Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
(13. Zemunski salon karikature)
Aleksandar Daskalović
Aleksandar Daskalović je rođen 1925. godine u Beogradu i na njegovim ulicama proveo je detinjstvo i mladost. Tu je studirao arhitekturu i diplomirao geodeziju, ali je čitav radni vek proveo kao karikaturista. Od rane mladosti veliki zaljubljenik u sport, Daskal – kako su ga kolege i prijatelji zvali – malo se njime bavio (igrao je kratko vreme fudbal u predratnom „Jedinstvu“ i plivao je), ali ga je zato ovekovečio na više od 15.000 karikatura, koje je objavljivao u mnogim listovima i časopisima, najviše u listu „Sport“, gde je i kao karikaturista, kasnije i urednik, radio pune tri decenije, od 1952. godine do penzije, a zatim još 13 godina honorarno.
Gotovo sve karikature koje je Daskalović tokom punih pola veka crtao imaju samo jednu temu – sport (pri čemu naravno dominira fudbal) i po tome je ovaj karikaturista jedinstven među svojim kolegama kod nas, a verovatno i u svetu. Istina, Daskalović, koji je i slikar – grafičar (i član ULUPUDS), povremeno se otiskivao i u druge teme, ilustrujući knjige i udžbenike, kreirajući plakate, ambleme, kalendare, poštanske marke, omote za gramofonske ploče i slično i radeći za razne TV emisije, pri čemu je osvojio i stotinak nagrada i priznanja (kažu da je osvojio najviše nagrada za plakate od svih svojih kolega), no to su ipak bili samo kratkotrajni izleti.
On je čitavog života ostao veran svojoj najvećoj ljubavi – sportskoj karikaturi, nikada je ne napuštajući. Začudo, iako je učestvovao na mnogim konkursima, osvojio je samo dva značajnija priznanja za karikaturu – specijalnu nagradu na prvom konkursu „Pjer“ 1967. godine i diplomu Italijanskog olimpijskog komiteta na međunarodnom konkursu sportske karikature u Ankoni 1981. godine.
Po odlasku u penziju Daskalović je šetao, pecao (to mu je bila velika strast) i kad god je mogao putovao je (to mu je bila druga strast). Pero i olovku nije bacio, pa je i dalje često slao radove na konkurse, posebno za Zemunski međunarodni salon karikature kome je bio iskreni prijatelj. Umro je 2007. godine.
Gotovo je neverovatno da takav umetnik nikada nije imao ni jednu samostalnu izložbu, mada je tu dosta i sam bio „kriv“ jer, kako je svojevremeno priznao, bio je veliki „tremaroš“ i svako javno eksponiranje uvek mu je predstavljalo gotovo nepremostiv problem. Zemunski međunarodni salon karikature ispravio je ovu nepravdu i organizovao 2008. „In memoriam“ izložbu Aleksandru Daskaloviću, velikom umetniku i još većem čoveku. (danubeogradu.rs; Branko Najhold)
