Naslovna » BG svaštara » Obrati pažnju! » Sretenje Gospodnje

Sretenje Gospodnje

Sretenje, jedan od petnaest velikih praznika, Srpska pravoslavna crkva slavi 15. februara, tj. po starom kalendaru – 2. februara.

Sretenje (crveno slovo u kalendaru) se obeležava u znak sećanja na dan kada je Presveta Devica Marija prvi put Isusa Hrista donela u hram, 40 dana posle rođenja.

U jerusalimskom hramu u to vreme službu je vršio prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče. On je Mariji rekao da sedne na mesto određeno za devojke, a ne za žene. U isto vreme, u hram su ušli mudri i pravedni starac Simeon i blagočestiva udovica Ana, posvećena molitvi i Bogu. Starac Simeon je prepoznao Gospoda Isusa Hrista i uzeo ga je na ruke, a Ana se poklonila Mesiji i objavila u Jerusalimu njegov dolazak.

Prisutni fariseji su sve to preneli caru Irodu, koji je dao nalog da se Isus pronađe i ubije, ali je anđeo Božji upozorio Josifa i on je porodicu odveo u Misir. Starac Simeon zbog ovog događaja nazvan je Sveti Simeon Bogoprimac, a dan posle Sretenja, 16. februar, posvećen je njemu već u IV veku.

Sretenje je uvršteno u najveće praznike 544. godine, u vreme cara Justinijana, kada je molitvama na ovaj dan Vizantija spasena od tromesečnog pomora usled epidemija bolesti i zemljotresa.

Sretenje – susret zime i leta

Praznik susreta Simeona Bogoprimca sa Isusom Hristom narodno verovanje povezuje i sa prelomnim trenutkom zime, od kojeg se jasno vidi da dani postaju duži.

Na Sretenje se „susreću zima i leto“, a po starom verovanju, na ovaj dan se medvedica budi iz zimskog sna i izlazi iz pećine.

Ukoliko ugleda svoju senku, odnosno ako je vreme sunčano, vraća se u pećinu da nastavi san pošto će zima trajati još šest nedelja.

Ukoliko je vreme oblačno i medvedica ne vidi senku, ona odlazi u šumu da traži hranu, pošto joj je to znak da veće zime više neće biti.

Na Sretenje se u Srbiji obeležava i Dan državnosti.

Na Sretenje 1804. godine podignut je Prvi srpski ustanak, a 1835. godine, takođe na Sretenje, donet je prvi demokratski ustav Srbije. (danubeogradu.rs)