Naslovna » BG svaštara » Medicina » Šta je skolioza
Šta je skolioza (foto: Anna Shvets / Pexels)
Šta je skolioza (foto: Anna Shvets / Pexels)

Šta je skolioza

Skolioza predstavlja deformitet kičmenog stuba gde dolazi do krivljenja kičme u stranu i njene rotacije, tj. uvrtanja oko sopstvene ose.

S obzirom da su rebra povezana sa kičmenim stubom dolazi i do deformacije grudnog koša. Rebra sa jedne strane grudnog koša postaju sabijenija i smanjuje se njihova aktivnost tokom disanja što može negativno uticati na kardio-respiratorni sistem.

Dakle, ne smemo potceniti skoliozu i uvrstiti je isključivo u kozmetički deformitet već imati na umu da zanemarivaanje ovog stanja može imati posledice po opšte zdravlje. Osim deformacija na grudnom košu, na samom kičmenom stubu dolazi do neravnomernog pritiska na međupršljenske diskuse što za posledicu ima njihovo ubrzano habanje.

Ukoliko je skolioza u lumbalnom delu kičme, nakon određenog vremenskog perioda diskus se deformiše formirajući ispupčenja koja pritiskaju nerv što rezultira jakim bolom u donjem leđa koji se spušta niz nogu. Ovo stanje u medicini se naziva lumboišialgija ili diskus hernija.

Šta je uzrok nastanka skolioze?

Tačan uzrok nastanka skolioze u najvećem broju slučajeva nije poznat.

Najučestalije su idiopatske skolioze gde i sama reč idiopatska znači nepoznato. Dakle, ne možemo povezati konkretne životne navike sa nastankom skolioze mada će nedovoljna fizička aktivnost svakako dovesti do slabljenja mišića i osobi sa skoliozom pogoršati stanje.

Koji faktori utiču na progresiju skolioze?

Životna dob u kojoj nastane skolioza u velikoj meri određuje njen potencijal za napredovanje.

Skolioza koja nastane između četvrte i devete godine života (juvenilna) ima veći rizik od progresije u odnosu na adolescentsku koja se razvija nakon devete godine. Raniji nastanak skolioze znači i veću šansu za njen napredak.

Nagli rast deteta prati i nagli rast skolioze. Zato je jako važno reagovati pre faze intezivnog rasta, naravno, i u toku te faze. Devojčice ubrzano počinju da rastu godinu i po dana pre prvog menstrualnog ciklusa, dok kod dečaka nagli rast dolazi nekoliko godina kasnije u odnosu na devojčice.

Znaci zrelosti koji „upozoravaju“ na početak naglog razvoja su i rast potpazušnih dlaka, rast brade i mutacija glasa kod dečaka, a kod devojčica razvoj grudi.

Pol deteta utiče na učestalost javljanja skolioze. Devojčice su češće pogođene nego dečaci pa je tako zastupljenost približno jednaka kod skolioza malog stepena, da bi se kod skolioza većeg stepena zakrivljenja taj odnos povećavao u „korist“ devojčica pa može biti čak i 10:1 kod teških skolioza.

Završetak rasta ne znači i kraj progresije skolioze. Iako u malom stepenu, napredak skolioze može da se nastavi ukoliko se ne tretira i dokumentovana je kod skolioza preko 30 stepeni.

Da li se skolioza može ispraviti?

Skolioza se može ispraviti. Pitanje je u kom uzrastu i u kojoj meri. Dok je dete u fazi rasta u velikoj meri se može uticati na korekciju. Kao što je gore opisano, u periodu naglog rasta beleži se i najveći napredak skolioze pa je nekada uspeh samo sprečiti dalju progresiju.

Mnogo faktora utiče na stepen postignute korekcije uključujući fazu razvoja, potencijal same skolioze, stepen posvećenosti pacijenta i podrške roditelja.

Ono što je sigurno, jeste da ukoliko se ne tretira, skolioza će napredovati.

Da li odrasla osoba može da ispravi skoliozu?

Pre svega, moramo imati u vidu da se zbog krivljenja kičme u stranu tokom razvoja trajno menja i oblik kičmenih pršljenova.

Oni postaju klinasti i podržavaju krivinu. Ova deformacija se dešava zbog neravnomernog pritiska na pršljenove tokom rasta i ovako formiran oblik se ne može menjati kod odraslih s obzirom da se radi o koštanom tkivu.

Iako ne možemo uticati na menjanje oblika samog pršljena itekako možemo vežbama smanjiti pritisak na kičmene diskuse i na taj način redukovati bol u leđima koji je jako čest kod odraslih osoba sa skoliozom.

Takođe, vežbama se može značajno popraviti držanje, izjednačiti visina ramena i kukova, umanjiti kifotično držanje i položaj glave, što u velikoj meri motiviše pojedinaca da nastavi sa vežbanjem. Dakle, cilj korekcije skolioze nakon završene faze rasta je redukcija bola i korekcija posture.

Kako prepoznati skoliozu?

Postoje određene kozmetičke odlike koje su karakteristične za skoliozu. Takođe, one mogu biti prisutne i kod disbalansa mišića i ne znači da ukoliko vaše dete ima jedno podignuto rame ili kuk da zasigurno ima i skoliozu.

Najjednostavniji način je da dete postavite u pretklon. Dlanovi su spojeni i ruke slobodno padaju usmerene ka podu a brada je ka grudima. Ukoliko primetite da postoji ispupčenje sa jedne strane leđa onda možemo posumnjati na skoliozu. Test se vrši u tri pozicije u zavisnosti od dela kičme koji želimo da testiramo.

