Naslovna » BG svaštara » Obrati pažnju! » Nova adresa: Italija. Iseljenje u Italiju, studiranje, gde, kako…
Lepa i prijateljska: Italija
Lepa i prijateljska: Italija

Nova adresa: Italija. Iseljenje u Italiju, studiranje, gde, kako…

Sigurno ste, bar jednom, poželeli da vaša privremena ili stalna adresa bude Italija. U prijateljskoj mediteranskoj zemlji bogate kulture i prirodnih lepota, međutim, pre ćete pronaći „ljubav svog života“ i odlično mesto za sticanje akademskih zvanja nego – posao. Prilike za materijalnu sigurnost doseljenika su ograničene, stopa nezaposlenosti visoka, ali izuzetaka ima.

Osnovni podaci o Italiji

Republika Italija zauzima središnji deo Sredozemnog mora. Nalazi se na, po obliku prepoznatljivom, Apeninskom poluostrvu, i sa više od 61 milion stanovnika najmnogoljudnija je država južne Evrope.

Zemlja duge istorije koja je ključno uticala na Evropu i Mediteran, i danas se nalazi u svetskom vrhu kao moćna ekonomska, kulturna i turistička sila. Reke, jezera, visoke planine koje se nastavljaju na venac Alpa, duga morska obala i dva velika ostrva Sardinija i Sicilija čine Italiju atraktivnom za život i sve vrste privrednih aktivnosti, a centralna pozicija omogućava neometanu saobraćajnu komunikaciju iz svih krajeva Evrope i sveta. Klima je mediteranska i umerena.

Visokorazvijena zemlja čuvena je po svojoj automobilskoj industriji, industriji mašina, modi, dizajnu, umetnosti, fudbalu, muzejima i ostacima iz prošlosti, po vinima, sirevima, maslinovom ulju, pici, testeninama, odličnoj kafi, sladoledima…

Teritorijalno, Italiju čini 20 regiona, od kojih pet imaju specijalnu autonomiju i priliku da donose samostalno izvesne lokalne zakone.

Glavni grad je Rim (2,6 miliona stanovnika), koji sa 120 okolnih opština čini metropoliten zonu Rim, sa ukupno 4,3 miliona stanovnika. Rim je osnovan 753 godine pre nove ere.

Pored Rima, veliki gradovi su Milano, Napulj, Torino, Palermo, Firenca, Bari…

Valuta je evro.

Iako od 1985. godine ne postoji zvaničan status religije kao državne, katolicizam dominira i veroispovest je oko dve trećine stanovnika. Više od 21% Italijana izjašnjavaju se kao „nereligiozni“, a oko 2,5% su pravoslavni hrišćani.

Italija je unitarna parlamentarna republika. Na čelu države je predsednik, koji se na tu funkciju bira svakih sedam godina (trenutno dužnost obavlja, od februara 2015. godine Serđo Matarela). Predsednika vlade, na predlog predsednika republike bira parlament (od juna 2018. godine premijer je Đuzepe Konte). Italija je jedna od država osnivača Evropske unije i NATO saveza.

Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda za tekuću godinu, italijanska privreda je osma po veličini u svetu, ali Italija ima i najveći javni dug u Evropi, odmah iza Grčke. Spor oporavak posle globalne ekonomske krize razlog je za veliku stopu nezaposlenosti (na jugu zemlje čak 29%).

Državljani Republike Srbije nosioci biometrijskih pasoša ulaze u zemlje „Šengena“, među kojima je i Italija, bez viza na rok do 90 dana u periodu od šest meseci.

Poželjno je posedovanje polise međunarodnog putnog zdravstvenog osiguranja. Postoji mogućnost i da se u Italiji uplati osnovno italijansko isiguranje po ceni od 98 evra, koje važi 90 dana.

Zvanični jezik u Italiji

Zvanični jezik u Italiji je italijanski, a u pograničnim oblastima pridruženi zvanični jezici su nemački, francuski, slovenački i ladin (jedan od retroromanskih jezika). Kod jezika doseljenika iz zemalja koje nisu granične kao maternji dominira rumunski. Slede ga arapski, albanski, španski.

U Italiji, za razliku od drugih zemalja Evropske unije, malo lokalnog stanovništva govori engleski, posebno na jugu. Odlično znanje engleskog jezika kod doseljenika i sezonskih radnika se veoma ceni prilikom dobijanja posla (posebno u menadžmentu, obrazovanju i turizmu), ali je italijanski jezik obavezan.

Najtraženija zanimanja i prosečne plate

Nije lako pronaći dobro plaćen i zadovoljavajući posao u Italiji – u prilog ovome govori činjenica da se i sami Italijani iseljavaju u potrazi za boljim poslom u države veće ekonomske i političke stabilnosti (uglavnom u Švajcarsku i Nemačku).

