Misteriozne atrakcije metropola

Svaki grad ima svoju podzemnu tajnu, a u nekim je to i velika atrakcija za turiste. Od kada je nastala, tura podzemnim Beogradom postala je apsolutni hit među posetiocima prestonice Srbije. Tako i u mnogim drugim mestima, do kojih nije teško stići, postoje tajne koje čekaju da budu otkrivene.

Pored toga što mađarska prestonica ima treći najstariji metro-sistem u svetu posle Londona i Liverpula, koji je pre 10 godina i UNESKO zaštitio, ovaj grad je izgrađen na spletu pećina. Budimpešta je i nezvanično prestonica pećina, jer se ispod grada nalazi njih oko 200, a većina ih je otkrivena tek početkom 20. veka.

Pliđi pećina je otkrivena 1904. godine, a otvorena 1927, čim je uvedena struja. Na njenih 1.200 metara mogu se videti prelepi stalagmiti, a kada je otkriveno da je povezana s pećinom Misenji, ispostavilo se da je dugačka 18 kilometara. Turisti mogu u nju da uđu na svaki pun sat, osim ponedeljkom. Pustašeri pećina je najatraktivnija jer je njene zidove priroda ukrasila mineralima koji liče na karfiol, grožđe i bukete cveća, zbog čega je nazvana „cvetna pećina“.

Kao prestonica Vizantije, Carigrad je veoma vodio računa o tome da njegovi stanovnici uvek imaju svežu vodu. Zbog toga je cisternom koja se prostire na 9.800 kvadrata, a čija je zapremina 100.000 tona, voda stizala vijaduktom iz 19 kilometara udaljene šume. Cisterna je pravo umetničko čudo, jer je napravljena od mramornih korintskih, dorskih i jonskih stubova. U 12 redova se nalazi 336 stubova koje su Vizantinci skinuli s grčkih hramova. Cisterna koju je 532. godine izgradio Justinijan, pre svega je snabdevala carsku palatu. Turci je nazivaju Yerebatan sarayi, a nalazi se na samom trgu Sultanahet, gde je smeštena i Sveta Sofija.

I u Aleksandriji, najlepšem gradu na Mediteranu, nalaze se katakombe i podzemni tuneli iz 4. veka naše ere. Otkriveni su sasvim slučajno, tek 1900. godine, kada je jedno magare propalo kroz zemlju.

Katakombe se nalaze u kvartu Karmuz, istočnom delu grada (Kom El-Shouljafa), a tako se nazivaju zato što liče na hrišćanske podzemne tunele u Rimu. Po svemu sudeći, reč je o jednoj grobnici od koje je kasnije nastalo groblje. Ima tri nivoa, stepenice, rotondu, dvoranu i niše u kojima se nalaze sarkofazi.

Katakombe su zanimljive pre svega zato što su mešavina raznih stilova – staroegipatskog, starogrčkog, kasnog rimskog i ranohrišćanskog. (Novosti)