Izdvajamo
Naslovna » Blog » Beleške jednog penzionera » Šta se valja iza Bajatovićevih višemilionskih mesečnih primanja
Šta se valja iza Bajatovićevih višemilionskih mesečnih primanja (foto: Pixabay)
Šta se valja iza Bajatovićevih višemilionskih mesečnih primanja (foto: Pixabay)

Šta se valja iza Bajatovićevih višemilionskih mesečnih primanja

Šta se valja iza višemilionskih mesečnih primanja Dušana Bajatovića, političara i direktora Javnog preduzeća „Srbijagas“?

Odgovor na ovo, na prvi pogled, bizarno pitanje, nije jednostavan i najblaže rečeno je – zabrinjavajući.

Ne samo zbog 3,5 miliona dinara ili oko 34.000 evra od kojih se prosečnom zaposlenom čoveku zavrti u glavi već i zbog činjenice da su ovi novci samo vrh „ledenog brega“ koji je načela Zorana Mihajlović, ministarka energetike i rudarstva u Vladi Srbije.

Uveren sam da nema čoveka u Srbiji koji nije čuo ili pročitao da Bajatović u „Srbijagasu“ ima platu 174.378 dinara, da prima poslanički paušal od 28.686 dinara, da kao član Nadzornog odbora „Jugorosgasa“ dobija mesečno 1.473.344 dinara i kao direktor novoformiranog „Gastransa“ 1.707.268 dinara.

Uz to, 2019. godine dobio je godišnju nagradu „Jugorosgasa“ u iznosu od 1.474.240 dinara, a i Poreska uprava mu je vratila 10.797.213 dinara na ime više uplaćenih doprinosa za fond PIO.

Ove cifre ne spori ni najplaćeniji direktor i političar u Srbiji, samo dodaje da veći deo ove sume donira u humanitarne svrhe, bolnicama, siromašnima, crkvi, Socijalističkoj partiji Srbije, čiji je istaknuti član, fudbalskom klubu…

Istina deo zarađene „crkavice“ je iskoristio i za lično bogaćenje, jer mu je imovinska karta, koju popunjavaju funkcioneri, znatno punija i duža nego 2008. godine kada je izabran za prvog čoveka „Srbijagasa“.

Talasanje…

Elem, sve to dobro zna i ministarka Zorana Mihajlović koja je davne 2013. formirala antikorupcijski tim sa ciljem da se ispitaju malverzacije u „Srbijagasu“. I kao što to obično biva, ako nećeš da rešiš neki problem, formiraj komisiju…

Usledilo je zatišje u vreme kada je Aleksandar Antić, Bajatovićev partijski drug bio resorni ministar, da bi se bura ponovo digla izborom Zorane Mihajlović za ministarku pod čijom kapom je i „Srbijagas“.

Od novembra prošle godine, aktuelna ministarka nije propustila nijedan susret sa novinarima da, uz ogradu da nije reč o ličnom sukobu i netrpeljivosti, ne istakne basnoslovna primanja Bajatovića.

– „Srbijagas“ ne radi dobro, a direktor prima 34.000 evra mesečno, on sam sebe postavlja u nadzorne odbore i skupštine preduzeća povezanih sa „Srbijagasom“ – kaže ona i dodaje da je „Srbijagas“ u velikim dugovima – više od milijardu evra – koje je država preuzela.

Ovo javno preuzeće je za godinu i po uzelo i 300 miliona evra kredita od banaka za tekuću likvidnost, ističe Zorana Mihajlović i nastavlja kritiku rečima „da ’Srbijagas’ nije završila planirane gasifikacije i da one koje radila nije radila po realnim cenama, već tri ili pet puta višim“!

Zato je ministarka javno poručila da će rukovodstvo „Srbijagasa“ biti smenjeno ako ne sprovede plan reformi koji je usvojila Vlada. Dodala je i da zbog ovog javnog preduzuća nismo otvorili ni nova poglavlja o pristupanju Evropskoj uniji.