Jedna od najznačajnijih karakteristika italijanske ekonomije je velika razlika između bogatog severa i, uslovno rečeno, siromašnog juga, pa useljenici priliku za posao najčešće traže u prvoj zoni, gde je još uvek dominantna proizvodnja. Pored velikih industrijskih pogona ovde su prisutni i mali, takođe proizvodni, u niši luksuznih artikala čuvenih italijanskih brendova, a sve prati visokorazvijeni sektor usluga.

Šansu da u narednih desetak godina pronađu radno mesto u Italiji u dvostruko većoj meri će imati, prema projekcijama statističara, osobe bez visokih kvalifikacija. Predviđa se rast potražnje za administrativnim radnicima, finansijskim i stručnjacima u oblasti osiguranja, stručnjacima u pružanju profesionalnih usluga, radnicima u oblastima zdravstvene i socijalne zaštite, obrazovanja i rekreacije, građevinarstva, na poslovima održavanja i čišćenja, pomoći u kući, brige o deci. Svi navedeni, kao i sektori trgovine, transporta i ugostiteljstva već beleže blagi rast tražnje. Programeri, matematičari i inženjeri takođe su potrebni Italiji.

S vremena na vreme raspisuju se i veliki konkursi za sezonske radnike, na nacionalnom nivou. Vlada Italije uglavnom organizovano traži radnike iz inostranstva za branje voća, ili slične poljoprivredne poslove.

Interesantno je da su se u Italiji mnogi stranci oprobali kao preduzetnici i u tome uspeli – oni uglavnom vode restorane, bave se izvozom poljoprivrednih proizvoda ili imaju male pogona za njihovu preradu.

Poznavanje italijanskog jezika najčešće predstavlja prepreku za zadovoljavajuće snalaženje u poslu, čak i osobama koje žele da rade na  jednostavnijim radnim mestima – osnovno znanje jezika se traži gotovo uvek, a što su zaduženja složenija (medicinske sestre, osobe koje brinu o starima, radnici u turizmu i ugostiteljstvu, na primer) očekuje se i viši nivo.

Minimalna garantovana cena rada u Italiji ne postoji, tako da se plata dogovara sa poslodavcem. Prosečna neto zarada je oko 1600 evra. Strani radnici zarađuju, u proseku, par stotina evra manje, posebno radnici iz zemalja koje nisu članice Evropske unije. Poreze i doprinose u ime radnika obračunava i odbija od plate poslodavac.

U velikim gradovima na severu, kao što je Milano, na primer, finansijski menadžeri mesečno zarađuju malo preko 3000 evra neto, marketing menadžeri oko 2300 evra, lekari i inženjeri svih struka, uključujući IT, između 1500 i 2000 evra, oko 1300 evra zarađuju medicinske sestre. Plate nastavnika su malo ispod hiljadu evra. Konobari zarađuju 700-800 evra. Sve navedeno odnosi se na zaposlene u stalnom radnom odnosu. Dnevnice za povremene sezonske poslove mogu doneti više novca, ali su privremeno rešenje.

Kako do posla u Italiji

Za zainteresovane za sezonske poslove važno je da se dobro raspitaju ko i šta nudi. Događalo se da su navodne agencije za pronalaženje posla varale radnike na različite načine.

Radnici koji dolaze iz zemalja izvan Evropske unije najpre stupaju u kontakt sa poslodavcem. Kad on odluči da ih angažuje, podnosi zahtev za odobravanje zaposlenja kod lokalne ekspoziture Jedinstvenog šaltera za imigraciju. Kad dobije saglasnost, poslodavac potpisuje Ugovor o angažovanju radnika, koji ostaje kod službe za imigraciju i potpisaće ga tu radnik kad stigne u Italiju. Poslodavac zatim šalje radniku potvrdu da će ga zaposliti, sa kojom radnik podnosi u ambasadi Italije u Beogradu zahtev za izdavanje vize. Pošto dobije vizu, uđe u Italiju i potpiše svoj primerak Ugovora o radu, na Jedinstvenom šalteru za imigraciju radnik dobija sve papire za zahtev za boravišnu dozvolu, koju šalje poštom nadležnoj službi, od koje elektronski dobija dozvolu.

Za sezonski rad potrebno je imati Odobrenje za rad, Vizu za sezonski rad i Boravišnu dozvolu za sezonski rad.

Pošto je moguće da se zahtevi i spisak neophodnih dokumenata u međuvremenu promene, za sve informacije vezane za vize najbolje je kontaktirati Ambasadu Italije.

