Žudeo je za duhovnim životom. Za unutarnjim svetlom. Kao mladić odbegao u Svetu Goru. Zamonašio se, približio Bogu. Rastko Nemanjić, potonji Sava (1169–1236).

Najave zvaničnika da će nam ova godina biti jedna od najtežih dosad postaju pomalo i dosadne. Ipak, još dosadnije je da će nam sledeće godine biti bolje.

Đubre. Smeće, gnoj, stajsko đubrivo. Od turskog گوبره (gübre) i starogrčkog κόπρος (kópros). Iz svakodnevnog govora i iz skupštine: „Đubre jedno!“ Beskorisni ili besmisleni kompjuterski podaci. Pokvarenjak.

Iako smo zajedno išli u Petu gde su nas mučili isti profani – Čakara, Radovanovićka i ostali, i gde smo pelcovani od istih „bolesti“, Prljavi inspektor Blaža bio mi je poznat preko novinskih slika na kojima se Pamela Anderson stiskala uz njega.

Divlja gradnja, divlji priključci na struju, još divljiji na vodovod i kanalizaciju, divlji prodavci u Bulevaru, divlji, baš divlji taksisti, divlji vozači voze kroz crveno…

Franš u nacionalnoj svesti Ove godine obeležava se 100 godina od početka Velikog rata. Mnogo je ljudi tokom godine na spomenik francuskom maršalu i počasnom srpskom vojvodi Franšu d’ Epereu (1856–1942) položilo cveće. Vojnik koji je iskustvo stekao u kolonijalnim ratovima u Tunisu, Alžiru i Maroku komandovao je savezničkim trupama što su probile Solunski front i potom najurile Nemce, Austrijance …

Pesnici uvek beže od nečega: jedni jer ih „ulica“ ne razume, drugi zato što ne podnose rulju, treći od samih sebe.

Negde visoko nad nama, u plavom bezdanu – još preciznije, negde duboko u nama, u modrom ambisu – postoji polje u kome se susreću muzika, poezija, slikarstvo… dobro poznati izdanci drveta umetnosti koje dohvataju samo posvećenici unutrašnje igre.

Divni Miroslav Mika Antić učinio je da postanem bogat: na „računu” imam milione svetlucavih maslačaka, milijarde zvezdica na tabanima, plus srebrne ptice u očima.

Osmougaona 22-metarska topovska – isprva Bela pa Temišvarska – kula Nebojša u Donjem gradu Beogradske tvrđave svakom osvajaču nameračenom sa dunavske strane, posle 1460. godine kad su je Ugari podigli, ognjem je kazivala da je varoš iznad nje „krupan zalogaj”. I da u ratu koji počinje, prvo nju mora osvojiti.

Imao sam dvadeset kilograma kad sam se igrao sa košavom: stanem na ćoše, na kraju zgrade, gde duva najjače, i naslonim se na vetar.

Svim putnicima u ovom gradu, u ovom zajedničkom kupeu od života, u ovom istorijskom trenu, u krugu „dvojke“ dosta je govornika, i preko glave. Treba nešto raditi.

Okićen mikrofonom, bloger „Dana u Beogradu“ Darko Kalezić prošetao se da bi dočarao sebi i drugima sve javne tajne koje čuva Knez Mihailova.

Pre više od sto trideset pet godina Zemljin šar napustio je pesnik i slikar Đura Jakšić, najizrazitiji srpski romantik i – boem.

Stopu po stopu, stepenik po stepenik, Miša Anastasijević je uzdizanje ka nebu započeo 1803. godine u Poreču na Dunavu.

Hotel „Moskva“ je od prvog dana bio u žiži svih važnih zbivanja. Ma šta bio… On je žiža!

Odmah po rođenju Beograđani se podele na delije i grobare. Nekoliko otpadnika – ofkovaca ne računam. Ako si delija, imaš posla s grobarima. Ako si grobar… ko ti kriv, čoveče. Taj nedostatak ne može tako lako da se otkloni.

Neka me đavo nosi ako nije istina: na ulicama našeg Beograda sve je manje vrabaca. Ova ptica pevačica, simbol hitrog, skakutavog, nemirnog duha srpske prestonice, danas je redak zver u BG zelenilu.

Iste – 1934 – godine kad je kralj Aleksandar Prvi Karađorđević ubijen u Marseju, u Beogradu je otvoren prvi drumski most preko Save koji je povezao Zemun sa centrom prestonice.

Gospodar Jevrem je, gle čuda, znao šta je vredno, šta treba podsticati i čemu pridavati značaja, jednom rečju bio je – Evropejac…

Radnici gradskog „Zelenila” skinuli su zaštitnu ogradu oko jednog drvenceta stasalog za život. Metalne rešetke služile su da ga vozači ne udare, pijanci ne savijaju, obesni ne oljušte.

Talentovani za jurnjavu dobro prolaze. Željni iznenađenja još bolje. A najbolje – adrenalinski zavisnici spremni na sve.

Od polovine aprila do kraja oktobra na trgovima žubore fontane, vodeni nakit Beograda.

Ne vrzmaj se besciljno u krugu! Čitaš ovaj tekst – znači da si se ukrcao na panoramu zvanu život i sad putuješ… Rodila te majka, golog, makanju, razume se – obukla u benkicu, a kad si stasao pustila te da sam šibaš dalje.

Ada Ciganlija – (polu)ostrvo za aktivni odmor Na „BG moru” nema šefa, TV-a, pedagoga, muža, tašte, parolašenja, gušenja, kamata i rata, malih plata, samo remi, jamb, pivce, opuštanje uz cvrkut koji, neverovatno, ne potiče sa mp3 plejera.