Naslovna » BG svaštara » Drugi pišu » Priobalje Save i Dunava – najveći potencijal Beograda

Priobalje Save i Dunava – najveći potencijal Beograda

Urbanistički zavod Beograda priprema drugu fazu studije „Beogradsko priobalje“. Prva faza završena je pre nekoliko godina i tada je prvi put pojam i prostor beogradskog priobalja sa različitih aspekata tretiran kao jedinstvena celina.

Duga istorija beogradskog urbanizma pamti uglavnom parcijalne pristupe ovoj temi kroz pojedinačne analize, istraživanja, specijalističke studije, projekte, konkurse i planove, ali je postojala želja svih da Beograd konačno siđe na svoje reke.

Po geografskim odrednicama, geomorfološkim karakteristikama terena i kontaktnoj povezanosti sa Savom i Dunavom, prostor beogradskog priobalja podeljen je na pet sektora: sremsko savsko priobalje (leva obala Save), šumadijsko savsko priobalje (desna obala Save, sa Adom Ciganlijom i Adom Međicom), sremsko dunavsko priobalje (desna obala Dunava, sa Velikim i Malim ratnim ostrvom), šumadijsko dunavsko priobalje (desna obala Dunava) i banatsko dunavsko priobalje (leva obala Dunava sa ostrvom Čaplja). Prvom fazom studije prostor je diferenciran na 36 funkcionalnih celina–poteza duž obala, određenih prema preovlađujućim zajedničkim karakteristikama prirodnih ili stvorenih struktura na obali i u zaleđu. Ukupna površina prostora šire zone priobalja Save i Dunava iznosi 16.950 hektara, a uža zona obuhvata površinu od 5.587 hektara, dok je ukupna dužina rečnih obala – čak 153 kilometra.

Beogradsko priobalje je kompleksno kako zbog stanja na terenu tako i zbog velikih potencijala koje ima. Od prirodnih rezervata, poput Velikog ratnog ostrva, gde su prema mišljenju urbanista moguće samo minimalne intervencije, zatim zona kao Ada Ciganlija, špic Ade Huje, nasip uz novobeogradske blokove i lesni odsek zemunskog dela priobalja, gde je moguć ili već postoji viši nivo aktivacije bez velike gradnje, potom zaštićene zone poput Kalemegdana, starog jezgra Zemuna i Starog sajmišta, koje su istorijski i kulturno veoma značajne, te delovi manjeg nivoa zaštite kao što je priobalje uz Karađorđevu ulicu i Beogradski sajam, i na kraju prostori takozvanog savskog i dunavskog amfiteatra – koji prosto vape za urbanističkim i infrastrukturnim uređenjem.

– Druga faza studije „Beogradsko priobalje“ upravo treba da ponudi konkretna rešenja i predloge za uređivanje priobalja u takozvanom gradskom jezgru: bavićemo se suptilnijim temama na manjem prostoru. Urbanistima je prioritet javni prostor, tačnije bezbedan, osvetljen i uređen javni prostor. Prvi korak koji najmanje košta jeste da se omogući da građani imaju bezbedan pristup rekama. „Beton hala” je primer kako uz nevelika ulaganja to može da se i učini jer je na ovom prostoru oslobođena i obnovljena biciklistička staza, po kojoj se vozila više ne parkiraju zato što sada imaju poseban prostor na krovu hale. Značaj ovog primera jeste i u tome što posle osnovnog uređenja, on otvara put mogućim većim investicijama – rekla je za Beoinfo Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda.

Tako je nedavno završen međunarodni konkurs za idejno rešenje projekta Centra na vodi kod „Beton hale“, koji treba da poveže Kalemegdanski park sa savskim priobaljem. Dobijene su dve prve nagrade, pa je sledeći korak da se vrednuje ekonomija jednog i drugog rada i da se odabere koji će da se dalje razrađuje. Tema konkursa nije samo veza reke i tvrđave, već i velik broj parking mesta, prilaz za autobuse i više od deset hiljada izložbenog i komercijalnog prostora, koji bi s jedne strane „produhovio“ boravak u ovom delu grada, a s druge ponudio i komercijalne sadržaje.

Uporedo s tim, istakla je direktorka zavoda, savski amfiteatar na prostoru od oko 150 hektara ima svoju studijsku osnovu, kao i, za početak, oko 80 hektara dunavskog amfiteatra. Prvi obuhvata zonu od Brankovog do Starog železničkog mosta, uključujući i Savski trg i Karađorđevu ulicu, a drugi prostor Ade Huje, brodogradilišta, marine Dorćol. Deo studije biće posvećen i projektu „Čaplja“. Čaplja je smeštena na novom vodenom toku duž nasipa na levoj obali Dunava, između Vojne bašte i Pančevačkog mosta. Generalni plan Beograda predviđa stvaranje novog, velikog ostrva na Dunavu, što će se postići izgradnjom novog kanala. Na prostoru površine od bezmalo šeststo hektara predviđena je gradnja u prirodnom ambijentu – turističkih objekata i objekata za sport i rekreaciju.

Bilo da je reč o skromnijim sadržajima, tačnije ulaganjima u javnu rasvetu, parkovski mobilijar, javne česme i slično duž gradskih obala ili o velikim projektima – oba ova pristupa uređivanju priobalja veoma su važna. Ako imate veliku zonu, koja čitava treba da se sređuje, zaključila je Žaklina Gligorijević, možete je početi tako što ćete „tačkasto“ uređivati manje delove. Odluke i prioritete nije lako doneti i utvrditi jer je novac za sve potreban. Ipak, najvažniji su volja i odlučnost. U jednom se svi slažu – beogradsko priobalje najveći je potencijal glavnog grada.

Beograd.rs

 

Uređuje: Ah Neša

Novinar iz Beograda od 1992. godine, osnivač je i glavni i odgovorni urednik portala Dan u Beogradu.