Životnu sredinu Beograda najviše ugrožavaju saobraćaj i otpadne vode, a aerozagađenje je najveće u centralnim gradskim opštinama, izjavio je direktor gradskog Zavoda za javno zdravlje Slobodan Tošović.
Na sastanku u Skupštini grada povodom početka izrade Programa zaštite životne sredine u Beogradu, Tošović je rekao da u glavnom gradu ima 550.000 registrovanih vozila, a da je najveće zagađenje kod velikih gradskih saobraćajnica.
„Saobraćaj je i dominantan izvor buke koja je ostala veliki problem Beograda“, rekao je Tošović nabrajajući probleme u zaštiti životne sredine u Beogradu. On je rekao i da u Srbiji nema „pravih studija“ o uticaju zagađenja životne sredine na zdravlje ljudi i na biljni i životinjski svet. Nedovoljno pouzdani podaci iz primarne zdravstvene zaštite ukazuju da je najveći broj respiratornih odeljenja u Beogradu zabeležen u centralnim gradskim opštinama, u kojima ima najmanje zelenih površina.
Osvrnuvši se na gašenje 1.000 kotlarnica u Beogradu, Tošović je rekao da je to pomoglo da se smanji zagađenje vazduha u Beogradu od 2004. godine. Govoreći o industrijskom zagadjenju, on je rekao da je ono smanjeno zbog gašenja velike industrije, ali da problem predstavlja to što Beograd nema prave industrijske zone i što se pojedini manji industrijski objekti nalaze u okviru stambenih zona.
„Beograd nema nijedno postrojenje za prečišćavanje fekalnih voda“, ukazao je Tošović, a kao problem je naveo i probleme u skladištenju čvrstog otpada. Govoreći o povećanju temperature u Beogradu, Tošović je rekao da se u narednih 50 godina može očekivati da temperatura poraste za četiri stepena, što je ocenio kao jako mnogo. Među problemima je i povećanje UV zračenja u Beogradu koje povremeno prelazi podeok deset. Tošović je rekao i da analize pokazuju da je voda za piće beogradskog vodovoda dobrog kvaliteta i preporučio je građanima da je koriste.
Generalni direktor Instituta „Kirilo Savić“ Miroljub Jevtić rekao je na skupu u Skupštini Beograda da će Institut do novembra izraditi nacrt programa zaštite životne sredine. Dodao je da bi konačan dokument Skupština Beograda trebalo da usvoji u junu 2013. godine, posle čega se očekuje primena tog programa.
Gradski sekretar za zaštitu životne sredine Beograda Goran Trivan rekao je da se politika razvoja glavnog grada mora uskladiti sa pitanjem zaštite životne sredine.
„Vazduh koji danas udišemo nije isti kao vazduh koji su udisali naši roditelji“, rekao je Trivan i podsetio na problem globalnog zagrevanja, nestanka šuma i pojedinih biljnih i životinjskih vrsta. (Zelena Srbija)