Evo i nekoliko sajtova za traženje posla: Clicca Lavoro, Jobs in Milan, Lavorare, Trovo Lavoro, uz napomenu da posao nude, pored onih na početku navedenih, i kredibilne agencije sa višegodišnjim iskustvom.

Porodično u Italiju

Zbog ljubaznosti i predusretljivosti Italijana, porodice doseljenika se u Italiji osećaju dobro. Ako postoje i materijalni preduslovi da se podmire sve potrebe, život zaista može biti „dolče vita“, na italijanski način, sa stilom.

Cene života su nešto više nego u Srbiji – u velikim gradovima na severu zemlje rentiranje garsonjere je oko 300 evra, dvosobnog stana je između 600 i 800 evra. Za stan, hranu i život bez odricanja, ukoliko je čovek sam, potrebno je oko 1500 evra, tako da prosečna porodica sa dva zaposlena člana, ako ne želi da štedi, može sasvim pristojno da živi, obilazi Italiju, uživa u letovanjima, zimovanjima, restoranima, barovima, odličnoj mediteranskoj hrani i piću, kupovini kvalitetne jeftine odeće na rasprodajama, putovanjima po Evropi…

Školovanje je u Italiji obavezno za decu od 6 do 16 godina. Za ove uzraste javne škole su masovne, besplatne za sve, pa i za strance. Privatnih je daleko manje. Deca se tretiraju sa punom pažnjom u svakodnevnom životu, na ulici, u prodavnicama, omogućen im je besplatan ulaz u muzeje, galerije i druga mesta namenjena odraslima… Čak i u najvećim gradovima mogu se videti mališani  koji sami idu gradskim prevozom u školu, u čemu su spremne da im pomognu i potpuno nepoznate osobe. Preduslov za snalaženje je, međutim, znanje italijanskog, pa i kod dece treba insistirati na što bržem i boljem usvajanju jezika.

Zanimljivo je i jedno istraživanje koje pokazuje da se „ljubav života“ u Italiji pronalazi mnogo češće nego u ostatku sveta. Sa procentom od 57% doseljenika koji su stupili u ozbiljnu vezu ili brak sa Italijanom ili Italijankom, Italija je daleko iznad svetskog proseka – globalno oko 35% doseljenika ostvaruje duboku emotivnu vezu sa nekim od lokalaca.

Veća od svetskog proseka su i duboka lična prijateljstva sa starosedeocima, koja su često čvršća od onih sa sunarodnicima koji su se doselili u isti grad ili kraj.

Državljani Srbije koji borave u Italiji mogu da zamene srpsku vozačku dozvolu za italijansku ukoliko je dozvola izdata u Srbiji pre nego što je nosilac dozvole regulisao prebivalište u Italiji, kao i da u momentu podnošenja zahteva za zamenu vozačke dozvole njen vlasnik nema prebivalište u Italiji duže od četiri godine.

Studiranje u Italiji

Studiranje u Italiji je uglavnom visokog kvaliteta, a nije preterano skupo. Državni i neki privatni fakulteti nude specifičan sistem procene visine školarine prema materijalnom statusu studenta, pa za kandidate sa naših prostora obično postoje olakšice.

Za osnovne studije cene školarina kreću se između 1000 i 3000 evra, a za master prosečno 3300 evra. U svakoj oblasti mogu se pronaći programi studija na engleskom jeziku.

Italijanski univerziteti imaju studentske servise, koji su na usluzi studentima u traženju smeštaja, u studentskim domovima fakulteta i van njih. Pronalaženje sobe ili stana na ovaj način jeftinije je nego na tržištu. U svakom slučaju, treba da računate na trošak od 300 do 700 evra mesečno, u zavisnosti od veličine grada u kojem studirate. Više podataka možete dobiti i OVDE. Studenti iz Srbije koji studiraju u Italiji poručuju da je na iznos za stan potrebno dodati oko 200 evra za hranu i osnovne svakodnevne potrebe. U Italiji studenti mogu i da rade, ali samo do 20 sati nedeljno.

Sve informacije o fakultetima i studijama u Italiji, na italijanskom i engleskom jeziku, možete saznati  OVDE. Korisne adrese su i sajt italijanskog Ministarstva prosvete i nauke kao i sajt sa pregledom svih univerziteta.

Vlada  Italije dodeljuje stipendije za studente postdiplomskih studija iz Srbije, ali i jedan broj stipendija za učenje italijanskog jezika i za usavršavanje profesora italijanskog jezika. Korisna adresa za sve informacije je Italijanski institut za kulturu, koji se nalazi u Beogradu i nudi podršku prilikom upisa na fakultete, nostrifikacije diploma, apliciranja za stipendije… kao i kurseve italijanskog jezika i pripadajuće sertifikate.

