Izdvajamo
Naslovna » BG svaštara » Drugi pišu » Novinar lista „Die Welt“ o Beogradu

Novinar lista „Die Welt“ o Beogradu

„Prvo idite na Trg Republike, a onda prošetajte Knez Mihailovom ulicom – to je najlepši deo Beograda“, piše u tekstu objavljenom u magazinu „Die Welt“. Novinar ovog nemačkog lista Mateas Grečel, napisao je reportažu o prestonici Srbije koju prenosimo u celosti.

„Na preporuku mlade žene na recepciji, taksi me vozi od stambenog naselja Senjak – lepog, ali ponegde i propalog – pored nekadašnjih poslovnih zgrada, građevina iz ere socijalizma, starih hotela i butika do srca prestonice Srbije. Tog sivog septembarskog jutra počela je da pada kiša, ali su, srećom, na svakom ćošku sedeli prodavci kišobrana.

Grandiozne zgrade Narodnog pozorišta iz 19. veka i Narodnog muzeja na Trgu Republike su fascinantne i dodatno ulepšane statuom Mihaila, kralja Slovena koji je vladao od 1050. do 1081. i borio se protiv Vizantijaca. (Reč je o spomeniku knezu Mihailu koji je živeo između 1823. i 1868. – prim. prev.). Čuven po velikoj kolekciji eksponata od kulturnog i istorijskog značaja, Narodni muzej zatvoren je zbog renoviranja već godinama, tako da nisam uspeo da vidim čuvenu zlatnu ritualnu masku iz 6. veka pre nove ere pronađenu u Trebeništu u Makedoniji, sa još mnogo blaga u grobu lokalnog vladara.

Pešačka zona Knez Mihailova nalazi se na svega nekoliko koraka od Trga. U prizemljima zgrada iz 19. veka u art nouveau stilu nalaze se šarmantni kafići, knjižare, umetničke galerije i butici i ogranak Geteovog instituta gde se predaje nemački jezik. Vredi sedeti u jednom od kafića (oni ih zovu ‘kafane’) i gledati razne ljude koji prolaze – od mladih studentkinja koje gledaju garderobu u izlozima, do biznismena sa zalizanim kosama koji u žurbi razgovaraju telefonima. Međutim, jednu stvar ne vidite, a to su turisti, sa izuzetkom bekpekera.

Sa populacijom od oko 1,7 miliona ljudi, Beograd je jedan od najvećih gradova Evrope. Ustanovljen je pre 7.000 hiljada godina, pa se smatra takođe i jednim od najstarijih na Starom kontinentu. Ipak, on je trenutno jedan od najmanje poznatih gradova, što je povezano sa nedavnom istorijom: ratovima na Balkanu devedesetih godina. A trebalo bi da bude poznata turistička destinacija, što jedan neupitno istorijski i interesantan grad treba da bude.

Svuda po njemu možete naći tragove istorije – bliže i dalje. U Knez Mihailovoj ulici nalazi se palata u kojoj se nalazi Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU). U toj zgradi SANU je 1986. objavio memorandum sa pobrojanim pritužbama Srba koji je podstakao nacionalističke struje i na posletku doveo do raspada Jugoslavije. Pošto su nacisti izvršili invaziju na Jugoslaviju 1941. akademija se nalazila na mestu gde je bio smešten Radio Beograd. Ljubavna pesma sada poznata kao ‘Lili Marlen’ postala je poznata tokom rata, pošto ju je ova stanica puštala veoma često.

Istorijska blaga i moderno prosvetljenje

Hram Svetog Save flickr
Hram Svetog Save (flickr dddejan)

Na kraju Knez Mihailove ulice nalaze se Beogradska tvrđava i Kalemegdanski park, ogromni prostor građen tokom mnogo vekova na lokaciji koja je lepa koliko i strateška: na ušću reka Save i Dunava. Sa visina stare citadele možete imati prelep pogled na dve reke i Novi Beograd sagrađen za vreme Titove vladavine kako se izdiže sa leve obale Save. Vozač taksija bio je iznenađen činjenicom da sam želeo da posetim Titov grob: kaže da to više niko ne traži.

Bivši jugoslovenski vladar Josip Broz Tito (1892-1980) sahranjen je u mauzoleju od belog mermera u zimskoj bašti ‘Kuće cveća’. Sve do 1990. počasna straža čuvala je grob čoveka za kog neki nacionalisti veruju da je izdao ‘srpsku stvar’. Za razliku od Titovog mauzoleja, mnoge aktivnosti se organizuju u Muzeju Nikole Tesle u elegantnom stambenom naselju Vračar. Iako čuveni srpsko-američki pronalazač i inženjer (1856-1943) nikada nije živeo u Beogradu, dokumenti i drugi predmeti iz njegovog vlasništva poslati su ovde posle njegove smrti. Muzejska arhiva je 2003. postala deo programa ‘Sećanje sveta’ pod okriljem UNESCO zbog značajne uloge koju je Tesla odigrao u istoriji elektrifikacije.

Obavezno treba posetiti monumentalni Hram svetog Save koji još nije završen i vidi se iz svih delova grada. Građevina koja bi trebalo da bude jedna od najvećih grčkih pravoslavnih crkava na svetu (i jedna od najvećih crkava uopšte), započeta je 1935. ali je izgradnja prekinuta tokom Drugog svetskog rata i nije nastavljena sve do kraja komunističke ere. (Reč je o srpskoj pravoslavnoj crkvi – prim. prev.)

Radovi su nastavljeni 1985, a njegova spoljašnost prekrivena belim mermerom i otprilike iste veličine kao Aja Sofija, sada je u potpunosti završena. Kada enterijer bude završen, moći će da primi oko 12.000 ljudi. Ogromna kupola hrama samo je jedna od stvari koja osvetljava noćno nebo nad gradom: gotovo sve prelepe zgrade imaju rasvetu i doprinose šarmu Beograda noću kada se gostima puni obilje barova i klubova.

Mladi ljudi najviše vole da odlaze pored reka gde zvuci muzike dopiru iz bezbrojnih plutajućih klubova i diskoteka, kao neka vrsta proglasa da ovaj grad tako bogat istorijom, uništen i podignut iz pepela tako mnogo puta, ima novu inkarnaciju: jedno od najboljih gradova za žurke u istočnoj Evropi.“ (B92)

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.