Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
Danas je Beograd mnogo veći no što je bio. Menjala su se plemena, civilizacije i nacije, kulture i religije, vladari i sistemi… a grad je rastao… Raste i danas. I u širini i u visinu. Nekada su petospratnice bile arhitektonska čuda a danas ih gotovo i ne primećujemo. Nekada je grad bio samo u okvirima zidina stare tvrđave a danas je teritorija Beograda sa severa na jug duga više od 80 kilometara.
Današnji centar srpske prestonice je preseljen na Terazije, tek dolaskom na presto kneza Aleksandra Karađorđevića, četrdesetih godina 19. veka. Terazije su sve do tridesetih godina devetnaestog veka bile pust kraj Beograda. Šanac, koji je ograđivao varoš od „polja“, vodio je preko današnjeg pozorišnog trga. Van toga šanca bila su polja i bare. Tridesetih godina 19. veka Beograđani su pecali i lovili divlje patke tamo gde je sada Stari kraljev dvor. Gotovo je neverovatno da su neki naši preci, na Terazijama pecali, lovili patke… Interesantno je i to što su i ondašnje Gradske vlasti dvadesetak godina potrošile na nasipanje i isušivalnje pomenute bare odvodeći vodu kao staroj bari Veneciji, danas Glavnoj železničkoj stanici i dalje u Savu…
Teritorija Beograda je i danas bogata vodama. I nadzemnim i podzemnim. Grad se može hvaliti sa tri reke, 180 potoka i desetak jezera na koja vas vodimo na ovoj prezentaciji. Možda u Beogradu ima i nekih drugih jezera koja se u knjigama i enciklopedijama ne pominju.
I u podavalskom naselju Zuce postoji maleno jezero. Međutim, nalazi se u krugu kasarne Vojske Srbije i gotovo mu je nemoguće prići bez posebnih dozvola. Nekada su i u palilulskom naselju Besni Fok postojala jezera. Nažalost, pojeli su ih trska i nemar. I Veliko Blato je ogromna vodena površina koja se nalazi na opštini Palilula, gotovo tik uz Zrenjaninski put. Valjda se i zove Blato, baš zato što nije jezero. U Surčinu postoji rekreativni centar koji pored sportskih terena, bungalova i restorana ima i svoju vodenu oazu koju obožavaju lokalni ribolovci. Ipak, ovo nije jezero, već kanal za navodnjavanje… zato ga i ne pominjemo u ovoj priči.
Ne treba očekivati da će sva beogradska jezera postati urbanizovana kao Savsko jezero. Ipak, svako od beogradskih jezera zaslužuje više brige i pažnje. Negde su potrebni putokazi, negde sređen prilaz obali ili plaža nasuta šljunkom… Negde nedostaju kante za đube, osvetljenje, restoran ili prodavnica, bolje organizovana ribočuvarska služba…
Sve ekonomske studije u svetu rađene poslednjih tridesetak godina tvrde da će voda biti najznačajniji resurs budućnosti. Mnogo važniji nego što je nafta danas. Posmatrajući budućnost na osnovu informacija koje ovde možete naći, sa pravom možemo reći da je Beograd imućan grad.
LINKOVI
Savsko jezero
Ada Safari
Topčider
Markovačko jezero
Jezero Trešnja
Bela reka
Rabrovačko jezero
Jezero Očaga
Duboki potok
Jezero Pariguz
Rakina bara
Da li je na nekom od ovih beogradskih jezera dozvoljena vožnja čamca ( 3m) , na vesla ili sa električnim motorom?
Nisam pecaroš samo imam želju da oplovim ta jezera