Naslovna » BG svaštara » Medicina » Opasnost dolazi i iz pepeljare
Opasnost dolazi i iz pepeljare (foto: Pixabay)
Opasnost dolazi i iz pepeljare (foto: Pixabay)

Opasnost dolazi i iz pepeljare

Po stopi pušenja Srbija se nalazi na četvrtom mestu u svetu. Broj pušača starijih od 15 godina iznosi 2, 8 miliona, a godišnje zbog posledica pušenja umre oko 15.000 ljudi.

U sastavu duvanskog dima nalazi se preko 4000 opasnih jedinjenja, a preko 60 je kancerogeno. Nikotin iz duvana izaziva zavisnost.

Posle samo sedam sekundi od udisanja, nikotin dospeva do mozga, gde aktivira centar za nagrađivanje i dovodi do euforije i zadovoljstva. Zbog toga pušač ima potrebu da ubrzo zapali i sledeću cigaretu. Zavisnost od nikotina je opasna kao i zavisnost od heroina i kokaina.

U sastavu duvanskog dima se nalaze i teški metali kao što su olovo i kadmijum, sumpor, ugljen monoksid, azbest, benzen, amonijak, katran, antifriz i mnogi drugi. Stručni radovi dovode u vezu benzopirene i nitrozamine iz duvana sa oštećenjima DNK materijala i ćelijskim mutacijama odgovornim za nastanak karcinoma.

Pušenje oštećuje disajne puteve

Nakon zapaljene cigarete u pljuvački se smanjuje broj odbrambenih ćelija, imunoglobulina, a kod dugogodišnjih pušača se oštećuje sluzokoža disajnih puteva i povećava količina sluzi. To dovodi do smanjenja imuniteta, a disajni putevi postaju otvoreni za prolaz opasnih duvanskih jedinjenja.

Kod pušača se registruje hronični bronhitis, praćen kašljem i jutarnjim iskašljavanjem lepljivog sadržaja, kao i emfizem.

Emfizem pluća je često udružen sa pušenjem, na koje se nadovezuje i izloženost spoljašnjem zagađenju vazduha ili dejstvu profesionalnih štetnih jedinjenja. Kod emfizema zidovi alveola pucaju, spajaju se i pune vazduhom što dovodi do otežanog priliva kiseonika i otežanog izbacivanja vazduha.

Zbog poremećene disajne funkcije na ovom terenu se lako pridružuje infekcija, što tokom vremena uništava plućno tkivo koje postaje neelastično. Osobe se žale na teškoće pri disanju, nedostatak vazduha, veći zamor pri fizičkim aktivnostima, a kasnije i na znake popuštanja srca. Sve ovo značajno remeti kvalitet života i skraćuje životni vek.

Ubrzava aterosklerozu, oštećuje seksualne funkcije

Pušenje ubrzava stvaranje naslaga na krvnim sudovima i na taj način smanjuje priliv krvi do srca i mozga.

Kod pušača je 2-4 puta veći rizik za nastanak angine pectoris, srčanog infarkta i moždanog udara, nego kod nepušača. Oko četvrtina pušača ima promene na karotidnim krvnim sudovima, kao i povećan rizik od povišenog krvnog pritiska.

Pušenje je povezano i sa rizikom od nastanka dijabetesa tipa 2, bržeg razvoja katarakte, oštećenja zuba i desni.

Pušenje oštećuje i seksualne funkcije, pa se čak se i kod mlađih muškaraca, pušača, registruju teškoće u uspostavljanju erekcije, kao i loš kvalitet sperme.

Rizik za trudnoću i oštećenja ploda

Pušenje oštećuje folikule jajnika i otežava oplođenje. Žene koje puše imaju manje šanse za začeće od žena nepušača.

Kod trudnica, pušača, se smanjuje protok krvi kroz posteljicu, plod dobija manje kiseonika, a komplikacije su moguće i kod buduće mame i nerođene bebe. U nekim slučajevima, zbog prevremenog odvajanja posteljice, trudnica može da ima komplikacije zbog krvarenja.

Ukoliko se desi prevremeni porođaj moguće su dalje komplikacije u razvoju mozga i pluća novorođenčeta, invaliditet, kao i smrtni ishod.

Studije pokazuju postojanje veze između pušenja u trudnoći i rascepa usne i nepca kod bebe. Moguća je i manja telesna težina novorođenčeta.

Pasivno pušenje – kućna opasnost

Najveća opasnost od duvanskog dima postoji u zatvorenim prostorijama kuća i stanova, gde pasivno udišu duvanski dim deca, trudnice, starije i bolesne osobe.

Deca udahnu 60-70% nikotina iz okruženja. Zdrava deca, izložena duvanskom dimu od 10 cigareta dnevno, obolevaju češće od astme. Kod dece, obolele od astme, duvanski dim izaziva teže i češće napade. Pasivno pušenje kod najmlađih dovodi do učestalih infekcija uha, grla i nosa.

Naučnici su ukazali i na opasnost dima „iz treće ruke“.

Otrovna jedinjenja iz duvanskog dima dugo ostaju u tepisima, zavesama, posteljini i plišanim igračkama. Miris iz neispražnjene pepeljare se širi okolnim prostorom sedam dana. Čak se i u prostorijama gde je zabranjeno pušenje osećaju isparenja iz odeće, kože i kose pušača, zbog čega su nepušači pod rizikom i u bioskopskim i pozorišnim salama, kao i igraonicama.

Za zaštitu svih osoba, izloženih pasivnom pušenju u zatvorenom prostoru, preporučuje se upotreba višestepenih filtera sa jonizacijom vazduha.

Therapy Air iOn, prečišćivač vazduha, poseduje antistatički, antibakterijski, hepa filter (H13), antialergijski i filter od aktivnog uglja, sa generatorom negativnih jona, koji uspešno eliminišu duvanski dim, kao i mnogobrojne sitne čestice iz vazduha u zatvorenom prostoru.

(Autorka: dr Biljana Lučić, Ordinacija Zepter Medical)