I dok u javnosti bukti sukob ministarke i Bajatovića, inače inženjera elektronike i diplomiranog ekonomiste, dotle premijerka Ana Brnabić pomirljivo ističe da u svakom kolektivu ima nesporazuma i da se nada da će njih dvoje sarađivati!

Sukob postaje još zanimljiviji ako se zna i da šefovi SNS-a i SPS-a, koalicionih partnera na vlasti, Vučić i Dačić, ćute.

Na grbači poreskih obveznika…

I dok se ministarka „krsti“ zbog ogromnih para koje se mesečno slivaju na Bajatovićev konto i javno mu preti da će biti smenjen, dotle na delu sve izgleda drugačije.

Tako je Vlada odlučila da preuzme dug od 25 milijardi dinara, koje „Srbijagas“ duguje NIS-u. Uz to je dala i saglasnost da zaposleni u ovom preduzeću, sa ionako visokim platama, dobiju i 13. platu.

Dobit ovog preuzeća je, kažu, lane bila pet milijardi dinara, pa su se Sindikat i menadžment dogovorili da zaposleni podele dve milijarde, a preostale tri milijarde biće izdvojene za pokrivanje gubitaka iz ranijeg perioda.

Oko 1100 ljudi na platnom spisku „Srbijagasa“ dobilo je po 100.000 dinara bonusa za, kako kažu, dobar rad u prošloj godini.

To što se gubici ovog preduzeća pokrivaju parama svih poreskih obveznika, a dobitak dele samo zaposleni, koga briga. Kao što nikoga ne brine što se na prste mogu izbrojati kolektivi u kojima je ove godine podeljena 13. plata.

Samo kad bi se poštovao zakon…

Da zaista hoće da smeni Bajatovića, resorna ministarka Mihajlović bi mogla da nađe sijaset razloga i predloži vladi da ga razreši dužnosti generalnog direktora.

U članu 24 Zakona o javnim preuzećima piše da se direktor javnog preduzeća bira na četiri godine i zasniva radni odnos na određeno vreme.

Od oktobra 2008. godine nema podataka da je „Srbijagas“ raspisivala konkurs za (re)izbor prvog čoveka.

U zakonu piše i da je javno preduzeće dužno da na svojoj internet stranici objavljuje godišnje finansijske izveštaje sa mišljenjem ovlašćenog revizora. Na sajtu „Srbijagasa“ takvog izveštaja nema za 2019. godinu, a izveštaji za 2016, 2017. i 2018. su objavljeni bez mišljenja revizora.

Po zakonu, jedan od ciljeva javnog preduzeća je i sticanje dobiti, što u ovom slučaju, po rečima ministarke, nije slučaj.

Imajući sve ovo u vidu čini se da je su u pravu oni koji u nekim medijima tvrde da je ovde reč o onoj narodnoj „svađale se jetrve preko svekrve“. Jer, kako kažu, Zorana Mihajlović zastupa američke interese, kada je reč o energetici, a Bajatović je čovek koji tečno govori ruski jezik i privržen je Moskvi.

I dokle god oboje budu imali „jaka leđa“, dotle će ovaj sukob tinjati i povremeno se razbuktavati bez epiloga, a to će, pre svega, zavisiti i od međusobnog odnosa SNS-a i SPS-a.

A narod sa prosečnih 500 evra mesečnih primanja će se jediti i psovati slušajući ministarkine žalopojke.

Neki će, bogami, i zavideti, a neki i sanjati kako da dođu na Bajatovićevo ili neko slično tako dobro plaćeno mesto. ♦

»»» Svi tekstovi V. Mandića su na OVOM LINKU!

Vladimir Mandić – najkraća autobiografija: „Rođen sam 1949. u Beogradu. Ceo svoj radni vek proveo sam u „Politici“. Desetak godina sam pisao svašta nešto, a onda sam do penzije uređivao svašta nešto. Izveštavao sam sa Kosova, iz Ustavnog suda (koji je tada manje ćutao nego ovaj danas), vraćao se preko Pančevačkog mosta posle osam uveče sa posla za vreme bombardovanja… Sada ponovo pišem…

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.