U Ulici Vasilija Vasilijevića 10 postoji zdanje u kojem je u 18. veku boravio Eugen Savojski. – Pod krovom najstarije kuće u Beogradu radila prva zemunska kafana.
„Živim u najstarijoj kući u Zemunu i Beogradu.Lep je to osećaj, al’ šta ja ili bilo ko imamo od toga“, pita se Radiša Žeželj, čija je baka 1960. godine kupila deo najvremešnijeg objekta na Ćukovcu, u Ulici Vasilija Vasilijevića 10. Nekada iz njega, dok je tu bila kafana „Beli medved“, nisu izbijale muške glave iz kraja, a danas liči na odavno napuštenozdanje.
– O kući brinu stanari. Popravljamo, uređujemo, snalazimo se kako znamo i umemo. Zamislite kakvu bi atrakciju svuda u svetu napravili od ovakvog zdanja i kako bi se država brinula o njemu. Vrvelo bi od turista da mogu u nekadašnjoj gostionici, ali i kući u kojoj je u 18. veku boravio Eugen Savojski, da popiju kafu – dodaje Žeželj.
Da nema table sa šturim istorijatom postavljene na terasi, putnik namernik ni u snu ne bi pomislio da je ona dom brojnim porodicama.
Da u njoj ima živih duša, uverila se i ekipa „Politike“ kada je provirila kroz jedna od dvoja bočnih drvenih vrata. Stepenice su nas odvele do nekadašnje bašte poznate gostionice, danas pretvorene u zajedničko dvorište sa cvećem i česmom.
U dugoj istoriji jednospratna kuća građena od drveta i opeke, sa lokalima u prizemlju i stanovima na spratu, menjala je države, vlasnike, stanare, goste… Danas se može pohvaliti da je jedina sačuvana zemunska kuća balkanske arhitekture iz turskog perioda i najstariji objekat u Beogradu. Godina gradnje je nepoznata. Ali, ako se zna da se prvi put pominje u beleškama francuskog putnika Kiklea koji je prošao kroz Zemun 1658. godine, pregurala je najmanje 354 leta. Kikle je tada zapisao da se u varoši nalaze tri hana, od kojih je najveći bio onaj na današnjoj adresi Vasilija Vasilijevića 10. U vojnom planu Zemuna Nemca Henrika Otendorfa isti objekat se našao 1663. godine.
Precizniji podaci o kući datiraju iz 1717. godine kada je u njoj odseo austrijski princ i veliki vojskovođa Eugen Savojski, u vreme bitke za Beograd.
Naziv „Zartaken“ objekat ispod Gardoša dobio je 1740. Od tada datira i najstariji urbanistički plan Zemuna sa ucrtanih 13 ulica i 550 građevina među kojima je bio i „Zartaken“. U toku 18. veka prizemlje je preuređeno u kafanu, a u neobjavljenoj studiji Nikole Ilića „Od hana do hotela“ koja se čuva u Zavičajnom muzeju Zemuna, zapisano je da je krajem 19. veka gostionica „Kod belog medveda“ pripadala Naumu Nikoliću, potom Todoru Mariću Gačuli da bi je tridesetih godina 20. veka kupio Marko Todorović Čanak.
– Nije utvrđeno kada je ovaj uvek dobro posećen objekat nazvan „Kod medveda“. Od davnina se pamti njegov viseći cimer, tabla sa slikom medveda u stojećem stavu. Cimer je menjao osnovnu boju, a najčešće je bio beo što je u skladu sa nazivom. Za promenu boje cimera zaslužni su moleri, koji su se sa drugim zanatlijama rado sretali kod „Belog medveda“. Pojedine zanatlije u njemu su proslavljale svoju esnafsku slavu – naveo je Ilić.
Vlasnik Marko Todorović zvani Marko Medved držao je gostionicu sve do 1948. godine, posle čega je nacionalizovana i prešla u ruke Ugostiteljskog preduzeća „Central“. Todoroviću je ostavljen stan na spratu kuće, a kafana je sve do pre pola veka bila omiljeno mesto Zemunaca.
Kuća je pod prethodnom zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, ali je i kao takva vrednost prepuštena zubu vremena. (Politika; autor teksta: Daliborka Mučibabić)
[box_light]Ledara ispod kafane
Ispod gostionice „Beli medved“ iskopan je lagum sa dva kraka dužine 10 i 14 metara i ozidan opekom, koji su vlasnici kafane koristili kao vinski podrum.
– U njemu se nekada hladilo i čuvalo piće. Zimi su donosili led sa Dunava i posipali ga slamom da se što duže održi i ne istopi. Podrum je imao dobru ventilaciju i temperaturu koja pogoduje vinu. U nemačkim dokumentima vinski podrum se pominje kao ledara – kaže dr Vidoje Golubović, koautor knjige „Beograd ispod Beograda“.
Lagumi postoje i u kući Radiše Žeželja, stanara na adresi Vasilija Vasilijevića 10. Iz njegove dnevne sobe ulazi se u jedan koji on koristi kao ostavu jer je u lagumu, kaže Žeželj, i zimi i leti temperatura 17 stepeni.[/box_light]