Naslovna » BG svaštara » Obrati pažnju! » Nova adresa: Švedska. Iseljenje u Švedsku, studiranje, gde, kako…
Stokholm
Stokholm

Nova adresa: Švedska. Iseljenje u Švedsku, studiranje, gde, kako…

Ako planirate, ili samo razmišljate, da vaša nova adresa bude Švedska – velika skandinavska zemlja visokih zarada i životnog standarda iznenadiće vas mnogim zanimljivostima.

Na primer – Šveđani piju kafu gotovo dva puta više od proseka u Evropskoj uniji. Boravak u prirodi i na otvorenom je obavezan u svim vremenskim uslovima, voda iz slavina je odličnog kvaliteta, očevi veoma često odsustvuju sa posla da bi odgajali tek rođenu bebu… U julu nije retkost da prodavnice i kancelarije budu zatvorene mesec dana, odevanje je, osim u veoma važnim prilikama, ležerno, a izuvanje pred vratima uobičajeno. Alkoholna pića za kućnu žurku se kupuju u posebnim, državnim prodavnicama.

Švedska redovno zauzima sam vrh na listi zemalja najboljih za život prema objektvnim i ocenama građana. Na vrhu je i po dužini života svojih stanovnika.

Osnovni podaci o Švedskoj

Kraljevina Švedska je parlamentarna monarhija. Zemlja je podeljena na 21 okrug, za koje vlada postavlja administrativnu upravu.

U Švedskoj živi oko 10 miliona stanovnika, od čega 86% u gradovima. U proseku, svaki peti državljanin ima ne-švedsko poreklo.

Glavni grad Švedske je Stokholm. Valuta je švedska kruna. Veći gradovi su Geteborg, Malme, Upsala…

Karl XVI Gustav iz dinastije Bernadote je kralj Švedske od 1973. godine. Premijer je, od 2014. godine, Stefan Löfven, a Socijaldemokratska partija gotovo jedan vek dominira političkom scenom.

Duga obala, šume i planine osnovne su geografske karakteristike. Gustina naseljenosti je najveća na krajnjem jugu. Klima je prijatnija nego što bi se po položaju moglo zaključiti. Zime su, ipak, duge i mračne, sve više kako se ide na sever. Iako su potrebe za energijom velike, više od polovine snabdevanja dolazi iz obnovljivih izvora.

Švedska je prva zemlja na svetu koja je (1979. godine) uvela zabranu pušenja, a davne 1944. godine je legalizovala emotivnu vezu između osoba istog pola.

Svetski poznati brendovi koji solaze iz Švedske su IKEA, Skype, AstraZeneca, Ericsson, Electrolux, H&M, Spotify, Volvo…

Državljanima Republike Srbije koji poseduju važeći biometrijski pasoš nije potrebna viza za ulazak u Švedsku, za boravak do 90 dana u periodu od 6 meseci, ukoliko je svrha putovanja turizam, poslovno putovanje, privatna poseta ili drugo putovanje (kurs jezika, razmena učenika, stručno usavršavanje…). Za studije duže od 90 dana potrebna je boravišna dozvola. Bezvizni režim ne dozvoljava nastanjenje ili zaposlenje.

Švedski jezik

Zvanični jezik u Kraljevini Švedskoj je švedski. Engleski jezik je od 1952. godine obavezan predmet u školama. Iako vam engleski može biti dovoljan u IT i sličnim poslovima, za neka druga zanimanja, i ukoliko planirate da živite u Švedskoj, naučite jezik. Američki lingvisti svrstali su švedski među najlakše jezike za one kojima je maternji jezik engleski, što ohrabruje i sve useljenike koji engleski dobro govore.

Švedski jezik, do nivoa A2, možete besplatno učiti OVDE.

Najtraženija zanimanja i prosečne plate

Prosečna bruto zarada u Švedskoj je oko 3.500 evra, a neto zarada 2.700 evra. Plate u Stokholmu su za većinu zanimanja veće nego u drugim krajevima zemlje, ali su i cene, i ukupni troškovi života, viši. O zaradama se govori, u najvećem broju slučajeva, u bruto iznosu, pošto porezi i druga davanja zavise od više faktora, a najpre od grada i okruga u kojem živite.

