Beograd: Prevoz i saobraćaj

Beograd je na raskrsnici raznih puteva, dobar grad za popularni „city break“ odmor, na ušću Save i Dunava, veoma interesantan svim generacijama.

Do Beograda može da se dođe automobilom, avionom, vozom ili brodom, pa i motorom, biciklom i drugim (čudnijim) vrstama prevoza. Po Beogradu može da se pešači i trči, voze dvotočkaši ili vozila sa više točkova, da se putuje taksijem ili javnim gradskim prevozom. Ovde su neke osnovne informacije o tome kako doći do Beograda i kako ići ili se voziti po srpskoj prestonici.

Dolazak u Beograd avionom

Do Beograda se stiže avionom preko Aerodroma „Nikola Tesla Beograd“ koji se nalazi 18 km zapadno od centra grada i pripada Gradskoj opštini Surčin. Sve informacije o aerodromu smo objavili na OVOM LINKU.

Nacionalni prevoznik je Air Serbia, kompanija koja je nasledila nekadašnji JAT Airways.

Automobilom do Beograda i po Beogradu

Gosti Beograda koji dolaze automobilom obično stižu auto-putevima E70 (Hrvatska – Beograd – Pančevo – Vršac – Rumunija) ili E75 (Mađarska – Novi Sad – Beograd – Niš), u sam centar grada.

Stranim vozačima u Srbiji potrebna je nacionalna vozačka dozvola, saobraćajna dozvola i polisa osiguranja.

Za putnička vozila sa inostranom registracijom plaća se putarina na sledećim putnim pravcima: E-70 Subotica – Novi Sad, E-75 Novi Sad – Beograd, E-70 Šid – Beograd, E-75 Beograd – Niš i E-75 Niš – Leskovac.

Auto-moto savez Srbije pruža pomoć vozačima na putu, 24 sata dnevno, 365 dana u godini (tel. +381 11 1987).

Za vožnju beogradskim ulicama, međutim, potrebno je imati određene informacije. Žuta traka nije zaustavna, na primer. U Beogradu je namenjena taksi vozilima i vozilima gradskog prevoza. Vožnja njom je prekršaj, a saobraćaj na više stotina lokacija nadziru kamere. Postoje deonice sa žutom trakom kojom može da se vozi van tzv. špica (npr. u Bulevaru despota Stefana). Ostale saobraćajne propise možete da pronađete ovde.

Mesta za parking i javnih garaža nema dovoljno, tako da se parking mesto plaća, sa ograničenim trajanjem. Beograđani u velikoj meri koriste sopstvene automobile za kretanje gradom, pa su gužve uobičajene, posebno u kišnim danima.

U slučaju saobraćajne nesreće ili drugih problema treba pozvati saobraćajnu policiju (192).

→ Aktuelne cene goriva možete pogledati na OVOM LINKU.

→ Pročitajte i informacije vezane za parkiranje u beogradskim tržnim centrima (tekst je objavljen u januaru 2023).

→ Pogledajte udaljenost Beograda od glavnih graničnih prelaza, drugih gradova u Srbiji, kao i nekih gradova u Evropi i svetu – OVDE.

Autobusom do Beograda

Autobusom se u srpsku prestonicu dolazi na Glavnu autobusku stanicu Beograd, koja se (za sada) nalazi u blizini centra grada. Postoje redovne i vanredne linije, a u Beograd autobusom može da se dođe iz skoro svih evropskih država. Sve informacije potražite na ovom linku.

Vozom do Beograda

Glavna železnička stanica u Beogradu je „Prokop“, tj. Železnička stanica „Beograd centar“, a jedina međunarodna linija prugom je Bar – Beograd (a taj voz ide do i iz Zemuna).

Novom trasom, može da se putuje iz Novog Sada do Beograda, gde je maskimalna brzina 200 kilometara na sat, razdaljina se savladava za 36 minuta ako se putuje “Sokolom”, odnosno 55 minuta „Regiom“ koji ima usputne stanice (može da se izađe na stanici „Novi Beograd“ ili „Prokop“).

Do kraja 2024. godine, kako je za sada najavljeno, Srbija bi trebalo da dobije još jednu međunarodnu železničku liniju – dvokolosečnu do Budimpešte.

Brodom do Beograda

U Beograd se može doći kruzerom, uz iskrcavanje na Savskom pristaništu nedaleko od centra grada ili sopstvenim brodom pristajanjem u jednu od pet marina na Dunavu. Krstarenja Savom i Dunavom malim turističkim brodovima redovna su ponuda agencija tokom kasnog proleća, leta i rane jeseni.

Međunarodno putničko pristanište Beograd Luke Beograd smešteno je na desnoj obali reke Save, na stacionarnom km 0+750, u neposrednoj blizini njenog ušća u reku Dunav (km 1.171).

