Izdvajamo
Naslovna » BG svaštara » Književnost » Promocija knjige “Rat nema žensko lice”
Knjiga "Rat nema žensko lice" pred čitaocima
Knjiga "Rat nema žensko lice" pred čitaocima

Promocija knjige “Rat nema žensko lice”

Knjiga “Rat nema žensko lice” dobitnice Nobelove nagrade za književnost za 2015. godinu Svetlane Aleksejevič, biće promovisana u četvrtak 28. januara u 20 časova u Klubu Magistrala.

Najpopularnije delo beloruske autorke pred čitaocima u Srbiji je nešto više od mesec dana, u izdanju “Čarobne knjige” i prva je objavljena knjiga Svetlane Aleksejevič na srpskom jeziku.

U Klubu Magistrala Doma kulture Studentski grad o knjizi će govoriti Enisa Uspenski, Mladen Vesković i prevodilac Neda Nikolić Bobić.

“Rat nema žensko lice” je ispovest, dokument i dnevnik ljudskog sećanja, gde više od 200 žena opisuje kako su postale vojnici 1941. godine. Oko milion sovjetskih žena učestvovalo je u Drugom svetskom ratu. Spisateljica je četiri godine radila na knjizi i posetila preko sto gradova, beležeći sećanja ratnih veteranki, u kojima se prošlost strasno obraća sadašnjosti, dižući glas protiv jučerašnjeg i današnjeg fašizma. Svetlana Aleksijevič je zasnovala književnu vrstu definisanu kao roman glasova. Samo u bivšem Sovjetskom Savezu roman je prodat u više od dva miliona primeraka, a preveden je i prevodi se na 40 jezika. 

O autoru

Svetlana Aleksijevič (1948, Ivano-Frankivsk, Ukrajina), osim po prozi, poznata je po istraživačkom novinarstvu u domovini. Rođena u belorusko-ukrajinskoj porodici, koja se preselila u Belorusiju, radila je kao nastavnica i novinarka, a studirala je žurnalistiku u Minsku. Tokom rada u listu Selskaja gazeta počela je da prikuplja građu za delo “Rat nema žensko lice” (1985), kojim je otpočela ciklus “Glasovi utopije”, gde je opisala život u Sovjetskom Savezu. Dela: “Černobiljska molitva”, “Dečaci od cinka”, “Poslednji svedoci”. Poslednje delo iz ciklusa “Glasovi utopije” je ”Polovno vreme: Raspad crvene žene/čoveka” (2013). Zbog svog angažmana je dolazila u sukob s vlastima, zbog čega je živela u Italiji, Francuskoj i Nemačkoj, a u Belorusiju – gde su joj knjige bile zabranjene, vratila se 2011. godine. Napisala je tri pozorišna komada i scenarije za dvadeset dokumentarnih filmova.

U obrazloženju za odluku o dodeljivanju Nobelove nagrade za književnost 2015. godine Švedska akademija navodi da je „Svetlana Aleksijevič nagradu zaslužila zahvaljujući svom polifonom pisanju, koje je spomenik patnji i hrabrosti našeg vremena“.

(danubeogradu.rs)

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.