Karakteristično za Švedsku je da su primanja ravnomernije raspoređena nego u većini evropskih zemalja i Sjedinjenim Američkim Državama – ako se u obzir uzmu visokoobrazovani, na primer, nema profesije koja se po visini primanja drastično izdvaja od drugih. Najveće plate, ipak, imaju zaposleni u finansijama i osiguranju (4.730 evra bruto), u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (4.550 evra bruto), energetici, rudarstvu i obradi kamena (4.490 evra bruto), inženjerskim poslovima… Zanimljivo je da su od visokoobrazovanih najmanje plaćeni zaposleni u obrazovanju (prosečno 3.190 evra bruto). Ako zanemarimo proseke u grani, i pogledamo zarade za pojedinačna zanimanja – na vrhu liste su veterinari, stomatolozi i lekari (5.220 evra bruto), slede piloti, advokati, ekonomisti, IT inženjeri… Bruto plata medicinskih sestara je oko 2.870 evra, majstora za grejanje i klimatizaciju 2.550 evra, molera 2.430, krojača 2.230 evra.

Broj slobodnih radnih mesta u 2017. godini veći je nego u 2016. godini i kontinuirano raste. Švedska ima potrebe za radnicima u 12 od 15 sektora. Najviše se traže građevinski radnici, radnici u obrazovanju, IT inženjeri, lekari, radnici u hotelijerstvu i ugostiteljstvu, u drvnoj industriji, medicinske sestre, psiholozi, vodoinstalateri, vozači kamiona, električari.

Kako se iseliti u Švedsku

Za preseljenje u Švedsku potrebna je boravišna dozvola, a ona se može dobiti na jedan od sledećih načina.

Ako pronađete poslodavca. Poslodavac vam šalje radni poziv na osnovu kojeg dobijate radnu dozvolu pre nego što otputujete u Švedsku. Preciznije, poslodavac elektronski podnosi zahtev za radnu dozvolu, posle čega će vas Zavod za migracije kontaktirati. Procedura može da potraje i mesec dana. Postoje različite vrste radnih dozvola i izuzeci vezani za uslove za određene profesije i ograničen vremenski period. Veb adresa za sve dodatne informacije je upravo sajt Zavoda za migracije, koji je dostupan i na srpskom jeziku. Ako vam je radna dozvola odobrena na duže od tri meseca, dobićete boravišnu karticu, koja je, zapravo, boravišna dozvola. Kartica se proizvodi u Švedskoj i biće potrebno tri do četiri nedelje da je pošalju u Beograd. Vi je podižete u ambasadi Švedske.

Boravišnu dozvolu možete dobiti i na osnovu spajanja porodice i to samo supružnika / partnera ili roditelja i maloletne dece.

Studentsku boravišnu dozvolu dobijaju studenti.

Ukoliko dobijete potvrdu o odobrenom boravku dužem od tri meseca, a nije vam potrebna viza, možete putovati i sa potvrdom, a boravišnu karticu dobiti na svoju adresu u Švedskoj pošto se po dolasku prijavite u Zavod za migracije da biste se fotografisali i ostavili otisak prsta.

Ako zahtev za radnu dozvolu podnosite za period kraći od tri meseca, morate imati i zdravstveno osiguranje. Treba da imate i osiguranje koje pokriva troškove u slučaju bolesti ili nezgode ako ostajete u Švedskoj duže od tri meseca, ali kraće od godinu dana, jer nemate jednaka prava na socijalna primanja kao građani Švedske.

Porodično u Švedsku

Iseljenje u Švedsku sa decom podrazumeva troškove za školovanje. Oni su niski u javnim školama koje dominiraju (privatnih i internacionalnih je malo i veoma su skupe). Višečlana porodica, međutim, znači i dodatne troškove za stan i svakodnevni život, a oni su u Švedskoj visoki.

Ako odete u Stokholm, preporuka je da se smeštaj potraži u predgrađima, koja su podjednako dobro infrastrukturno opremljena kao centar grada. Računajte da ćete za stanovanje trošiti prosečno 30% mesečnih primanja. Ukoliko posao pronalazite u zanimanju koje je deficitarno, razgovarajte sa poslodavcem – postoji praksa da poslodavci finansijski učestvuju u troškovima stanovanja.

U Švedskoj je sve skupo – prevoz, hrana, posebno ona u restoranima, odevni predmeti, uslugeKomunalni troškovi smanjiće vaš budžet za više od 100 evra. Računajte na oko 300 evra mesečno po osobi samo za prehrambene i druge uobičajene artikle u supermarketima.

