Izdvajamo
Naslovna » BG svaštara » Drugi pišu » Ceo novi grad za stanove i fabrike

Ceo novi grad za stanove i fabrike

Laka industrija, proizvodnja i prerada hrane, distributivni centri, neke su od privrednih grana koje bi mogle da nađu mesto na levoj obali Dunava.

Gradnjom mosta Zemun-Borča i pristupnih saobraćajnica koje će voditi sve do Pančevačkog puta, otvara se ogroman prostor za razvoj skoro svih privrednih delatnosti, ali i stambenog prostora koji bi trebalo da prati njihov razvoj.

[box_dark]U ponedeljak, 23. januara od 11.00, predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić i prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić posetiće gradilište Mosta prijateljstva Borča-Zemun, u Krnjači. Obilasku gradilišta Mosta prijateljstva preko Dunava prisustvovaće i glumac Velimir Bata Živojinović koji će kineskim graditeljima u neposrednom susretu, čestitati nastupajuću kinesku Novu godinu koja počinje 22. januara. Slavni glumac i živa legenda srpskog i jugoslovenskog filma ljubazno se odazvao pozivu kineskih graditelja da im se pridruži u obeležavanju nastupajuće godine Zmaja. Ovom susretu prisustvovaće i ambasador NR Kine Zang Vanhue i predstavnici kineske kompanije CBRC, izvođača radova.[/box_dark]

Drugi most preko Dunava u prestonici će u velikoj meri olakšati život oko 80.000 ljudi koji žive na levoj obali. Osim prelaska reke, otvara se i mogućnost da se na tom zemljištu planiraju razni industrijski i komercijalni kompleksi, neophodni svakom velikom gradu.

„To će biti mesto gde će se pre razvijati takozvana laka industrija, savremene tehnologije, kao i delatnosti koje treba da uzmu u obzir da se tu nalazi PKB, pa su očekivanja i da se razvijaju poslovi komplementarini sa njim”, kaže gradski arhitekta Dejan Vasović.

On kaže da u ovom delu grada nije cilj samo stanovanje, već i stvaranje mogućnosti da tamo može i da se radi.

“Treba uraditi reindustrijalizaciju Beograda i na levoj obali predložiti svaku vrstu lake i održive industrije poput proizvodnje led rasvete, farova za automobile i svega onoga što će zahtevati lak i jeftin transoport. Na most Zemun-Borča se nastavlja još 20 kilometara autoputa punog profila sa po dve trake u oba smera, pa su mogućnosti za razvoj jako velike. Grad na levoj obali ima zemljište koje može potpuno da isplanira”, objašnjava Vasović.

Konsultanti za strana ulaganja vide u “Trećem Beogradu” veliki potencijal za širenje grada, ali i za njegov privredni razvoj. I njemu će, kao i Novom Beogradu, trebati decenije da se razvije ali, kako kažu, na ovom potezu biće moguće praviti maltene šta god se poželi.

[box_dark]Uskoro prvi radovi na pristupnim putevima
Na gradilištu mosta Zemun-Borča završena je izgradnja pomoćnog mosta sa borčanske strane, ukupne dužine 780 metara. Pobijeno je i oko 150 stalnih šipova za mostovsku konstrukciju, a završena je i izgradnja fabrike betona koja se nalazi na samom gradilištu. U toku je i postavljanje platformi sa kojih će se graditi stalni stubovi, a koje se nalaze uz pomoćni most. Uskoro se očekuje i početak prvih radova na pristupnim saobraćajnicama sa borčanske strane, čija ukupna dužina iznosi 21 kilometar, i koje će voditi saobraćaj sa mosta sve do Pančevačkog puta.[/box_dark]

“Kada se uporede i postojeći i saobraćajni koridori koji su u planu, Beograd je apsolutno nezaobilazan na toj mapi. Leva obala je po veličini skoro kao Novi Beograd, pa je moguće tamo razvijati i industriju i stanovanje. Ne verujem da će duž budućih saobraćajnica biti mesta za tešku industriju jer je ona u najmanju ruku neisplativa, ali sve ostalo sasvim sigurno će biti moguće tamo razvijati”, kaže Zoran Đorđević, direktor konsultantske kuće za strana ulaganja “EU bild”.

On ističe da će borčanska strana Dunava brzo početi da oživljava, jer će most biti napravljen za oko tri godine, kao i da će oni koji imaju ili planiraju da kupe zemljište u blizini budućih saobraćajnica sasvim sigurno imati najisplativiju investiciju.

I u Privrednoj komori Beograda izgradnju mosta i pristupnih puteva smatraju korisnom, što zbog spajanja teritorija koje imaju mogućnosti razvoja, što zbog razmene proizvoda, odnosno bržeg, lakšeg i jeftinijeg transporta.

Međutim, kako kažu, u njegovoj okolini treba razmišljati i o železničkom autotransportnom centru koji će, osim Beogradu, služiti i zemlji, ali i celom regionu.

“Vrlo je važno da tu postoji takav objekat gde bi mogla da se sakuplja roba iz Mađarske, Slovačke i dalje šalje do luke u Konstanci, ka Italiji… Srbija je “zemlja na putu” i ne može se zaobići. Perspektiva za razvoj ovog dela je i sve ono što ima veze sa agrobiznisom, pošto je leva obala deo Banata i Srema”, kaže Milan Janković, direktor Privredne komore Beograda.

On smatra da bi sa te strane reke trebalo da se nađu i skladišni kapaciteti, kao i da se razvija agroprehrambena industrija, od primarnih do finalnih proizvoda, ali i razvoj usluga.

“Taj potez pripada Dunavskoj regiji, a Nemačka ima ideju da celu tu regiju uredi. Beogradu fale i stanovi, pa se i u tom smislu otvara perspektiva. U narednih 10 godina u ovom delu grada će biti otvoreno 50.000 do 70.000 novih radnih mesta”, kaže Janković. (Blic)

 

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.