Izdvajamo
Naslovna » BG svaštara » Drugi pišu » Sava centar u lošem stanju
Sava centar

Sava centar u lošem stanju

Najveći kongresni centar, nekada ponos prestonice, Sava centar je u toliko lošem stanju da ni zatvaranje nije nerealna opcija. Za rekonstrukciju je potrebno pet miliona evra…

Da Sava centar prestane da radi primetili bi samo oni koji dolaze na njegove programe, niko više, smatra Dragan Vučičević, direktor ove ustanove. Nestanak najvećeg kongresnog centra i prohodne koncertne dvorane sa kulturne mape grada i nije nerealna opcija, s obzirom na stanje u kojem se nalazi.

Nekada tehnološko čudo sada je zapravo kula na staklenim nogama koja jedva opstaje uprkos tome što mu kulturnih dešavanja ne manjka, niti kongresnih skupova. Sava centar trenutno radi na „rezervne baterije“, ne zarađujući dovoljno ni da pokrije komunalne račune jer se cene ulaznica nisu menjale godinama, a sve ostalo je poskupelo.

Direktor Dragan Vučičević kaže da u najveći kongresni centar nije ulagano godinama i da novca za kompletnu obnovu koja se procenjuje na pet miliona evra jednostavno nema, a sad je sve došlo na naplatu. Nova oprema koju će Grad Beograd finansirati za nabavku digitalne opreme samo je vrh ledenog brega od onoga šta bi trebalo uraditi, jer je Sava centru potrebna „generalka“.

– Ono što je nekada bilo tehnološko čudo, odavno je prevaziđeno, tako je Sava centar postao primer energetske i svake druge neefikasnosti – ističe Vučičević. – Zabranio sam da se stavljaju kofe na mestima gde krov prokišnjava, već smo ispod tih delova postavili žardinjere. Čujemo komentare gostiju kad primete da žardinjera stoji na, baš, neobičnom mestu.

Takozvana plava dvorana je sve samo ne plava. Sedišta su dotrajala, izbeledela – njih 3.680. Potrebno ih je zameniti, a to košta oko 500.000 evra. Ono za šta posetioci veruju da su dekorativna jedra po Sava centru, zapravo je zaštita za goste u slučaju da se obruši deo već napukle staklene fasade.

– Sava centar ima 8.500 metara staklene površine koja je u veoma lošem stanju, popucalo je više od 250 staklenih ploča. Zbog toga je zgradu veoma teško ugrejati i rashladiti. Samo je mesečni račun za struju u toku leta od sedam do deset miliona dinara. Da bi samo to isplatili mi moramo da organizujemo 25 koncerata, a prošle godine smo imali 120 programa i 350 seminara – kaže Vučičević. – Dobili smo novac kojim ćemo ulepšati stakleni deo fasade duž auto-puta i ugraditi dva reda foto panela za korišćenje energije sunca, a to će biti urađeno na leto jer samo čekamo da se stvore vremenski uslovi.

Ni poslovni prostor koji Sava centar ima ispred dvorane ne pomaže mnogo njihovom buđelaru. Iako je izdato gotovo 95 odsto lokala, tek polovina zakupaca plati kiriju. Posao loše ide i ima dana kada baš niko ne pređe prag butika.

– Mi ne možemo zakupce otpustiti jer bi bilo gore po nas da imamo prazne lokale. Oko nas postoji oko 200.000 kvadrata nezakupljenog prostora – ističe Vučičević. – Uspeli smo da pronađemo neko rešenje pa da zakupcima omogućimo da plate dugovanje na nekoliko rata.

Jedini način na koji bi „Sava centar“ mogao da opstane jeste ukoliko bi imao podršku grada kao osnivača. Kako je rekao direktor, Skupština Beograda ima dobru volju da pomogne, sada je potrebno samo naći pravi modus.

– Znamo da grad ima brojne komunalne probleme i razumemo da je kultura u teškim vremenima na poslednjem mestu. Mislim da smo zaslužili da novac bude uložen zbog međunarodnih kongresa i učesnika, jer svaki od njih od aerodroma do nas u gradu ostavi oko 1.000 evra, a time podstičemo privredni razvoj grada – priča Vučičević. – Ukoliko ne pronađemo novac za opstanak, mi nećemo imati drugog izbora nego da plaćamo samo ono što nam isključuju – struju i grejanje. Jednostavno nemamo odakle.

BEMUS, Josipa Lisac, Legende…
Dvorana u Novom Beogradu ima veoma ambiciozne planove kada su u pitanju nastupi umetnika. Ove godine biće obeleženo 200 godina Vagnera, Verdija, biće organizovan BEMUS, premijere domaćih i stranih filmova. Predstaviće se baletski umetnici iz celog sveta, održati festival folklora KUD iz dijaspore, priređene operske premijere. Publika će slušati džez, rok, etno i bluz muziku – nastupaju Josipa Lisac, Frajle, Legende… Planirano je održavanje i više od 300 skupova.

Smanjene plate
Godišnji prihod Sava centra je 650 miliona dinara. Broj zaposlenih je nedavno smanjen za 135, kao i plate radnika, koje su takođe smanjili pre nekoliko meseci za 30 odsto.

Od Nesvrstanih do Svetske banke
Izgradnja Sava centra trajala je od 1976. do 1979. godine, mada ga je Josip Broz Tito svečano otvorio 1977. Za više od tri i po decenije istorije u njemu su održani 9. Samit nesvrstanih, godišnji sastanci MMF i Svetske banke, u njemu su nastupili Lučano Pavaroti, Plasido Domingo, Monserat Kabalje, Majls Dejvis…

Brojke
* 15 kongresnih sala sa velikom dvoranom
* 7.000 mesta u dvoranama, 3.600 u velikoj sali
* 8.500 metara kvadratnih staklene fasade
* 750.000 dinara košta zakup velike dvorane

Izgubili čak i „Cinemaniju“
Zbog zastarele tehnologije Sava centar je letos izgubio filmski festival „Cinemania“ koji je prvi put za dve decenije postojanja, održan van ove dvorane. Organizatore bi prevođenje u opremu Sava centra koštalo između 6 i 10 hiljada evra. Međutim, zahvaljajući, donaciji Grada to više neće biti problem.

Tokom 2012. – 700.000 posetilaca
U Sava centru je prošle godine održano 120 koncerata i organizovano oko 350 skupova i međunarodnih kongresa. Velika dvorana je u 2011. godini imala 688.000 posetilaca, a prošle godine oko 700.000 gostiju. Na kongresima je 2011. godine bilo 227.600 ljudi, a prošle godine 228.000 posetilaca. (Novosti)

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.