Povodom Dana evropske baštine 2012, u Manakovoj kući (Gavrila Principa 5), od 18. (19.00) do 24. septembra, biće otvorena izložba „Pokloni za budućnost – strani darodavci Etnografskom muzeju“ autora Stefana Aleksića, Jovane Ćebić i Ivane Petrović. U isto vreme, Odeljenje za društvene delatnosti, informisanje i mesnu samoupravu opštine Savski venac u Manakovoj kući pripremilo je izložbu „Luka Ćelović, mitski dobrotvor iz Savamale“.
Iako se muzejske zbirke formiraju dugogodišnjim i strpljivim radom kustosa i ostalih muzejskih radnika, deo predmeta zbirke dobijaju i putem poklona građana muzejima. Delovi zbirki nabavljeni kustoskim radom su struktuirani, sređeni i konzistentni. Pokloni građana, sa druge strane, imaju nešto drugo: neprocenjivost, iz ugla darodavaca i institucije koja predmet daruje, i vrednost lociranu u sentimentalnoj vezanosti za predmet i ulozi predmeta u porodičnoj i ličnoj istoriji darodavca. Iako predmeti nekad mogu biti naizgled banalni i ekonomski bezvredni, istorija predmeta koju mogu ispričati darodavci i detalji na koje mogu ukazati, čine od njih veoma cenjene delova svake zbirke.
Darivanje muzeja ima zaista staru tradiciju: zapravo, prvi moderni muzeji i počinju svoj život kao zadužbine jer nastaju od, najčešće, ličnih zbirki egzpotičnih i zanimljivih predmeta. I u vreme kad muzeji postaju naučne institucije, i kada zbirke postaju sistematične i strukturne, darivanje nije izgubilo ni na svom značaju ni na intenzitetu.
Postavlja se pitanje čime je neko motivisan da se odrekne nekog predmeta za koji je sentimentalno vezan, i time dela sopstvenog životnog iskustva? Nekad se može govoriti o čisto pragmatičnim razlozima zbog kojih se predmeti poklanjaju: muzeji nesumnjivo neki predmet mogu sačuvati od fizičkog propadanja. Nekad se međutim, može govoriti o brizi za sopstvenu zajednicu. Građani poklanjaju predmete da bi obogatili instituciju koja ima izuzetan značaj za društvo. Ovakva motivacija se nalazi iza najpoznatijih zadužbinara koji su poklanjali zgrade koje su i dan-danas mesta obrazovanja i kulture. Najčešći je slučaj da su se ove dve motivacije sinhronizovale.
Međutim, poseban slučaj su darodavci koji nemaju nijedan od ovih interesa: kada su u pitanju strani darodavci. Da li je u pitanju filantropija, želja za pomaganjem nekom egzotičnom muzeju koji se nalazi u finansijskim poteškoćama ili nešto treće?
Autori izložbe bave se upravo ovim graničnim područjem: strancima koji su Etnografskom muzeju darivali predmete koji su ovaj Muzej nemerljivo obogatili i koje bi bilo, verovatno, nemoguće nabaviti da upravo tih darodavaca nije bilo. (danubeogradu.rs)
[box_dark]U Beogradu će Dani evropske baštine biti obeleženi u još nekoliko institucija, uključujući i Narodnu biblioteku Srbije. Programom Zadužbine „Dositej Obradović“ počeće i zvanični program ove manifestacije, 17. septembra. Obeležavanje dana osnivanja Zadužbine počeće besedom profesora dr Dušana Ivanića, tekstove o Dositeju čitaće Rada Đuričin i Miodrag Radovanović, a nastupiće i Ansambl za ranu muziku Flauto Dolce. NBS će predstaviti slike i fotografije Dositejevih dela i najstarija izdanja njegovih dela; izložba će biti otvorena do kraja septembra. [/box_dark]