Zatim posmatramo visinu ramena, da li je jedno rame više ili niže, visinu kukova, poziciju trupa u odnosu na karlicu – da li je više pomeren u jednu stranu. Grudni koš sa prednje strane takođe može biti deformisan i to na način da su uočljivija rebra sa jedne strane ili je najniže rebro ispupčenije sa jedne strane.

Neke od najuočljivijih karakteristika skolioze:

  • formiranje gibusa (ispupčenje) sa jedne strane leđa; ovo nastaje zbog uvrtanja kičme i dolazi do odizanja rebara; gibus u donjem delu leđa sa jedne strane zbog odizanja mišića;
  • isturenija rebra sa jedne strane grudnog koša;
  • nejednaka visina ramena i lopatica;
  • prividno skraćenje jedne noge u ležećem položaju;
  • trup je pomeren u stranu;
  • deformiteti kolena i ravna stopala;
  • kifotično i lordotično držanje.

Kojim vežbama se najefektivine postiže korekcija skolioze?

Šrot metodom se najefektivnije postiže korekcija skolioze. Za razliku od konvencionalnih vežbi i prostih vežbi jačanja leđnih mišića u Šrot tehnici se koristi trodimenzionalni pristup i precizno pozicioniranje obzirom da je skolioza 3D deformitet.

Šrot metoda koristi duboke mišiće koji „iznutra“ povlače kičmu i derotiraju je, za razliku od većine manje uspešnih tehnika gde se koriste površni mišići i gde izostaje derotacija kao ključna komponenta korekcije.

Preciznost u Šrotu je imperativ prilikom izvođenja vežbi. Telo se mora pozicionirati tako da aktivacija bude tačno na delu kičme koji želimo da tretiramo. Ovo je važno kako ne bi pogoršali suprotnu krivinu koja je često rezultat kompezacije.

Zašto je važno ispraviti skoliozu?

Kao što je gore navedeno skolioza osim krivljenja trupa dovodi i do deformacije međupršljenskih diskusa na kojima se formiraju ispupčenja (protruzija diskusa, diskus hernija) i na taj način vrše pritisak na korene nerava najizraženije u lumbalnom delu kičme.

Ovo rezultuje bolom u leđima i stanjima kao što je lumboišijaligija gde se osim bola u donjem delu leđa neprijatne senzacije protežu duž zadnje strane noge sve do palca na nozi.

Bol se javlja jer su mišići su napeti s obzirom da se menja njihova dužina i oblik zbog uvrtanja kičmenog stupa i pomeranja u stranu. Nakon dužeg vremenskog perioda kod netretirane skolioze u mišićima se stvaraju se čvorići (miogeloze) koje stvaraju bol i napetost.

Disanje je izmenjeno kod osoba sa velikim skoliozama. Jedna strana grudnog koša je manje aktivna tokom respiracija pa je čak redukovana funkcija jednog plućnog krila.

Položaj dijafragme se menja zbog rotacije grudnog koša što narušava njenu funkciju.

Srčani puls može biti ubrzan kod skolioza većeg stepena.

Sve ove činjenice govore nam u prilog da kozmetičke promene nisu jedini razlog za korekciju već opšte zdravlje koje može biti narušeno zbog skolioze. Pratite razvoj svog deteta i što ranije uočite promene veća je šansa da se postigne bolja korekcija.

Kada je operacija neophodna i da li postoje rizici?

Odluku o operaciji donosi ortoped a uglavnom se sprovodi kod velikih krivina. Kao i svaka druga, i operacija skolioze sa sobom nosi određene rizike ali kod tako velikih deformiteta operacija je jedini način da se spreči dalje pogoršanje stanja.

Nakon operacije postoje ograničenja u smislu pokretljivosti kičme s obzirom da se susedni kičmeni pršljenovi fiksiraju spajanjem, mada se napredovanjem medicine pojavljuju i nove metode koje pružaju veću fleksibilnost nakon operacije.

Šta je to mider?

Mider je ortopedsko pomagalo koje služi za korekciju skolioze uz vežbe. Prepisuje ga ortoped i indikovan je kod krivina koje su procenjene da imaju veliki potencijal za napredovanje. Mider je napravljen od plastike i trebalo bi da se nosi minimum 16 sati dnevno da bi imao efekta.

Nošenje midera nije prijatno za dete zbog neudobnosti i samog izgleda, ali je kod velikih skolioza neophodan kako bi se sprečila operacija.

Da li se plivanjem može ispraviti skolioza?

Plivanjem se ne može ispraviti skolioza.

Čak nije ni poželjno da dete koje ima skoliozu ide na plivanje, jer se tokom zamaha telo snažno rotira što može ostaviti posledice na diskuse koji su već u lošoj poziciji zbog skolioze. Dobar primer su profesionalni sportisti koji ceo život treniraju i nisu ispravili svoju skoliozu.

Kojim sportom može da se bavi dete koje ima skoliozu?

Preporučuju se atletika i borilački sportovi jer se dobija na čvrstini mišića. Fleksibilnost kičme nije poželjna kod skolioza.

Gimnastika, plivanje, balet, joga, nisu od koristi u ovom slučaju. Naravno, ukoliko dete uživa u ovim aktivnostima ne treba ga udaljavati.

(Autor teksta: Miloš Radojičić, viši fizioterapeut; Schroth terapeut – VERTEBRA)

loading...