Izdvajamo
Naslovna » BG svaštara » Drugi pišu » Beograd bez oblakodera zbog krize i propisa

Beograd bez oblakodera zbog krize i propisa

U Beogradu može da se gradi samo do 100 metara, a samo na jednoj lokaciji – kod Buvljaka visina može da bude i do 150 metara – tako je po urbanističkim propisima. U srpskoj prestonici ne grade se oblakoderi jer kriza i propisi ograničavaju spratnost.

Da su se samo investitori pitali Beograd bi danas imao Delta tauer od 144 metra u Ulici Milentija Popovića, kulu bliznakinju Ušće visoku 104 metra, Libeskindov neboder od 250 metara na dnu Francuske ulice, zdanje od 147 metara u Bulevaru Nikole Tesle i dva oblakodera od po 40 spratova na Autokomandi.

Njihove planove omeli su finansijska kriza, nerešeni vlasnički odnosi na zemljištu i urbanistički propisi koji su ograničili spratnost objekata. Oni su kočnica i za poslednju najavljenu visoku građevinu od 146 metara u Ulici Omladinskih brigada.

Četiri decenije već prestonica čeka da ugosti novi neboder viši od 20 spratova, a sve su prilike da se to neće desiti još nekoliko godina, koliko je potrebno da se usvoje planovi detaljne regulacije i završi izgradnja.

Visoka zdanja najpre bi mogla da izrastu u Ulici Kneza Miloša – na lokaciji bivšeg Saveznog MUP-a, i na uglu Omladinskih brigada i Milutina Milankovića. U toku je izrada planskog dokumenta i za hotel „Jugoslavija”, ali kako kaže Nebojša Stefanović, direktor Urbanističkog zavoda Beograda, još se ne zna kolika spratnost će biti dozvoljena na toj lokaciji.

Po njegovom mišljenju u Beogradu nije bilo visokih građevina zato što su decenijama nedostajali urbanistički propisi i „nije se znalo gde mogu da se zidaju, ali studija je uvela red u toj oblasti što je dobro rešenje za grad”.

Sa njim nije saglasan Đorđe Bobić, arhitekta. On smatra da je studija visokih objekata besmislena posebno kada ograničava spratnost na Novom Beogradu.

„Taj deo grada ima široke ulice i bulevare i ako investitori mogu da obezbede dovoljno parking mesta, ispune sve protivpožarne uslove zašto im zabraniti da zidaju objekte više od 100 metara. U svetu se grade visoke zgrade, jer je zemljište skupo i mnoge metropole nemaju slobodnih parcela na kojima bi mogle da se šire“, ističe Bobić.

Po Studiji visokih objekata, stambene zgrade više od osam i poslovni objekti koji prelaze 12 spratova neće moći da se zidaju u Knez Mihailovoj ulici, u starom jezgru Zemuna, na Bežaniji, u zonama vodoizvorišta kao ni na mestima gde bi mogle da zaklone pogled na Hram Svetog Save, spomenik Pobednik, Zvezdarsku šumu, Varoš u šancu.

Osim prostora sa kojih pogled puca na simbole grada, poput Beogradske tvrđave, Avalskog tornja i savska i dunavska obala su sačuvane od izgradnje solitera. Izuzetak su lokacije na kojima se planira urbana obnova – novobeogradska strana Savskog amfiteatra, područje Dunavskog priobalja oko Pančevačkog mosta, kada to ne ugrožava vizure sa Gardoša.

Graditelji čiji apetiti dosežu do 150 metara, na koliko je ograničena visina objekata, moraće, pre nego što počnu da zidaju, da dokažu da će građevinski divovi moći da budu održavani, da će biti ekološki i energetski održivi i da za takve projekte izrade plan detaljne regulacije ili urbanistički projekat.

Lokacije na kojima će biti podignute kule moraće da zadovolje kriterijume, kao što su: obezbeđena protočnost saobraćaja, dovoljno parking mesta, da budu izvan ambijentalnih i istorijskih celina, da ne naruše najvrednije gradske vizure…

Najviše poslovne i stambene zgrade
1. Zapadna kapija Beograda doseže 117,76 metara iznad zemlje.
2. Poslovni centar „Ušće” (nekadašnja zgrada Centralnog komiteta), visoka je 104 metra bez antene.
3. Beograđanka u Masarikovoj ulici. Na visini od 101 metra raspoređena su 24 sprata.
4. Istočna kapija Beograda, tri stambena solitera Rudo. Visoke su po 85 metara.

Otac Zapadne kapije Beograda: Vešala za projektanta
Kada je krajem šezdesetih godina prošlog veka dobio konkurs za izgradnju zgrade od 12 spratova i mesne zajedice u Ulici narodnih heroja Mihajlo Mitrović, arhitekta, odustao je od tog objekta i predložio da se na istom mestu podignu dve kule po kojima će Beograd biti prepoznatljiv.

Uprkos brojnim osporavanjima uspeo je, kako kaže, zahvaljujući sopstvenoj borbi, da njegov projekat bude izveden, a tada glavni grad SFR Jugoslavije, ali i Balkan dobije najvišu građevinu od betona. Temelji su položeni 1971. godine.

„Nisam se složio sa idejom da zgrada od 12 spratova bude pola poslovna pola stambena kako je to konkursom bilo zadato. Na istoj lokaciji samovoljno sam uradio dve zgrade stambenu i poslovnu koje su povezane na vrhu. Dugo sam obrazlagao svoje ideje, verovao sam da je to dobro rešenje i da će te kuće biti prepoznatljiv znak Beograda, što već decenijama jesu. U toj velikoj hajci protiv mene, imao sam podršku Stojana Maksimovića, arhitekte i projektanta Sava centra. Čak je i karikaturista „Politike“ Ivo Kušanić objavio karikaturu, crtež zgrada i ispod njih vešala sa tekstom: Za koga su vešala? Za projektanta“, seća se Mitrović.

Kada kafe-restoran hotela Metropol bude otvoren u aprilu, njegovi posetioci će moći da se popnu na krov zdanja, koji će predstavljati prvi prestonički vidikovac, iz kojeg će, s visine od deset spratova, pogled pružati na gotovo ceo grad.

Postoji u Beogradu još nekoliko mesta koja su mogla postati vidikovci, samo da im mana nije to što im, praktično, ne može pristupiti svako ko poželi ili, ako to i jeste moguće, malo je ko zna da oni postoje.

Jedini rotacioni restoran na kulama Geneksa nikada nije proradio, jer mehanizam koji bi ga pokretao nije kupljen. Restorani rade i na 25. spratu Poslovnog centra Ušće, 20. Zgrade Ineksa, 15. spratu Politikine višespratnice, a 24. sprat Beograđanke koristi RTV Studio B.

Te lokale, međutim, uglavnom koriste zaposleni i njihovi gosti, dok se na poslednji sprat Ušća može popeti samo sa pozivnicom onoga ko taj prostor zakupi za proslave. (Politika)

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.