I vakcina protiv virusa korona sredstvo Vučićevog političkog marketinga

Aleksandar Vučić i njegova kamarila još jednom su prepunili čašu bezakonja tako što su vakcinu protiv korone iskoristili za politički marketing!

Ovoga puta dara je prevršila meru vakcinacijom Srba u četiri opštine na severu Kosova – Leposaviću, Zvečanu, Zubinom Potoku i Kosovskoj Mitrovici.

Iako je Mirsad Đerlek, predsednik Nacionalnog koordinacionog tima za imunizaciju protiv COVID-19 izjavio da će za „nekoliko dana biti objavljen plan i vodič za vakcinaciju“ neko je, mimo zvaničnih najava da će vakcinu prvo primiti štićenici u domovima za stare, zaposleni u gerentološkim centrima i zdravstveni radnici, poslao vakcine na Kosovo.

Koliko – zvanično se ne zna, ali prema redovima ispred tamošnjih domova zdravlja dovoljno da je prime svi koji žele.

Posle pompeznih najava na tri televizije sa nacionalnom frekvencijom i u prorežimskim tabloidima Srbija je posle Velike Britanije i Švajcarske, prva u regionu počela vakcinaciju protiv virusa korone.

Vakcinu su primili Ana Brnabić, dr Darija Kisić Tepavčević i dr Predrag Kon (za primer onima koji sumnjaju u njenu efikasnost), štićenici u staračkim domovima u Beogradu, Nišu i Kragujevcu i – ljudi u kosovskim opštinama sa većinskim sprskim življem. Zašto baš oni?

Zvaničnog objašnjenja nema, a nema ni valjanih razloga, jer je, primera radi, Leposavić opština u „žutoj zoni“ u kojoj nema mnogo zaraženih, za razliku od, recimo, Beograda, Novog Sada, Niša ili Kragujevca.

Vakcina za smirenje zbog računa za struju

I umesto da minornih 4.800 doza pristigle vakcine bude raspoređeno po žarištima korone u Srbiji, Vučić i njegovi savetnici, mimo Kriznog štaba i Nacionalnog koordinacionog tima, odlučuju da vakcinu pošalju na Kosovo da bi pokupili političke poene, predsedniku digli rejting i primirili Srbe uznemirene što će morati da, posle 20 godina, počnu da plaćaju struju koju potroše.

To, što se vakcina daje po etničkoj osnovi (Albanci još nisu dobili ni vakcinu protiv gripa), što se po rečima albanskog kardiologa Fahrije Bećira „krše ljudska prava i međunarodne konvencije o pristupu zdravstvenim uslugama“ i što vakcina nije licencirana za sve ljude na Kosovu, srpski vlastodršci ne haju.

Važno im je samo da su isprovocirali Albance i smanjili tenzije u srpskim sredinama zbog osamostaljenja kosovskog energetskog sistema. Uzgred, Srbija je, sutradan, 15. decembra, prestala da isporučuje 500 megavata struje pokrajinI, pa je Kosovo nadoknadilo manjak dogovorom sa Severnom Makedonijom.

U anketi portala Kossev jedan građanin je izjavio da dve decenije ne plaća struju, vodu i poreze i da se nada da će „Srbija naći rešenje da i dalje bude tako“. Valja reći i to da građani na severu Kosova godišnje potroše struju u vrednosti od 12 miliona, da za vodu duguju 15 miliona evra, a da od oko 1.400 prijavljenih poreskih obveznika samo njiih 225 plaća poreze Kosovu!

I dok Ana Brnabić neće da kaže koliko je Srbija, novcem svih svojih građana, platila kupljenu vakcinu „jer to nisu objavile ni druge države“ dotle se njen „šef“ razmeće i deli vakcine i onima koji nisu toliko ugroženi kao, na primer, Beograđani.

Kako je krenulo, valja očekivati i da će deo pristiglih doza Vučić poslati i u Republiku Srpsku, kao što je to učinio upućivanjem dr Stevanovića, direktora Infektivne klinike u Beogradu, u Banjaluku da pregleda Milorada Dodika, čije je zdravstveno stanje, inače, stabilno!

Žiteljima Beograda, žiteljima centralne Srbije i Vojvodine ostaje samo nada da će se u januaru bar deo zainteresovanih domoći vakcine, pa bila ona američka, ruska ili kineska.

To što je i zdravstvenim radnicima ostao gorak ukus politizacije vakcinacije u ustima i što je Aleksandar Vučić bez skurpula i po ko zna koji put iskoristio pandemiju za sopstvenu promociju – koga briga!

Uostalom, za posle Božića najavljeni su razgovori sa slabašnom i razjedinjenom opozicijom, kao i nove količine vakcine. ♦

»»» Svi tekstovi V. Mandića su na OVOM LINKU!

Vladimir Mandić – najkraća autobiografija: „Rođen sam 1949. u Beogradu. Ceo svoj radni vek proveo sam u „Politici“. Desetak godina sam pisao svašta nešto, a onda sam do penzije uređivao svašta nešto. Izveštavao sam sa Kosova, iz Ustavnog suda (koji je tada manje ćutao nego ovaj danas), vraćao se preko Pančevačkog mosta posle osam uveče sa posla za vreme bombardovanja… Sada ponovo pišem…