Izdvajamo
Naslovna » BG svaštara » Drugi pišu » Bemus – pod velikim znakom pitanja
Les Musiciens Du Louvre - BEMUS
Les Musiciens Du Louvre - BEMUS 2013

Bemus – pod velikim znakom pitanja

To što našem najstarijem festivalu umetničke muzike (Bemus) nije dodeljen ni dinar komisija Ministarstva kulture obrazlaže nepotpunom dokumentacijom koju je podneo „Jugokoncert”, što u ovoj kući demantuju.

Sudeći po onoj „koliko para toliko muzike”, održavanje Bemusa ove godine je neizvesno, budući da na konkursu Ministarstva kulture za umetničku muziku ovaj festival klasične muzike nije dobio ni dinar za svoje programe.

Razlog je nepotpuna dokumentacija koju je “Jugokoncert”, organizator Bemusa, poslao na konkurs, kaže nam kompozitorka Anja Đorđević, članica komisije Ministarstva kulture, u kojoj su i muzikolozi Marija Adamov i Dragana Pantić, urednica programa u Beogradskoj filharmoniji Asja Radonjić i dirigent Ivan Ilić. Oni su izabrali 69 muzičkih programa koji će podeliti 40 miliona dinara u ovoj godini, piše novinarka lista „Politika“.

“Ministarstvo je mesto gde mora da se poštuje birokratija, a Bemus je paušalno dao spisak svojih koncerata, bez preciznih finansijskih podataka za te nastupe, i bez dokaza o saradnji sa umetnicima. Mogu i ja tako da napišem da pozivam Čečiliju Bartoli na Bemus, a da je nisam ni pitala”, kaže Anja Đorđević za „Politiku“.

Iznenađujuće je, međutim, kako Bemus decenijama uredno popunjava dokumentaciju, a sada to nije umeo da učini…

“To je i meni čudno, ali dokumentacija je dostupna i svako može da je zatraži i pogleda. Ne može Bemus novac da dobije po inerciji, zato što to svi očekuju. Članovi komisije pismeno su obrazlagali zašto neki projekat treba da prođe. Sve je crno na belo, jasno ko dan. Svi koji su dobili novac savršeno jasno su predstavili programe. Prvo se gleda dokumentacija, pa kvalitet”, ističe Anja Đorđević.

Da li zapravo Bemus nije dobio novac zbog lošeg poslovanja “Jugokoncerta” i duga prema inostranom menadžeru, o kojem se već pisalo?

“Između ostalog i to je razlog, jer niko ne može da garantuje da dobijena sredstva oni neće koristiti za namirenje duga. Isto je sa Nišvilom, koji nije dobio sredstva, jer i on loše posluje. I sama sam rasla uz Bemus, i učestvovala na tom festivalu, ali on danas ne može da se prepozna”, smatra sagovornica „Politike“.

Boško Radojković, v. d. direktora “Jugokoncerta”, podseća da se komisiji nikada ne dostavlja ugovor sa umetnikom, već samo načelni program koji je, do sada, kaže, u 95 odsto slučaja bio ostvaren.

“Sve ovo nema veze sa komisijom, ona nema loše namere. Ministarstvo kulture čeka da se razreši sudbina ‘Jugokoncerta’ i siguran sam da će tada da pomogne Bemusu, bilo to u maju bilo junu. U ‘Jugokoncertu’ je bila finansijska inspekcija i čekaju se rezultati izbora 16. marta. Pre toga niko ne može da pretpostavi šta će biti sa ‘Jugokocertom’ i da li će biti Bemusa”, kaže Radojković.

Na konkursu Ministarstva kulture novac nije dobila ni Tribina kompozitora, koja daje pregled savremenog muzičkog stvaralaštva, a ove godine je ponudila retrospektivu dela svih kompozitora dobitnika”Mokranjčeve nagrade” u poslednjih 20 godina.

“I sama sam dobila tu nagradu, ali komisija nije pozdravila taj koncept jer retrospektiva može da se priredi i van Tribine kompozitora. Oni mogu da puste ce-de moje opere i za to im ne treba neki naročiti novac”, naglašava Anja Đorđević, dodajući da novac nije dobio ni festival Kozart u Aleksandrovcu, jer je i njima nepotpuna papirologija.

Odluku da Tribina kompozitora ostane bez novca predsednica Udruženja kompozitora Srbije Ivana Trišić ocenjuje kao nameru da se tribina, osnovana pre 23 godine, kao najveći festival savremene umetničke muzike u Srbiji, ukine, jer sadašnjoj kulturnoj politici očigledno, kaže, nije potreban.

“Statutom tribine predviđeni su antologijski preseci najboljih dela. Šesnaesta Tribina kompozitora 2007. cela je bila posvećena retrospektivi i niko nije imao ništa protiv. Ove godine došla bi dva strana ansambla: kamerni orkestar Zabranjenog grada iz Pekinga, koji bi izveo dela srpskih autora i sedam dela kineskih savremenih kompozitora,i trio „Kvo vadis” iz Ljubljane, koji bi izveo dela slovenačkih, makedonskih i srpskih autora”, kaže Ivana Trišić. Oni bi svirali 15 dela, a bilo bi još 17 retrospektivno. Od toga premijerno delo Aleksandre Vrebalov i Đure Živkovića iz Švedske, koji je nagrađen Mokranjčevom, a potom i američkom „Grawemeyer Award”, u iznosu od 100.000 dolara. (politika.rs)

Poslednji Nišvil?

Direktor Džez festivala Nišvil Ivan Blagojević napisao je juče u saopštenju da komisija Ministarstva kulture „gađa” sve one koji su prošle godine protestovali zbog slične odluke ministarstva, „zbog čega je tadašnji ministar Petković priznao grešku komisije i dodelio Nišvilu tri miliona, što je Tasovac u decembru poništio”, navodeći za to „konfuzne argumente”.

– Na osnovu odluke komisije može da se zaključi da je džez u Beogradu – umetnička muzika (Beogradskom džez festival odobreno je dva miliona), a u Nišu – „komercijalno đubre” – ističe Blagojević i dodaje da će ovo biti jubilarni dvadeseti Nišvil i verovatno poslednji. – Ukupan budžet za oblast muzičkog stvaralaštva iznosi 40 miliona dinara, što je tek 2,9 posto od ukupno podeljenih 1,35 milijardi dinara za projekte ministarstva – navodi Blagojević.

loading...