Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
Divni Miroslav Mika Antić učinio je da postanem bogat: na „računu” imam milione svetlucavih maslačaka, milijarde zvezdica na tabanima, plus srebrne ptice u očima.
Kad sam prvi put pročitao jednu od knjiga Miroslava Antića (1932–1986), kao da sam se javio na oglas za nešto što mi je od presudnog značaja u životu. Nešto retko, a dragoceno. Nevidljivo, a vrednije od zlata.
Zabrinut da „predmet” mog interesovanja nije već „otišao” u ruke drugome, prošaputao sam u jastuk od oblaka: – Čika Miko, je l’ vi vajate vetar, hvatate zvezde, predete kikot…
– Taj sam… ne samo to, dečače, već i rojim munje, izmišljam svice, potkivam nebo… Ako si zainteresovan, vodi računa, to su ozbiljne ludorije…
– Kol’ko bi koštalo sve, u paketu…
– Ako uzimaš sve – onda je za tebe besplatno, momče…
– Oooo, nije „prodato”! Sve spakujte… I još ako ima!
– Kako da ne, zanatskih misaonih radova ima na pretek. Ovo je samo uzorak. Ponudu ću ti dostaviti u nekoliko sledećih zbirki koje upravo tkam svetlosnim nitima, vrtložnom vodicom, purpurnim lokvanjima, skriven u vrbaku tvog detinjstva…
Kakav pesnik!
Sve što imam „kupio” sam od Mike. Bez ijedne kinte. Kakav lik. Kakav pesnik! Dobro sam prošao u ovoj „transakciji”.
Postao sam bogat, na „računu” sad imam milione raspuklih maslačaka što lete nad svetlucavim potokom mašte, plus milijarde zvezdica na tabanima, a vihor mi u oči uteruje srebrna jata ptica!
Ne legnem u krevet a da ne posejem lepu reč po postelji svog dečaštva. Ne osvanem, a da ne požanjem bisere jutra nabrekle tokom noći. I, uopšte, živim jedan zanimljiv život, sve zahvaljujući ovom Mokrincu – čija je ulica u zemunskom naselju Altina – što se bavio koječime dok nije otišao u večna lovišta. Bio je zidarski pomoćnik, fizikalac u pivari, kubikaš na pristaništu, mornar, pozorišni reditelj, obrađivao drvo, pravio krov, glumio u lutkarskom pozorištu, vodio TV emisije…
A održao je i obećanje: poslao mi te ispredene misli, filigranski vezene, ukoričene u nekoliko zbirki: „Horoskop”, „Tako zamišljam nebo”, „Garavi sokak”, „Hodajući na rukama”, „Plavi čuperak”… u kome je ovaj stručnjak za snove, genije za tajne odrastanja, najbolje od svih do sada kod nas opevao dešavanja u glavi nekoga ko još nije postao čovek, a prestao je da bude dete.
Preporučujem ga od sveg srca: javi se na oglas, nisi ni ti zakasnio… ♦
Sve priče Darka Kalezića!
»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…
