Čišćenje obale od Brankovog mosta do „Gazele“

Rano jutros počela je zajednička akcija gradskih komunalnih preduzeća na čišćenju leve obale Save, od Brankovog mosta do „Gazele“. U čišćenju obale od naplavina i otpadnih materija učestvuje oko 50 radnika „Čistoće“, „Zelenila“ i „Beogradvoda“ sa potrebnom mehanizacijom, a na terenu su i inspektori Sekretarijata za inspekcijske poslove.

– Po odluci o postavljanju plovnih objekata, zabranjeno je prljanje vodenog toka i uspostavljena obaveza održavanja čistoće oko plovnih objekata. Kako je nivo vode nizak, s njenim povlačenjem na obali je ostalo dosta drvene građe i plastične ambalaže, pa su naši inspektori prilikom kontrole pre dva dana ostavili obaveštenje svim vlasnicima plovnih objekata, kojima ih podsećamo na njihove obaveze. Danas smo krenuli u ponovnu kontrolu i protiv svih koji nisu postupili po upozorenju biće pokrenuti prekršajni postupci, gde su kazne od 50.000 do milion dinara. Podsetiću i da su mandatne kazne za prljanje vodenog toka od 5.000 za fizičko do 20.000 dinara za pravno lice – rekao je Nebojša Tomić, zamenik gradskog sekretara za inspekcijske poslove.

On je naglasio i da je sa JVP „Beogradvode“ potpisan sporazum o saradnji, koji će dovesti do poboljšanja komunalnog reda na beogradskim obalama i najavio noćne kontrole, u kojima će se proveravati kako se i gde sa splavova izbacuje smeće.

Vladimir Bogićević, tehnički direktor JKP „Zelenilo – Beograd“, rekao je da ovo preduzeće u današnjoj akciji učestvuje sa petnaestak radnika i potrebnom mehanizacijom.

– Pored toga što uređujemo zelene površine u priobalnom delu, pomažemo i u čišćenju naplavina. Naše preduzeće tokom cele godine učestvuje u ovim zajedničkim akcijama sa ostalim gradskim komunalnim preduzećima, jer smatramo da su beogradsko priobalje i njegove reke bogatstvo grada koje moramo da sačuvamo – rekao je Bogićević.

Vladimir Pavlović, inženjer u „Beogradvodama“, rekao je da radnici ovog preduzeća trenutno rade na čišćenju korita reke Save.

– U našoj nadležnosti je kompletno priobalje, ali i vlasnici splavova su obavezni da čiste oko svojih plovnih objekata. Čišćenje je najintenzivnije kada dođe do opadanja vodostaja, a u svakoj akciji iz reke se izvadi nekoliko stotina kubika raznog otpada, koji se posle nosi na deponiju, dok se drvna građa uglavnom daje socijalno ugroženim domaćinstvima za ogrev – kaže Pavlović.

Dok su radnici „Zelenila“ i „Čistoće“ kosili travu, sekli korovsko drveće i čistili savsko šetalište, radnici „Beogradvoda“ najviše su vremena provodili u vodi, vadeći stare panjeve, grane i plastičnu ambalažu koju je vodeni tok doneo do ušća. Uz pomoć kolega iz dva gradska preduzeća sve to našlo je svoje mesto na obali, gde je razvrstana plastika i ostali otpad, dok su grane i panjevi isečeni motornim testerama, kako bi nekom sledeće zime bili od koristi.

– Svašta smo našli, kao i uvek, svakakvog krša i otpada ima, i teško se vadi iz muljevitog dna. Često voda ne može sve da odnese dalje i onda se zadrže veće količine otpada na jednom mestu. Bilo bi dobro kada bismo svi zajedno ipak malo više vodili računa o tome da nam obale lepše izgledaju – rekao je Tomica Ilić, radnik „Beograd voda“, vadeći jednu od većih grana iz muljevite obale Save.

– Nalazimo flaše, grane, izgleda da sve što ne treba na kraju svoje mesto nađe u vodi. Za sve je ovo kriv čovek, naša nepažnja prema prirodi generalno, i to bi moralo da se promeni – kaže nam Ivan Bašić iz „Beogradvoda“, uz konstataciju da ovaj posao ne radi prvi put i da će mu, zajedno sa kolegama, za čišćenje ovog dela obale biti potrebno par sati. (Beoinfo)