Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
Širom Evrope, posebno u Danskoj, Nemačkoj, Švedskoj i Britaniji, gradi se sve više posebnih, „biciklističkih puteva“ jer masovno korišćenje bicikala ne samo da smanjuje gužvu na ulicama i zagadjenje, već koristi i zdravlju ljudi.
„Biciklistički putevi“ – široke posebne dvosmerne staze, nekada i sa više traka u istom smeru, raskrnicama u više nivoa i s mostovima, koje ne idu nužno uz ulice i obične puteve, treba da premreže celu Evropu i pomognu smanjenje rashoda za zdravstvo, preneo je Euractiv Srbija stav zagovornika biciklizma.
Projekat „biciklističkih puteva“ krenuo je iz predgrađa „svetske biciklističke prestonice“ – Kopenhagena gde je aprila prošle godine otvoren prvi takav put i postao pravi hit među građanima i posetiocima tog grada. Ovog meseca u Kopenhagenu biće otvoren 29. „biciklistički put“.
Procenjuje se da mreža „biciklističkih puteva“ već štedi danskoj državi 40 miliona evra godišnje u vidu troškova za zdravstvo, pri čemu za izgradnju i održavanje tih puteva ide tek mala suma novca.
Prvi čovek Komiteta za životnu sredinu i „zeleni“ rast regiona Kopenhagena Lars Gorhoj (Gaardhoej) kaže da su „biciklistički putevi“ prvenstveno namenjeni onima koji do posla ili škole putuju više od pet kilometara. „Biciklistički putevi“ razlikuju se od biciklističkih staza jer se održavaju i imaju prioritet kao putevi u drumskom saobraćaju.
To znači, pored ostalog, da su putevi za bicikliste pravi koliko je to moguće, kako bi se saobraćaj odvijao brzo, da su širi od staza i da se zimi i sa njih uklanja sneg. Nisu zanemarene ni potrebe biciklista, pa su na svakih kilometar i po postavljene pumpe za gume.
Takođe su sa približavanjem centru grada semafori sve bolje usklađeni i biciklisti mogu da koristeći „zeleni talas“ vozeći brzinom od 20 kilometara na sat, bez potrebe da često menjanjaju brzine.
„Nastojali smo da izbegnemo raskrsnice. To je naravno teško u centru grada, ali u predgrađu možeš da voziš kilometrima bez zaustavljanja“, istakao je Gorhoj.
Prvi takav put, od pre samo godinu dana, brzo je privukao bicikliste i broj onih koji su izabrali da iz predgrađa do centra Kopenhagena, što je put od 15 kilometara, putuju biciklom povećan je za 10 odsto. Gorhoj navodi da saobraćajna gužva u Kopenhagenu ne samo da uvećava emisiju ugljen dioksida i drugih zagađujućih gasova, nego za posledicu ima i manju prouduktivnost jer građani gube vreme u prevozu. A koristi po zdravlje su nemerljive.
„Danci postaju sve deblji, ne vežbaju dovoljno, piju i puše previše… Za to je biciklizam odličan. Biciklisti su zdraviji“, istakao je Gorhoj dodajući da je za zdravlje dobro i zbog manjeg zagađenja vazduha.
Pored Kopenhagena, Berlin ima 12 „biciklističkih puteva“, London priprema takođe toliko, a švedske vlasti dale su dozvolu za biciklistički put sa četiri trake između Malmea i obližnjeg univerzitetskog grada Lunda.
Gorhoj kaže i da je za uspeh „biciklističkih puteva“ u Kopenhagenu delom zaslužna tamošnja tradicija biciklističke kulture, ali da svaki grad može uz malo napora da bude uspešan u tome.
„U Danskoj je percepcija biciklizma pozitivna, ali to nije tako svuda. Međutim, i u Danskoj bi sve manje ljudi vozilo da ništa nije urađeno da se biciklistima stvore dobri uslovi“, zaključio je Gorhoj.
