Mađarski film 60-ih: Pogled izvan gvozdene zavese

Od 7. do 22. marta (20.00) u Velikoj sali Doma kulture „Studentski grad“ biće organizovan ciklus „Mađarski film 60-ih: pogled izvan gvozdene zavese“. Ulaz na projekcije je besplatan.

U Mađarskoj kinematografiji posleratna situacija je u potpunosti podsećala na onu u Italiji. Kada je 1948. na Filmskom festivalu u Kanu prikazan film „Negde u Evropi“ mađarskog reditelja Geze Radvanjija, kritičari širom sveta su govorili o „mađarskom neorealizmu“.

Izmedu dva rata, mađarski film ima srednje razvijenu produkciju tako da su postojali uslovi za dalji razvoj. Posleratna mađarska kinematografija, nije imala ni dovoljno vremena ni prostora (u poređenju sa italijanskim filmom) za razvoj značajnijeg neorealističkog pokreta. Od 1949. do 1955. Mađarska prolazi kroz svoju staljinističku eru za vreme koje su nastali suvoparni filmovi. Od 1955. Taj se proces menja. Od početka šezdesetih godina pa naredne pune tri decenije, jedna od najuspešnijih kinematografija bila je upravo mađarska koja je uspešno promovisala kulturu svoje zemlje. Po broju nagrada na svetskim festivalima, mađarska kinematografija drži svetski rekord. Mađarski reditelji su uglavnom radili umetničke ili angažovane filmove.

U ovom izboru filmova biće predstavljena dva ostvarenja Zoltana Fabrija, reditelja akademskog stila čiji je opus prvi viđen van granica zemlje, budući da je tematski bio povezan sa poletom nove generacije. Tu su dva filma Mikloša Jančoa sa ratnom tematikom, stilski najzanimljivijeg reditelja iz ove generacije koji eksperimentiše sa koreografijama u masovnim scenama, složenim mizanscenskim rešenjima unutar kadrova-sekvenci kao i do tada neviđenim vizuelnim rešenjima i tretmanom prirode kao dramskog elementa u svojim filmovima. Takođe, na programu je i jedan film Petera Bačoa, reditelja najpoznatijeg po filmu „Krunski svedok“ koji je snimljen 60-tih (premijerno prikazan tek 80-tih), kao i „Kuća pod stenom“ Karolja Maka kojim hronološki počinje ova retrospektivu. (danubeogradu.rs)

PROGRAM

Sreda, 7. mart (20.00) Kuća pod stenom
r: Karolj Mak
ul: Janoš Gorbe, Irena Psota
1959, 100’
Ferenc Koš je došao nazad sa ratišta bolestan i umoran. Dok je bio tamo njegova žena je umrla. Sina je negovala ženina sestra, grbava Tera. Ona je u tajnosti volela Ferenca. Ali Ferenc ipak dovodi novu ženu u kući, lepu Žužanu. To se ne dopada Teri, ona joj želi zlo. Ferenc samo nemo posmatra kako mu se prolazi životna sreća.

Ponedeljak, 12. mart (20.00) Zver
r: Zoltan Fabri
ul: Ferenc Besenji, Tibor Bicki
1961, 96′

Utorak, 13. mart (20.00) Tako sam se vratio – tako sam došao
r: Mikloš Jančo
ul: Bela Barsi, Jurij Bodovski
1965, 109′
U poslednjim danima Drugog svetskog rata, sedamnaestogodišnji dečak luta u prirodi. On je zarobljen od strane sovjetskih trupa, a zatim pušten, a zatim zarobljen još jednom – kada je obukao uniformu nemačkog vojnika da se zagreje – zatvoren u udaljenoj kasarni, gde je stekao neobično prijateljstvo sa mladim ruskim vojnikom. Njegovi pokušaji da se vrati kući čine srž ovog čudesnog lirskog filma koji obuhvata sve teme ovog reditelja: psihološko značenje pejzaža, slučajnost nasilja, arbitrarnu prirodu moći.

Četvrtak, 15. mart (20.00) Zaljubljeni biciklisti
r: Peter Bačo,
ul: Tibor Orban, Nora Kaldi
1965, 100′

Ponedeljak 19. mart (20.00) Mrak usred dana
r: Zoltan Fabri
ul: Đula Benko, Lajoš Bašti
1966, 102′
Pisac Gabor Nadai u avgustu 1944. godine se upozna sa Agnešom, a uskoro će se i zavoleti. Kad Nadai saznaje da je njegova ljubavnica Jevrejka, koja je gonjena od strane vlasti, hoće da joj pomogne. Negde je našao legitimaciju za nju i nadalje se predstavljaju kao otac i ćerka, preselivši se u malo selo pokraj Balatona. Posle par dana Agneš će biti uhapšena zbog rasturanja ilegalnih letaka. Pisac sve priznaje posle ispitivanja u policiji, ispriča istinu, međutim kod suočenja Agneš tvrdi i dalje da je njegova kćerka…

Četvrtak, 22. mart (20.00) Zvezde i vojnici
r: Mikloš Jančo
ul: Jožef Madaraš, Tibor Molnar
1967, 90′
Mađarski komunisti pomažu pobedu boljševika u sukobu sa carističkim trupama – belim, 1919 godine. U blizini Volge, jedan manastir bolnica osvaja čas jedna čas druga strana. Zarobljenici su pogubljeni ili poslati goli u šumu. Nijedna strana nema plan, likovi koje kamera počinje da prati uskoro umiru. Rat je predstavljen kao potpuni haos i bezumlje…