Takovski ustanak 1815 – Srpske Cveti između sećanja i zaboravljanja

Izložba Istorijskog muzeja Srbije (Trg Nikole Pašića 11) „Takovski ustanak 1815 – Srpske Cveti između sećanja i zaboravljanja“, biće otvorena od 4. (19.00) do 30. maja od 12.00 do 19.00, osim ponedeljka. Cena ulaznice je 100 dinara, dok je za đake, studente i penzionere 50 dinara.

Autorka mr Katarina Mitrović, kustos IMS, zasnovala je postavku na novoj studiji prof. dr Miroslava Timotijevića „Takovski ustanak- Srpske Cveti: O javnom zajedničkom sećanju i zaboravljanju u simboličnoj politici zvanične reprezentativne kulture“. Ona je nastojala da ukaže na složenost same strukture javnog sećanja i njenu osetljivost u odnosu na političke promene, koje su se odigravale u vremenskom rasponu od stvaranja Kneževine Srbije do današnje Republike Srbije.

Javno sećanje je jedan od ključnih elemenata identitetskih konstrukcija. Kako se sećamo prošlosti i na koji način je proslavljamo govori mnogo o tome ko smo „mi“, i kao društvo i kao politička zajednica. Značaj događaja poznatog kao Drugi srpski ustanak dobro je utemeljen u našoj kolektivnoj svesti. I u najmaglovitijim predstavama mi znamo da je on vezan za oslobođenje od viševekovne Osmanske vlasti i stvaranja nezavisne nacionalne srpske države. Međutim, ono što je manje poznato je istorija tog sećanja. Postavka je upravo namenjena utemeljenju sećanja na Drugi srpski ustanak, njegovom potiskivanju i ponovnom pokretanju.

Praznik Cveti, kao dan sećanja na sabor u Takovu 1815. bio je najstariji i najugledniji opštenarodni praznik Kneževine i Kraljevine Srbije. Ustanovljen je već u vreme prve vladavine kneza Miloša 1836. godine, a sve do kraja vladavine dinastije Obrenović je bio sistematski uzdizan i uvođen u javno zajedničko sećanje organizovanom akcijom vlasti i državnih institucija. Popularno nazvano Srpske Cveti, sećanje na podizanje Takovskog ustanka je svake godine svečano proslavljano sve do dinastičke smene na prestolu, 1903. godine. Tada se praznik ukida, a sećanje na Srpske Cveti sistematski potiskuje.

Sećanje na Takovski ustanak je imalo složenu strukturu. Ono je bilo artikulisano čitavim spektrom artificiranih formi i pomno građeno kroz najrazličitije verbalne i vizuelne medije, prevashodno usmerene ka javnosti. U skladu sa tim posetioci izložbe će moći da vide različite vrste eksponata počevši od brojnih slika, crteža, grafika, fotografija, razglednica, kao i spomen odličja kao memorativnih predmeta prvog reda, ali i veliki broja knjiga, po prvi put na jednom mestu prezentovanih novinskih tekstova, beseda i panegirika, kojima je utvrđivano značenje ovog praznika, od njegovog uspostavljanja do danas.

Među izloženim predmetima svojim značajem posebno privlače pažnju najstarija srpska spomen odličja poput Takovskog krsta i spomen medalje, dodeljivanih prilikom proslave pedesetogodišnjice Drugog srpskog ustanka učesnicima i porodicama poginulih ustanika. Svoje mesto našli su i delovi hrasta, čuvenog Takovskog grma, pod kojim je Miloš Obrenović pozvao narod na ustanak, kao i slike – patriotske ikone, koje predstavljaju ovaj događaj među kojima je i monumentalno platno Pavla Jovanovića iz 1898. godine.

Kroz veliki broj predmeta okupljenih iz zbirki Istorijskog muzeja Srbije, Narodnog muzeja u Beogradu, Muzeja grada Beograda, Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, Vojnog muzeja u Beogradu, Narodnog muzeja u Čačku, Narodne biblioteke u Beogradu, Muzeja u Smederevu, Muzeja Rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu i Muzeja Drugog srpskog ustanka u Takovu, autorka nastoji da predstavi kulturu sećanja na Takovski ustanak kao dinamičan istorijski proces.

Ovo će biti put od konstruisanja najznačajnijeg opštenarodnog praznika, njegovih glavnih simbola, načina proslavljanja i predstavljanja, preko njegovih kritičkih recepcija i ukidanja, sve do obnove sećanja početkom 90-ih godina 20. veka. (danubeogradu.rs)