Arhive po tagovima: blog

Poznati brend Dolce & Gabanna (D&G) predstavio je i oduševio svojom revijom sve prisutne na Nedelji mode u Milanu na kojoj su se pojavile manekenke sa decom.

Pre više od sto godina u složenim okolnostima dinastičkih prevrata Branislav Nušić pisao je komedije, romane i pripovetke, a u Politici pod pseudonimom Ben Akiba objavljivao angažovane novinske tekstove.

Svet u kome živimo je nekako sve tužniji i jednoobrazniji. Svuda se proklamuje različlitost, a sve smo manje različiti. Frizure su nam drugačije, misli su nam istije. I razlike među polovima, kanda, postaju izbrisive.

Ko se u Beogradu zaljubio, a nije do sada imao randevu s voljenom osobom Kod konja, trebalo bi ozbiljno da se zamisli i prizna sebi da li uopšte voli dotičnu osobu, ovaj grad i predstojeći dan.

Kako se lako menja pogled na život. Potrebno je da nepunih nedelju dana ostanem bez auta da bih došla licem u lice sa nekom drugom, drugačijom Engleskom.

Otkad je sveta i veka, svi bi da prodaju svoju priču. Čoveku je uvaljivanje urođeno.

Čvrsto sam ubeđena da se kod nas balkanskih naroda ljudi mnogo više bave tuđim životima nego što to čine ovde u hladnim evropskim zemljama.

Kad je devedesetih godina prošlog veka u Jugoslaviji progovorio barut, jezikom koji na Balkanu svi perfektno parlaju, Jelena Šantić (1944–2000) imala je impresivnu umetničku biografiju.

E, šta ti je čovek?! Posle svega, šaka ničega. Posle svih želja, snova, planova… sve pameti i sve lepote… dođe starost, ostane čovek sam, jadan i nikakav.

Naravno, imigranti su krivi za sve! U svim engleskim zabitima, mnogo više nego u velikim gradovima, politika se bavi opstankom starosedelaca, čija se ugroženost dovodi u direktnu uzročno-posledičnu vezu sa brojem neevropskih doseljenika.

Žudeo je za duhovnim životom. Za unutarnjim svetlom. Kao mladić odbegao u Svetu Goru. Zamonašio se, približio Bogu. Rastko Nemanjić, potonji Sava (1169–1236).

Ako je verovati Englezima, treći januarski ponedeljak, ovaj koji smo sad za nama ostavili, zvanično je najdepresivniji dan u godini.

Najave zvaničnika da će nam ova godina biti jedna od najtežih dosad postaju pomalo i dosadne. Ipak, još dosadnije je da će nam sledeće godine biti bolje.

Postavljam sebi retoričko pitanje da li zaista želim da ličim na pravu poslovnu ženu, da glumim da sam ozbiljna, jer treba da se krećem u krugovima gde se barata ozbiljnim ciframa?

Đubre. Smeće, gnoj, stajsko đubrivo. Od turskog گوبره (gübre) i starogrčkog κόπρος (kópros). Iz svakodnevnog govora i iz skupštine: „Đubre jedno!“ Beskorisni ili besmisleni kompjuterski podaci. Pokvarenjak.

Moram otvoreno da priznam da veoma ne volim velike praznike. Ima nas, sigurno nisam jedina, koji se osećamo prosto pritešnjeni pritiscima onih drugih i ostalih, koji su u mnogo većem broju, čija savest ne miruje dok nas pošteno ne udave, dok nas ne protresu, potapšu i ne izljube za čestitanje.

Dok tamo kod nas Božić tek dolazi, ovde u „stranskim“ zemljama uveliko prolazi. I sad kako god to novoosvešćenim pravoslavcima teško palo, ovde je to kalendarski problem nevelikog značaja, za koji u katoličkim zemljama malo ko mari, ako ga se ikako i doseća.

… Novi početak… U stvari, samo nastavak. Pa, nismo mi računari da se restartujemo na kraju svake godine.

Iako smo zajedno išli u Petu gde su nas mučili isti profani – Čakara, Radovanovićka i ostali, i gde smo pelcovani od istih „bolesti“, Prljavi inspektor Blaža bio mi je poznat preko novinskih slika na kojima se Pamela Anderson stiskala uz njega.

Imaju Englezi jedan odličan izraz za brižnu državu opuštenih građana – „Nanny state“. Nema bolje odrednice koja ukazuje na odnos roditeljski brižne države prema njenim infantilnim građanima.