Počasni građani Beograda su visoki strani državnici, političari i vojskovođe, ali je od 2015. godine ta praksa konačno promenjena.
Zvanje počasnog građanina Beograda uvedeno je 19. jula 1954. godine. Međutim, Peko Dapčević i Josip Broz Tito proglašeni su pre toga – 1945, odnosno 1947. godine.
Počasni građani Beograda proglašavani su sve do 1985. godine. Skupština grada Beograda je 2006. ponovo uvela titulu i odlučila da politička opredeljenja neće uticati na budući izbor.
Titula je simbolična, pa počasni građani nemaju nikakvu protekciju, niti bilo kakva veća prava.
Zanimljivosti
• Nijedna žena nije dobitnica ovog priznanja.
• Nijedan Beograđanin nije dobio ovu titulu, kao niti bilo ko iz Srbije.
• Nijedan umetnik (do 2015), sportista, niti bilo koji „običan“ građanin nije dobio ovo počasno zvanje.
• Na spisku zvaničnih, ali i spornih, prijatelja Beograda je i bivši predsednik Rumunije Nikolae Čaušesku. „Novosti“ su 1976. pisale da mu je priznanje uručio tadašnji gradonačelnik Živorad Kovačević rečima „građani Beograda cene u vama borca za održavanje mira u svetu“.
• Kinezi su najbrojniji među počasnim građanima Beograda – trojica su, za sada, dobila ovo priznanje.
• Iako je bio prvi počasni građanin Beograda, tek 19. oktobra 2014. jedna ulica u Beogradu dobila je ime po narodnom heroju Peku Dapčeviću.
• Do 1985. godine jedini dobitnik iz zapadnog bloka bio je Fransoa Miteran.
• Prvi put 2015. svi predloženi kandidati (Mihalkov, Handke i Stoltenberg) postali su počasni građani Beograda. Ovo je i prvi put da je neko ko nije političar ili general dobio ovu titulu.
Počasni građani Beograda
• Peko Dapčević, general-pukovnik JNA i narodni heroj – 20. oktobra 1945. godine
• Fjodor Tolbuhin, sovjetski maršal, Heroj Sovjetskog Saveza, Heroj NR Bugarske i narodni heroj Jugoslavije – 25. maja 1947. godine
• Vladimir Ždanov, general-pukovnik sovjetske Crvene armije, Heroj Sovjetskog Saveza i narodni heroj Jugoslavije, 1945.
• Josip Broz Tito, predsednik SFRJ i SKJ – 25. maja 1947. godine
• Hajle Selasije, car Etiopije – 22. jula 1954. godine
• Džavaharlal Nehru, premijer Indije – 1955. godine
• Gamal Abdel Naser, predsednik Egipta – 1956. godine
• Norodom Sihanuk, kralj Kambodže – 1959. godine
• Leonid Brežnjev, predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a – 1962. godine
• Ahmed Ben Bela, predsednik NDR Alžira – 1964. godine
• Habib Burgiba, predsednik Tunisa – 1965. godine
• Lal Bahadur Šastri, drugi premijer Indije – 1965. godine
• Edvard Kardelj, društveno-politički radnik SFRJ i narodni heroj – 1970. godine
• Kenet Kaunda, predsednik Zambije – 1970. godine
• Edvard Gjerek, predsednik Ujedinjene radničke partije Poljske – 1973. godine
• Nikolaje Čaušesku, predsednik NR Rumunije i generalni sekretar CK KP Rumunije – 1976. godine
• Hua Guofeng, premijer NR Kine i generalni sekretar CK KP Kine – avgusta 1978. godine
• Džabir el Ahmed el Sabah, kuvajtski emir – 1981. godine
• Fransoa Miteran, predsednik Francuske – 1983. godine
• Kim Il Sung, predsednik DNR Koreje – 1984. godine
• Li Sjennjen, predsednik NR Kine – 1984. godine
• Migel de la Madrid, predsednik Meksika – 1985. godine
• Džulijus Njerere, predsednik Tanzanije – 15. marta 1985. godine
• Nelson Mandela, predsednik Južnoafričke Republike – 15. maja 2007. godine
• Migel Anhel Moratinos, ministar spoljnih poslova Španije – 6. oktobra 2009. godine
• Tadaši Nagai, ambasador Japana u Srbiji – 7. juna 2010. godine
• Li Kećang, premijer Kine – 2014.
• Peter Handke, austrijski pisac i humanista – 2015.
• Nikita Mihalkov, ruski filmski stvaralac – 2015.
• Torvald Stoltenberg, norveški političar – 2015.
• Arne Sanes Bjernstad, ambasador Norveške u Srbiji – 6. decembar 2016.