Naslovna » Blog » Beograđanka u Londonu » U interesu nacije ili Svaka kriza ima svog kraljevskog spasioca!
U interesu nacije ili Svaka kriza ima svog kraljevskog spasioca!
U interesu nacije ili Svaka kriza ima svog kraljevskog spasioca!

U interesu nacije ili Svaka kriza ima svog kraljevskog spasioca!

Ne može se zameriti kraljevskoj porodici da ne radi u interesu nacije. Poslednjih godina posebno.

Uvek se nekako neočekivano zgodi da se svaka velika politička i ekonomska kriza, upravo u trenutku kolapsa, zakiti kraljevskim jubilejom, venčanjem ili prinovom.

Kad se učini da brod uveliko tone i počnu međusobna okrivljavanja i optužbe zbog stanja u državi, neželjenih ekonomskih ili političkih promena pojavi se, van konteksta svih medijskih borbi i potmulih nameštanja, vest sa zracima nade iz monarhističkog ugla. Iznenada, narod dobija razlog da, ozaren nacionalnim ponosom, kliče i maše zastavicama, na javnim skupovima.

Svaka kriza ima svog kraljevskog spasioca!

Nekad su se kraljevska venčanja planirala i ostvarivala u cilju zaštite državnih granica, ili proširivanja istih, zarad odbrane dugoročnih političkih interesa… sve u korist viših ciljeva i opšteg dobra, nikako iz ljubavi.

Ovo danas nema težinu kraljevskih okova, gde je brak osuda, bez izgleda za ljubav ili zajedničku sreću. Ni približno!

Danas smo svedoci da prave bajke, u kojima prost narod neumereno uživa, postoje i van knjiga i filmova za neodgovorno vaspitavanje i podizanje maminih i tatinih malih princeza.

Pride još, time se, nedopustivo slobodno, otvaraju vrata nade mladim poželjnim (?!) udavačama da je moguće u životu uloviti pravog princa.

Ruku na srce, prinčevi, po svoj prilici, i nisu što su nekad bili. Znaju da se uzjogune, ne prihvate ponuđene im razumne životne orijentacije, te odluče da pokažu da su i oni samo ljudi od krvi i mesa. A narod raširenih ruku, jedva čeka da na nacionalne grudi privije svog kraljevskog naslednika.

Poslednja ozvaničena veridba u Ujedinjenom kraljevstvu, se svojim dodatnim američkim karakteristikama, sasvim lepo uklapa u Diznijeve bajke sa PG oznakama.

Familijarna prestolonaslednička slabost

Kako je novopečeni verenik tek peti u liniji nasleđa prestola, nema opravdanih razloga za psihološke analize, mada bi, za takvo šta, bilo dosta zanimljivog materijala.

Prisetimo se samo situacije sa sudbinom krune u rukama neodgovornog naslednika pred početak Drugog svetskog rata.

Moglo bi se možda reći da među britanskim prestolonaslednicima postoji izvesna fascinacija američkim raspuštenicama zrelih godina. Kako bi Englezi to fino rekli: It runs in the family.

No, upravo ova familijarna prestolonaslednička crta slabosti prema američkim dobrodržećim damama ima lekovito dejstvo na britanske državne krize.

Samo, koincidencija je iznenađujuća. Kako se pogodi da, od dva moguća, po jedan, i to onaj neodgovorni princ pronađe svoju izabranicu nigde drugde nego među američkim damama i to baš u vreme prevratnih istorijskih događaja.

Tek što narod počne da se odlučuje na okupljanja zarad političkih protesta, pažnja se usmerava na kraljevsku proslavu, umesto na politički prevrat.

Engleze je mnogo lakše izvesti na ulice povodom kraljevskog jubileja, nego zbog demonstracija. Teško se ovaj narod miri sa potrebama bilo kakvih promena, pa je uvek lakše proceniti, u odsudnom trenutku, da ipak nije pravi momenat, jer su oči sveta sada uprte u kraljevsku porodicu.

Nije to džaba najslavnija svetska monarhija, kad im polazi za rukom da, i nehotično, promene odnos snaga i preusmere pažnju nacije, kad se tome niko ne nada.

Ne vredi da pominjem da nisam monrhista, da ne verujem da prinčevi dolaze iz bajke, kakve god da su konje uzjahali.

Očigledno je da, u slučaju britanske monarhije, prinčevske veridbe deluju efikasnije nego mnoge revolucije. Poželi čovek da se, uprkos uverenjima, prikloni monarhiji, ako ni zbog čega drugog ono zarad opšteg mira. ♦

Svi tekstovi Beograđanke u Londonu!

»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.