Izdvajamo
Naslovna » Blog » Beleške jednog penzionera » Gradonačelnik Beograda u (ne)skladu sa funkcijom
Gradonačelnik Beograda u (ne)skladu sa funkcijom (foto: FamVeld / Shutterstock)
Gradonačelnik Beograda u (ne)skladu sa funkcijom (foto: FamVeld / Shutterstock)

Gradonačelnik Beograda u (ne)skladu sa funkcijom

Kao Beograđanin, gotovo da sam zaboravio da je prof. dr Zoran Radojičić gradonačelnik, a kao građanin Srbije sam tek pre neki dan saznao da je on i član Kriznog štaba za borbu protiv virusa korone.

Konačno juče, usred leta, dr Radojičić se probudio iz dubokog zimskog sna da bi za RTS govorio o tome koliko i kako korona pogađa decu.

Podatak da je Beograd već dugo, dugo žarište sa najviše obolelih nije „rasanio“ gradonačelnika niti ga je uzbudila činjenica da Beograđani ne znaju koliko je sugrađana umrlo od korone.

Ni štab, čiji je on član, ni „Batut“, a ni Zavod za javno zdravlje, to, iz samo njima poznatih razloga, ne saopštavaju. Valjda da ne bi uznemirili (Beo)građane.

Ni činjenica da ih gotovo svakodnevno svojim uništavanjem Beograda uznemirava, nervira i iritira Goran Vesić, zamenik gradonačelnika, nije „razbudila“ dr Radojičića da konačno počne da obavlja svoju funkciju u skladu sa Statutom Grada Beograda.

Ali je zato za RTS istakao da je kod nas od 6. marta do danas 298 dece obolelo od korone i da je to „u skladu sa globalnim podacima i trendovima, budući da se procenat u odnosu na broj ukupno obolelih kreće između dva i tri“?!

Čak je, govoreći o početku školske godine u kojoj će 16.500 beogradskih mališana krenuti u prvi razred, savetovao roditeljima da ličnim primerom pokažu deci kako da nose maske i drže odstojanje, dodajući da on, kao dečji hirurg dobro zna da će ih deca razumeti.

To što ličnim primerom ne pokazuje kako treba da radi gradonačelnik prestonice sa više od dva miliona stanovnika i što je prepustio zameniku da „pali i žari“ i da metropoli udahnjuje palanački duh, dr Radojičiću, čini se, uopšte ne smeta, niti se obazire na gotovo svakodnevne kritike javnosti.

Takav (ne)sklad sa funkcijom, koju bi trebalo valjano da obavlja, Beograđani će skupo platiti. I zato će neko bud zašto kupiti Sava centar, koji Vesić nudi po početnoj ceni od 27,4 miliona evra, ili četiri puta manje od procenjene vrednosti pre neku godinu.

Ako se se ovome doda i da je Beograđanima nepoznat doprinos dr Radojičića borbi da stavovi „struke“ na sednicama Kriznog štaba nadvladaju uskostranačke interese političara na vlasti onda taj nesklad postaje još uočljiviji i negativniji.

Da nije odlazeća Vlada Srbije na pritisak javnosti tek prošle nedelje saopštila imena članova ovog savetodavnog tela, žitelji glavnog grada ne bi ni znali da se gradonačelnik bavi i koronom.

Ostali bi u ubeđenju da je dr Radojičiću ipak važan samo rad u bolnici u Tiršovoj i da mu je funkcija gradonačelnika nametnuta. Zato će ga i pamtiti samo po tome što je sve gradske poslove prepustio „večitom zameniku“ Vesiću, koji će, pak, ostati upamćen kao lik koji je urušio i ubio duh velegrada.

A da li je ovo bilo zaista buđenje ili će se gradonačelnik vratiti na „spavanje“ do isteka roka na koji je u skladu sa Statutom grada izabran saznaćemo narednih dana ili meseci. ♦

»»» Svi tekstovi V. Mandića su na OVOM LINKU!

Vladimir Mandić – najkraća autobiografija: „Rođen sam 1949. u Beogradu. Ceo svoj radni vek proveo sam u „Politici“. Desetak godina sam pisao svašta nešto, a onda sam do penzije uređivao svašta nešto. Izveštavao sam sa Kosova, iz Ustavnog suda (koji je tada manje ćutao nego ovaj danas), vraćao se preko Pančevačkog mosta posle osam uveče sa posla za vreme bombardovanja… Sada ponovo pišem…

loading...

Jedan komentar

  1. Svaki put mi treba google da se setim kako nam se zove gradonačelnik

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.