Izdvajamo
Naslovna » Blog » Beleške jednog penzionera » Samovolja i bahatost srpskog državnog vrha
Samovolja i bahatost srpskog državnog vrha (foto: Tatiana Popova / Shutterstock)
Samovolja i bahatost srpskog državnog vrha (foto: Tatiana Popova / Shutterstock)

Samovolja i bahatost srpskog državnog vrha

Dosadašnji srpski državni vrh (a možda i budući) minulih godina i meseci pokazao je da obožava brojke.

Pa bile one prave ili lažne, manje ili veće, stvarne ili nameštene, falsifikovane, krivotvorene, izmišljene… važno je da su cifre koje se koriste kao opijat i potvrda nečega u šta ni onaj koji ih izgovara ne veruje.

Aleksandar Vučić redovno obaveštava narod o broju demonstranata, koje zna „u glavu“, u milipromilima priča i satima ponavlja od koga smo bolji i uspešniji u Evropi, a posebno su mu zanimljiva poređenja sa Hrvatskom.

Poput „šefa“ i Ana Brnabić je ponosna na rezultate koje ostvaruje, pa čak i minuse BDP-a ističe u decimalama, a izuzetno precizno navodi xy broj onih koje sa dijagnozom COVID-19 udari autobus…

Čovek sa zlatnim letačkim znakom pilota, Aleksandar Vulin, gotovo svakodnevno prebrojava broj dobijenih znački, bedževa, pohvalnica i plaketa, kupljenih tenkova i aviona, a sa divljenjem je brojao i evre dobijene i donete iz Kanade.

Maja Gojković nikako da izbroji broj opomena, kazni i uvreda koje je izrekla opozicionim poslanicima bivšeg saziva Skupštine Srbije.

Zbog takve glorifikacije cifara treba ih podsetiti na odluke koje su donosili i koje su iz korena promenile način života ovog napaćenog naroda.

Naravno, uz navođenje podataka iz „Batuta“, pa bili oni „za javnost“ ili samo „za vladu“.

Pri tom ću da zaboravim „lapsus“ dr Darije Kisić Tepavčević da je prvi slučaj obolelog od korone zabeležen 1. marta ove godine.

Elem, deset dana kasnije registrovano je 12 obolelih od ovog virusa, a sutradan ih je bilo već 19. Trinaestog marta je bilo 46, a dan uoči uvođenja vanrednog stanja 48 novoobolelih.

Umesto ministra zdravlja, ministar odbrane Vulin je kao svaki dobar đak prebrojao još jednom bolesnike na Infektivnoj klinici i zaključio da je ugrožena bezbednost države i građana. Odmah je predložio uvođenje vanrednog stanja, što je podržala i premijerka.

Ona je čak i procenila da Skupština Srbije ne može da se sastane, jer bi se ugrozilo zdravlje poslanika i administracije koja ih opslužuje, pa je „šefu“ predložila uvođenje vanrednog stanja po skraćenom postupku. Takvu odluku, podsećam, potpisali su Vučić, Brnabić i Maja Gojković.

Krajem aprila, uz blagoslov i tvrdnje „struke“ da je virus popustio i brojke kojima je „Batut“ to potkrepio, vanredne mere su ukinute. Krenule su slavlja, žurke, rođendani, maturske večeri, fudbalske utakmice sa dvadesetak hiljada navijača, teniski turniri…

Nedelju dana pred izbore, „Batut“ je svako popodne saopštavao da se broj novozaraženih kreće između 90 i 93, a dnevno umire samo jedan oboleli od korone! I izbori su održani, a apsolutni pobednik je bila lična lista Aleksndra Vučića.

Već sutradan broj novozaraženih počinje da raste, a novinari BIRN-a otkrivaju da je broj umrlih od korone gotovo tri puta veći od 244 kako je to objavio „Batut“.

Ni danas, mesec i po kasnije nema zdravorazumskog demantija iz Instituta za javno zdravlje. Jedino su od zvaničnika Vučić i Brnabić ružnim epitetima „častili“ novinarsku ekskluzivu, bez ijednog podatka koji bi bar potkrepio sumnju u istinitost BIRN-ove priče.

Brojke novoobolelih rastu i 28. jula ih je bilo 379, sutradan 372, a 30. jula 321. Za ta tri dana umrle su po podacima „Batuta“ 22 osobe obolele od korone. U subotu i nedelju broj novobolelih je nešto manji – 330 i 311 – a preminulo je 17 ljudi.

U takvoj epidemiološkoj situaciji zakazana je konstitutivna sednica novog saziva Skupštine Srbije!

Ovog puta, kada je broj novobolelih devet puta veći od onog kada je uvedeno vanredno stanje Vučić, Vulin, Ana Brnabić i Maja Gojković se nisu uplašili za zdravlje novopečenih poslanika i zaposlenih u službama Skupštine Srbije!

Tog 15. marta nije bilo preminulih, prvi oboleli je umro pet dana kasnije, a u nedelju je osam ljudi preminulo od korone. Ni te brojke nisu uzbudile Lončara i Vulina niti ih podstakle da predlože, ako ne ukidanje vanredne mere, ono bar odlaganje sednice!

Običan građanin, ne može da shvati zašto juče niko nije digao glas protiv održavanja sednice, zašto „struka“ ćuti i zašto nadležne inspekcije ne kažnjavaju odgovorne za kršenje mera sada već bivše vlade o zabrani okupljanja više od deset ljudi u zatvorenom prostoru?!

I pitanje premijerki Ani Brnabić, koja još obavlja tekuće poslove do izbora nove (stare?) vlade: da li je ovo poštovanje zakona i vladavina prava ili je samovolja i bahatost onih koji su na vlasti?!

»»» Svi tekstovi V. Mandića su na OVOM LINKU!

Vladimir Mandić – najkraća autobiografija: „Rođen sam 1949. u Beogradu. Ceo svoj radni vek proveo sam u „Politici“. Desetak godina sam pisao svašta nešto, a onda sam do penzije uređivao svašta nešto. Izveštavao sam sa Kosova, iz Ustavnog suda (koji je tada manje ćutao nego ovaj danas), vraćao se preko Pančevačkog mosta posle osam uveče sa posla za vreme bombardovanja… Sada ponovo pišem…

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.