tako zbunjuju a često i plaše ljude, dok znanje – u kome se činjenice povezuju u trajne zakonitosti – naš um navodi na smirenost i trezvenost.

Iako ne rastu na njivama, mediji ljudima nude takođe važnu hranu – duhovnu. Ona je već odavno svakodnevna čovekova potreba. Ali, naiđu i situacije kada potreba za tom vrstom duhovnog energenta postaje snažnija od gladi za pravom hranom.

To su razdoblja svakojakih kriza, poput ove s pandemijom virusa korona. Planeta upravo preživljava ne samo tu, već i skoro uvek u takvim prilikama prateće pandemije straha i beznađa.

Takvom razvoju događaja uveliko mogu a delom, nažalost, dopinose i mediji. U prethodnom tekstu na ovome mestu govoreno je o štetnosti hiperprodukcije činjenica/vesti, kao i njhovih međusobnih kontradiktornosti po naše mentalno zdravlje.

Izgleda da u ovakvim situacijama treba posebna vrsta znanja koje nije stečeno niti rutinirano u ranim učeničkim danima. To znanje je: znati čitati – medije. Stoga, evo nekoliko preporuka kako da poboljšate već postojeće lične navike u vezi s medijima, a u trenutnom životnom ambijentu.

Ne konzumirajte previše vesti

Ako vas turobne vesti uznemiravaju drastično smanjite broj – ali i vrstu medija koje pratite. S previše činjenica (a pogotovo konfrontirajućih mišljenja) naš mozak liči na – prepuni stomak.

Autor hit knjige „Crni labud“ (Nassim Nicholas Taleb) tvrdi: „Veliki broj podataka ponekad ne mora ništa da znači“.

U našem, konkretnom pandemičnom slučaju, to ništa može da znači i – svašta. A to je još gore, jer salata od nekonzistentnih činjenica neminovno izaziva strah i paniku. Ograničite se na jedan-dva izvora i – izbegavajte kasne večernje vesti.

Prednost agencijskih vesti

Što su sumorne informacije kraće, podnošljivije su za uznemirenog čoveka. Mozak ih, jednostavno, lakše vari.

Uz to, ne provociraju negativne emocije. Naročito treba biti oprezan prema gomilama brojki kojima se neumereno garniraju vesti o epidemiji. Tako u veliku zabludu mogu dovesti – procenti.

Recimo, jedan posto se doima kao mala veličina, ali u velikoj Kini to je 14,5 miliona a u malom Luksemburgu 6.200 stanovnika.

Preporuka: Ako nemate svoj medij od poverenja, držite se agencijskih vesti (ili kratkih vesti kakve objavljuje Dan u Beogradu svakog dana, prim. ur. DuB). One su, u pravilu, sažete a daju odgovore na pet novinarskih pitanja – nužnih delova svake informacije (ko, što, kada, gde i kako/zašto).

Radio za suzne oči

Ako su vam u predkoronsko vreme suzile oči gledajući sentimentalne filmove i ako ne volite horor-sadržaje, slušajte radio-vesti.

Mnoge slike uz TV-vesti, zapravo su arhivskog porekla i iz nekih drugih, sličnih situacija ali isto deluju uznemirujuće kao i one s lica mesta.

Ili, ako ste skloni stalnom proveravanju onoga što ste čuli i videli – bilo da informacije o istoj temi halapljivo tražite u više novina, odnosno TV-stanica, ili da panično guglate po internetu – radije tu praksu zamenite radio-vestima.

Često vraćanje na već viđeno – što posebno omogućuju novine i internet – može da vodi u opsesivno-kompulzivno ponašanje, što je, inače, crta neurotičnosti.

Slušajte (samo) eksperte

Pažljivo birajte koga ćete slušati (i čitati) u vezi s konkretnim problemom.

Verodostojni su samo eksperti i specijalisti za fokusirani problem (mada neki od njih mogu biti konfuzni i/ili opširni). Zatvorite uši (i oči) kada vam savete i dijagnoze govore ili kada podatke tumače političari, glasnogovornici i nadrilekari.

Internetom upravo kruži klip u kome jedan farmer kaže: „Kad su ovce bolesne, o lečenju ne govori ovan, nego veterinar“. Izvrsno naravoučenije.