Izdvajamo
Naslovna » Izlasci » Izložbe » Hleb i dom – o običajima i tradiciji

Hleb i dom – o običajima i tradiciji

Izložba „Hleb i dom – o običajima i tradicionalnim dekorativnim tehnikama“ iz etnološke zbirke Muzeja Mladenovca biće otvorena od 9. maja (18.00) do 15. juna, u Konaku kneginje Ljubice (Kneza Sime Markovića 8). Autor izložbe je Magdalena Ivković, viši kustos Muzeja Mladenovca.

U Sali pod svodovima, u stvari, biće predstavljene dve postavke – „Obredni hlebovi u mladenovačkom kraju“ i „Dozidnice“ – izbor iz zbirke tekstilnih predmeta Muzeja Mladenovca. Zainteresovani će moći da vide predmete koji su se koristili u procesu proizvodnje brašna, pripreme i izrade hleba od XIX do sredine XX veka.

Hleb i dom
Hleb je oduvek činio osnovnu hranu ljudi, ali je u tradicionalnoj kulturi srpskog naroda imao mnogo veći značaj. Gotovo u svim običajima njegovo značenje je simbolično i religiozno. Priča o hlebu govori o nama i upoznaje nas sa antropološkim, simboličnim, kultorološkim, socijalnim i gastronomskim aspektima ljudskog života.

Hleb je zastupljen kao najpozitivniji obredni element, koji obezbeđuje zdravlje, sreću i blagostanje pojedinca, porodice i zajednice. Obredni hlebovi potiču iz daleke slovenske starine, i to od magijskih radnji rodovskog društva vezanih za privredu. Vremenom dobijaju hrišćansko značenje, ali su i danas sačuvana mnoga njihova prethrišćanska obeležja i funkcije. Mnogi običaji su u socijalističkom periodu potisnuti, pa i pojedini hlebovi koji su korišćeni u običajnoj praksi. Tada su obredni hlebovi, kolači i pogače, pripremani u porodičnom krugu i uglavnom u seoskoj sredini, a manje u gradu. Posle devedesetih godina XX veka, sa ponovnim oživljavanjem tradicionalnih vrednosti menjao se i odnos prema običajima. Danas se obredni hlebovi se pripremaju u porodičnom domu, ali se i naručuju u pekarama.

Obredni hlebovi se izrađuju samo onoliko koliko se neguje običaj u kojem su zastupljeni. Promene u njihovoj formi i postepeno redukovanje njihovog broja u najvažnijim običajima pokazuju koliko savremena ekonomičnost i potreba za uštedom vremena dovode do pojednostavljivanja rituala. S druge strane, izrađuju se obredni hlebovi novih oblika koji se oslanjaju na tradiciju, ali čiji izgled daleko prevazilazi izvornu formu. Pojedine pogače danas su veoma često proizvod mašte i kreativnosti domaćice ili pekara, više su mala hlebna umetnička dela, a manje tradicionalne pogače.

Dozidnice
U etnološkoj zbirci Muzeja Mladenovca, posebno mesto zauzimaju kolekcije tekstilnih predmeta čiji deo čini i manja kolekcija od 60 dozidnica, sakupljane sa prostora mladenovačkog kraja u periodu od 1985. do 2012. godine. Na izložbi je predstavljeno 38 vezenih dozidnica koje su podeljene u 10 grupa: porodične, ljubavne, higijenske, patriotske, holandski motivi, dečje, krevetske, šaljive i ostale.

Dozidnice predstavljaju pravougaona platna sa ukrasno izvezenim motivima, ornamentima i zanimljivim natpisima koji oslikavaju socijalni, ekonomski i društveni život porodice. Nastanak motiva na dozidnicama povezuje se sa idiličnim kreacijama zapadnoevropskih, pre svega holandskih, slikarskih majstora. Dozidnice su početkom XX veku u sa zapada (Nemačke, Holandije i Austrougarske) prvo došle na prostor Vojvodine odakle se ovaj trend preko Beograda raširio u šumadijske krajeve i dalje.

Dozidnice su rađene na industrijskom pamučnom platnu u tehnici veza po pismu, različitim bodovima, u početku plavim i crvenim pamučnim koncem, a kasnije i koncem drugih boja. Odabirom motiva, vezilja je određivala mesto gde će dozidnica biti okačena: u kuhinji iznad štednjaka, stola, kreveta, nešto kasnije u predsoblju iznad umivaonika, i u gostinskim sobama pored slavskih i vojničkih slika. Zanimljive tekstualne poruke pružaju mnogobrojne informacije o načinu života, željama, navikama o stilovima odevanja i modi uređivanja kuhinjskog prostora. One su na neki način govorile o domaćici, o njenoj urednosti, veštini, maštovitosti i kreativnosti.

Vezilje su ih izrađivale u velikom broju u periodu od 1930. do 1970. godine. Bile su izrazito popularne polovinom XX veka. Međutim modernizovanjem kuhinje, dozidnice se postepeno povlače najpre u varoškoj sredini, a nešto kasnije i u seoskoj sredini.

Ovom izložbom autorka je želela da vrati njihovo vreme i „životni sjaj“, kada su u prijatnom kuhinjskom prostoru svojim motivima i duhovitim natpisima uveseljavale goste i ukućane. (danubeogradu.rs)

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.