U Beogradu ima četrdesetak marina koje su u privatnom vlasništvu pojedinaca ili grupa građana (mada, poznavaoci tvrde da su to samo privezišta za čamce, a ne prave marine).

Javni gradski prevoz u Beogradu

Autobusi (i električni autobusi), trolejbusi i tramvaji javnog gradskog prevoza i gradska vozna linija BG:VOZ imaju jedinstven sistem naplate karata koji je od 2023. objedinjen pod nazivom „Beograd plus„.

Gradski prevoz saobraća od tri sata ujutro do ponoći, a tokom ostatka noći na kombinovanim izmenjenim linijama.

Slanjem SMS poruke na broj 9011 može da se kupi karta, preko aplikacije „Beograd plus“ ili platnom karticom.

Vozila gradskog prevoza uglavnom uspešnije od automobila savladavaju gradske gužve, ali se eventualno kašnjenje prilikom dolaska na stajalište mora imati u vidu.

Aktuelne izmene u saobraćaju i na linijama javnog gradskog prevoza redovno objavljujemo na OVOM LINKU.

Biciklizam

Kroz Beograd prolaze trase međunarodnih biciklističkih puteva EuroVelo 6 i 11. Putnici koji dolaze biciklom trebalo da znaju da se vožnja u gradu, zbog nedostatka saobraćajne kulture vozača motornih vozila, preporučuje samo biciklističkim stazama.

Staze za bicikliste su uglavnom na Novom Beogradu (50 kilometara od 65 kilometara, koliko ih je ukupno u gradu). Na nekoliko mesta u blizini biciklističkih staza moguće je iznajmiti bicikl, a na sličnim lokacijama je dostupna i usluga Parking servisa „Parkiraj i bicikliraj“, koja omogućava ostavljanje vozila na javnom parkingu i korišćenje jednog ili dva električna bicikla za dalje kretanje.

Vozači mogu da pozajme bicikle u periodu dok im je vozilo parkirano u garažama i parkiralištima „Parking servisa“:

• garaža „Obilićev venac“,
• garaža „Zeleni venac“,
• garaža „Masarikova“,
• parkiralište „Ada Ciganlija“,
• parkiralište „Milan Gale Muškatirović“.

Bicikli mogu da se preuzmu na privremeno korišćenje, samo uz ličnu kartu, svakog dana u vremenu od 9.00 do 21.00. Korišćenje bicikala je besplatno, a plaća se samo redovna cena parkiranja vozila. Po dva bicikla za odrasle, korisnici mogu da pozajme u garažama „Zeleni venac“ i „Masarikova“. Po četiri bicikla korisnici mogu da pozajme u garaži „Obilićev venac“ i na parkiralištima „Ada Ciganlija“ i „Milan Gale Muškatirović“.

Taksi

Korišćenje taksi usluga u Beogradu je, u odnosu na druge evropske gradove, povoljno.

Vozilo se može naručiti telefonom, što je sigurnije, s obzirom da ima i nelegalnih taksista, ili se taksi može zaustaviti na ulici.

Taksista je dužan da izda račun, pa se preporučuje da se ova usluga zahteva ukoliko korisnik sumnja da mu je vožnja naplaćena više. Cene su formirane u tri tarife koje zavise od doba dana, vožnje radnim ili neradnim danom, u gradu ili van grada.

Za prevoz taksijem od beogradskog aerodroma važi poseban cenovni sistem, vezan za definisane gradske zone. U Beogradu ima više od dvadeset taksi udruženja i vozila nisu jednoobrazno obeležena. Siguran znak da taksista legalno obavlja usluge je registracioni broj i grb grada na oznaci na krovu.

Na OVOM LINKU pročitajte korisne informacije za sve korisnike taksi usluga u Beogradu.

Pešačke zone

Najpoznatija pešačka zona svakako je Knez Mihailova sa nekoliko susednih ulica. Tu su, zatim, Skadarlija i Obilićev venac, delovi Trga Nikole Pašića i Trga republike, nekoliko manjih ulica u centru grada i Zemunu, kejovi sa šetalištima pored reka…

Hodanje kroz Beograd preporučuje se za upoznavanje sa gradom i izvan definisanih pešačkih zona.

Kroz Beograd se može kretati na pomenute, ali i druge, manje ili više originalne načine.

Za turiste i zainteresovane Beograđane organizuju se ture razgledanja podzemnog Beograda, obilaska grada peške, biciklom, skuterom uz najam vozača po potrebi, segvejom, minibusom ili spratnim otvorenim autobusom, posebnim tramvajem, balonom, avionom, kajakom, kanuom… (danubeogradu.rs)