Cene zdravstvenih usluga, međutim, prijatno će vas iznenaditi. Veliki deo iznosa koji se izdvoji iz vaših primanja namenjen je zdravstvenoj zaštiti. Vlada subvencioniše brojne usluge, uključujući lekove na recept, pa vam se čak može dogoditi da odlazak kod lekara specijaliste bude potpuno besplatan. U suprotnom, koštaće vas samo dvadesetak evra.

Studiranje u Švedskoj

U Švedskoj se nalaze fakulteti sa viševekovnom istorijom i tradicijom koji su, u svojim oblastima, u samom evropskom vrhu. Cene školarina kreću se, za studente iz zemalja izvan Evropske unije, prosečno, od 9700 evra godišnje za studije u oblasti društvenih nauka do 15.000 evra godišnje za studije u oblasti prirodnih nauka. Udžbenici se plaćaju posebno, ali ćete vrlo brzo pronaći informaciju kako da dođete do polovnih.

Zahtev za boravišnu dozvolu po osnovu studija na univerzitetima ili višim školama može se podneti elektronski, a ako je u pitanju druga vrsta škole obavezno lično u Ambasadi Švedske u Beogradu, uz zakazivanje termina.

Da biste podneli zahtev, neophodno je da budete primljeni na redovne studije i da tokom njih možete da se izdržavate. Pravila variraju u zavisnosti od vrste studija, pa je najbolje za detalje posetiti sajt Zavoda za migracije. Prosečno, za mesec dana studentskog života biće vam potrebno oko 800 evra i zdravstveno osiguranje. Član porodice studenta (partner / supružnik / maloletno dete) takođe može da dobije boravišnu dozvolu.

Sajt na kojem možete pronaći sve informacije vezane za studije u Švedskoj je OVAJ, a za srednjoškolsko školovanje OVAJ. Univerziteti i Švedski institut dodeljuju stipendije studentima iz zemalja izvan EU, pa i to potražite na sajtu.

Ambasada Srbije

Ambasada Srbije nalazi se u Stokholmu.
Adresa: Valhallavägen 70, Box 26209, S-10041 Stockholm
Konzularni ulaz: Baldersgatan 14
Tel: +468 / 218-436, 218-482, 218-485
E-mail: serbiaemb@telia.com

Ambasada Švedske u Srbiji

Ledi Pedžet 2, Beograd
Tel: 011 20 69 270
E-mail: ambassaden.belgrad@gov.se
Radno vreme:
Ambasada – prijem stranaka:
ponedeljak – petak,  09.00-12.00 časova
Odeljenje za migracije – prijem stranaka:
ponedeljkom i četvrtkom, 09.00 -11.00
Informacije telefonom u vezi sa vizama, boravišnim i radnim dozvolama:
ponedeljak – četvrtak, 14.00-15.00 časova
Web: kliknite OVDE

Negativna iskustva doseljenika

Dobar i relativno povoljan smeštaj u Švedskoj je teško pronaći, a ponekad je problem i nedostatak stanova u određenoj zoni.

Pojedine visoke cene mogu da predstavljaju veliko iznenađenje, kao i rano zatvaranje prodavnica, posebno za vikend. Između 15 i 17 h, zato, prave se velike gužve. Imajte u vidu i da ćete u Švedskoj, češće nego što očekujete, morati mirno da čekate u redovima.

Došljaci se žale na dugu zimu, jezičke barijere. Ukoliko jedan od partnera ne radi, svakodnevni život, zbog izolovanosti, predstavlja problem. Doseljenicima najviše smeta društvena distanca i kažu da se komšije, bukvalno, kriju od njih, posebno u velikim gradovima.

Avio karte za Švedsku

Air Serbia direktno iz Beograda saobraća do Stokholma, po ceni povratne karte od oko 250 evra. Let traje dva i po sata. Ako nije problem da putovanje potraje, povratna karta sa presedanjem može se pronaći i za 160 evra, ali sve zavisi od datuma. Low cost avio kompanija Rayanair leti od Niša do Stokholma po još nižim cenama. Iz Niša možete direktno putovati i do Malmea, sa low cost prevoznikom Wizz Air, ponekad po ceni i nižoj od 50 evra.

Avio karte za Švedsku možete da rezervišete preko našeg sajta ili pozivom na 011 310 89 82, svakog dana od 8.00 do 20.00.

(danubeogradu.rs)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

* Copy This Password *

* Type Or Paste Password Here *