Jasminka Petrović: Leto kada sam naučila da letim

Novu knjigu u izdanju Kreativnog centra „Leto kada sam naučila da letim“ napisala je Jasminka Petrović a ilustrovao Dobrosav Bob Živković.

Ako pročitaš ovu knjigu, naučićeš da letiš ili da se bar malo podigneš od zemlje…

Odlazak na more s bakom u posetu kod druge bake svakako ne zvuči kao letovanje iz snova jedne tinejdžerke. A kada se sve dešava na Hvaru, gde ne poznaješ nikog i ne razumeš neke reči i običaje, pa ni zašto tvoja baka plače pri susretu sa sestrom, letovanje počinje da liči na košmar.

Glavna junakinja Sofija povlači se u knjige, muziku i sanjarenje u nadi da će joj tako brže proći vreme. Ali leto je puno iznenađenja i Sofija polako otkriva da i u malom mestu ima ljudskih priča dostojnih romana, a da se nekad s bakom i rođacima koje jedva poznaješ može lepše ispričati nego s najboljom drugaricom iz odeljenja. Najzad se može desiti i da tamo odakle si samo želeo da odletiš, poželiš da se vratiš ponovo.

Uz karakterističnu mešavinu humora, živopisnih likova i autentičnog prikaza ljudskog iskustva, Jasminka Petrović u ovom romanu pruža pogled na posledice prethodnih decenija iz perspektive današnje generacije mladih, ali istovremeno se bavi i univerzalnim temama odrastanja, prijateljstva i porodice, u kojima će se verovatno prepoznati svaki mladi čitalac ili čitateljka.

O autorki

Jasminka Petrović (1960) studirala je španski jezik i književnost. Napisala je više od 30 knjiga za decu i mlade (Škola, Ovo je najstrašniji dan u mom životu, Od čitanja se raste, Porodica, Bonton, Da li ste vi žaba?, 35 kalorija bez šećera, Dugina dolina…).

Njene knjige prevedene su na dvadeset pet jezika, a neke od njih su i dramatizovane u pozorištima za decu u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu i Stokholmu. Jasminka Petrović je bila urednik tinejdžerske emisije na radiju. Pisala je za mnoge časopise (Tik-Tak, Veliko dvorište, Huper, Politikin Zabavnik). Uređivala je National Geographic Junior na srpskom jeziku.

Učesnik je u različitim programima i projektima koji podstiču dečju maštu i stvaralaštvo. Sa udruženjem Krokodil organizuje književni festival za decu Krokodokodil. Scenarista je dečje serije Kukuriku šou (RTS). Jedan je od osnivača Pokreta za poboljšanje kulture za decu i mlade Ura kultura. Inspiraciju pronalazi u razgovorima s decom. Veliku podršku dobija od porodice, rodbine i prijatelja. Voli jesen, more i vetar.

Odlomci iz knjige

U Split smo stigle u sedam ujutru. Htela sam da operem zube na česmi kod autobuske stanice, ali je baba zaurlala kao bengalski tigar:
– Kakvo pranje zuba! Hoćeš da nam ode trajekt? Je l’ to hoćeš? Uzmi žvaku i gotovo! Da li ti gledaš reklame? – vikala je uspaničeno i vukla me za ruku. Kad upadne u histeriju, baba počinje da govori neverovatne gluposti, i to vrlo, vrlo glasno.

🐞  🐞  🐞

Inače, najveća žurka bila je na granici. Baba nikako nije mogla da nađe dokument o saglasnosti mojih roditelja da me puštaju van zemlje. Panično je preturala po torbama razbacujući oko sebe hranu, flaše, naočare, maramice, papuče, kreme i sl. A kad nas je dovoljno izblamirala pred carinicima, setila se da je dokument stavilana sigurno mesto – u kesu s lekovima. Čim je autobus krenuo, u znak protesta stavila sam slušalice i pustila muziku, ali to nije zaustavilo babu da mi svaki čas gura pod nos breskve, sendviče i kiselo mleko. Ko još nosi kiselo mleko na put?

🐞  🐞  🐞

Tata mi je pričao da je on u mojim godinama išao na more i bez pasoša i bez para. Ponese samo vreću za spavanje i četkicu za zube, izađe na auto-put i podigne palac. U svakom gradu je imao ili nekog rođaka, ili nekog prijatelja, ili bar prijatelja od prijatelja. Luka i ja smo napravili plan da isto tako putujemo, ali nas je mama demoralisala u startu:
– Policajci bi vas uhapsili na 500 m od kuće. Vi nemateni karticu bus plus, a kamoli neki drugi dokument.