Budućim studentima koji dolaze iz zemalja izvan Evropske unije, neophodna je studentska viza, koju dobijaju u Ambasadi Italije u Beogradu. Obavezno je zdravstveno osiguranje, a među dokumentima koji se podnose za vizu nalaze se i dokazi da je student primljen na studije, da u Italiji ima obezbeđen smeštaj i dovoljno materijalnih sredstava za život. Po dolasku u mesto boravka sledi prijava za dobijanje boravišne dozvole. Studentima je u Italiji potreban i poseban identifikacioni broj – Codice Fiscale, koji će koristiti za sve vrste pravnih poslova i ugovora (uključujući ugovor o studiranju sa fakultetom), dok borave u Italiji.

Ambasada Srbije

Ambasada Srbije nalazi se u Rimu.

Adresa: Via dei Monti Parioli 20, 00197 Roma
Tel: + 3906 / 321-19-50
E-mail: info@ambroma.com; konzularno@ambroma.com

Konzulat u Milanu
Adresa: Via Pantano 2, 20122 Milano
Tel: + 3902 / 7209-5466
E-mail: info@gkrsmi.it

Konzulat u Trstu
Adresa: Strada del Friuli 54, 34136 Trieste
Tel: + 39040 / 410-125, +39040 / 421-697
E-mail: gkrstrst@spin.it

Počasni konzuli Republike Srbije u Italiji
Mrs. Loreta Baggio
Adresa: Vicolo Barberiab 9, 31000 Treviso
Tel: +39 042 24 19765
E-mail: lbconsoleonorario@libero.it

Mr. Leandro Chiarelli
Adresa: Via Masaccio 49, 50132 Firenca
Tel: +39 055 214950
E-mail: leandro.chiarelli@camcomserbia.it

Ambasada Italije u Srbiji

Adresa: Birčaninova 11, Beograd
Tel: 011 30 66 100
Tel. Konzularnog odeljenja: 011 30 66 171/112
Tel. za vize: 011 30 66 153
Tel. za studente: 011 30 66 172
E-mail: segreteria.belgrado@esteri.it
E-mail Konzularnog odeljenja: consolare.belgrado@esteri.it
Web: kliknite OVDE

Negativna iskustava doseljenika

Pošto očekuju da u Italiji budu okruženi dobrim životom i lepotom, doseljenici se uglavnom žale na realnost koju zateknu. Prilika za posao i promenu posla je malo, i za Italijane i za strance. Primanja su, za većinu, takođe, ispod zadovoljavajućih, a troškovi života veći od očekivanih. Sve se to, međutim, ukoliko se može, zaboravi kad se doseljenici naviknu na otvorenost, prijateljstvo i dobro raspoloženje koje vlada na ulicama, u prodavnicama, na radnim mestima.

Neke stvari se lokalcima, ipak, zameraju, a to su, na primer, nepoštovanje pravila u vožnji. Opušteni Italijani za volanom postaju agresivni, bilo da su u pitanju privatna lica ili profesionalni vozači. Zanimljivo je i neobično da doseljenicima koji obožavaju italijansku hranu ona posle dužeg boravka u Italiji počinje da smeta. Mnogo svežeg voća i povrća je za pohvalu, tu su i ukusne testenine, ali upućeni tvrde da su Italijani u promovisanju svoje gastronomije pomalo preterali, pa se teško pronalaze tipična jela za druge krajeve Evrope i sveta u prosečnim restoranima.

Javni prevoz je još jedna tema za primedbe. Ako se izuzmu najveći gradovi, teško se dolazi do informacija o redu vožnje i stajalištima, kašnjenja su česta, svi natpisi su na italijanskom, veb sajtovi su neažurni… što se baš i ne može očekivati od zemlje sa ogromnim brojem turista. Birokratske procedure, takođe, mogu da budu prilično komplikovane i podložne „snađi se“ uputstvima.

Avio karte za Italiju

Direktni letovi iz Beograda obavljaju se do Rima i Milana, sa kompanijama Air Serbia i AlItalia.

Direktan let od Beograda do Rima traje oko sat i po. Cena povratne karte je od 177 evra naviše, u zavisnosti od datuma i prevoznika – direktni letovi su i najpovoljnija opcija.

Desetak minuta duže traje let do Milana, a povratna karta košta tridesetak evra više.

Avio karte za Rim, Milano i druge gradove u Italiji možete da rezervišete preko našeg sajta ili pozivom na 011 310 89 82, svakog dana od 8.00 do 20.00.

(danubeogradu.rs)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

* Copy This Password *

* Type Or Paste Password Here *