Čokoladni praznici bez verskih relikvija

Najvažniji verski praznici u Britaniji su uvek i čokoladni praznici. Za Uskrs smo zatrpani čokoladnim jajima, za Božić čokoladnim adventskim kalendarima, a za Svetog Valentina čokoladnim srcima.

Crveno slovo u ovdašnjim kalendarima obeležava se čokoladnim poslasticama.

Imajući u vidu da su sve to praznici velikih porodičnih okupljanja, razumljivo je da se traže načini kako da se deci podilazi, pošto muke svetaca ne mogu ni iz daleka da budu materijal primamljiv za aktiviranje još nedovoljno razvijene dečje empatije.

Zato se primenjuje oprobana i ne samo kod dece uspešna taktika ispijanja gorkih lekova, jer sve što se zasladi lakše se proguta.

U tu svrhu jasno, koriste se elementarne, najjednostavnije i za potrošačko društvo najpristupačnije metode afirmacije primarnih čula. Kupci su odasvud okruženi privlačnim ambalažama sa direktnim asocijacijama na ukuse i mirise sačuvane iz detinjstva.

Čokoladne navike za verske praznike

Ne mogu da kažem da mi, kao velikom ljubitelju čokolade, predstavlja problem suočavanje sa iznenadnom ogromnom količinom čokoladnih figurica u supermarketima.

Ne pravim pitanje jesu li čokoladna: jaja, zečići ili pilići, sve dok je po sredi, a i svuda okolo, čokolada. Za one čokoholike kojima savest ipak ne da mira, ličnim primerom potvrđujem da čak i povremeno neumereno uživanje u čokoladi ne mora da ostavi bilo kakve vidljive, a tako neželjene telesne tragove u smislu viška težine.

Odgovorno mogu da tvrdim i da čokolada ima gotovo lekovit – blagotvoran uticaj na osećaj lične sreće i zadovoljstva. Uvek sam se radovala čokoladi.

Sa neskrivenim oduševljenjem u najnovijim istraživanjima našla sam naučnu potvrdu da čokolada nije izvor zdravstvenih hazarda.

Konzumentski trikovi u koje upadaju, ne ni toliko naivni koliko nezainteresovani engleski potrošači, jesu pravi izvor bolesti ove nacije.

Prosečni kupci u Engleskoj su povodljiva masa koja uživa u promenadama između lepo složenih robnih rafova, kao među uređenim cvetnim lejama u šetnji parkovima; zapravo i više od toga.

Praznični dani utroše se u ogromnim gužvama u tržnim centrima. Kako se inače poslušno ponašaju, tako se o praznicima uredno opskrbljuju preteranim količinama sugerisano neophodnih proizvoda.

Čokolada ili ne, muka pripada od same pomisli na to kako se prolivena krv Isusova danas „zapakovala i zasladila“, bez i pomena stradanja i uskrsnuća.

Injekcije zaslađivanja

Nije mi namera da branim veru od bezbožnika, niti mogu da se snađem među crvenim slovima verskih kalendara.

Ali čovek ne mora da bude vernik da razume šta je prilično, a šta potpuno pogrešno. Imam problem sa izvitoperenim tradicionalnim vrednostima do potpune deformacije suštinskih načela. Pa, da li išta od onog što je uzvišeno i sveto može da se poštuje umereno i razumno, bez obaveznog pretrpavanja i prejedanja?

No, na stranu običaji novokomponovanih pravoslavnih vernika.

Anglikanski vernici su davno digli ruke od svoje vere i tradicije. Netipično za zemlju koja je potpuno utopljena u tradiciju, Britanija polako postaje zemlja bez ikakve verske tradicije.

Pravo konzumenstko društvo stvorilo je i uvežbalo vernike novog sistema. Funkcionalno društvo potrošačkog sveta ima svoju standardnu proceduru, koja je uslov opstanka i trajanja.

Svi običaji i verovanja redovno su primali injekcije zaslađivanja, te sad više niko i ne zna šta mu se, uz obaveznu čokoladu, o verskim praznicima, servira. ♦

SVI TEKSTOVI BEOGRAĐANKE U LONDONU!

»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.