Pankeri Goblini u subotu uveče u punoj Hali sportova u Beogradu, pred oko 4.000 posetilaca, održali su spektakularan, svoj najveći dosadašnji koncert u karijeri, obeleživši 22 godine postojanja, dve decenije od izlaska prvog albuma i promovisali novi CD „Roba s greškom“.
Goblini su potpomognuti sjajnim gostima – Partibrejkers Cane i Anton, Dr Pop i Radule iz benda Atheist Rap, duvačka sekcija – priredili nezaboravan, energijom nabijen dvoipočasovni nastup izvevši čak 33 pesme, uz prateći pank delirijum u publici!
Koncert je simbolično otvorio hit singl sa poslednjeg albuma „Deca iz komšiluka“. Na velikoj pozornici svi iz benda osim frontmena Branka Golubovića Goluba koji se pojavljuje koji sekund kasnije, pred prvu strofu, obučen po modi iz spota „Evropo“ – u kiltu, a prvi zvuci sa bine bili su dovoljan okidač za prvu šutku u parteru.
„Dobro veče, dobri ljudi. Rekli smo da ćemo da uradimo taj j….. album, nismo vas razočarali“, poručio je Golub, da bi se odmah zatim desio prvi delirijum uz jednu od najstarijih njihovih tema, „LSD se vraća kući“, odnosno, popularne „Jagode“. Da je ovo i promocija novog albuma, publiku je podsetila „Jedan na jedan“, a na staro vratio „Dr Hoffman“.
Pomenuo je Golub da je mnoštvo muzičkih događaja te osme martovske večeri u Beogradu, uz zahvalnost publici što je izabrala baš njihov koncert, i kao prigodnu pesmu najavio „Ona misli da zna“. Vojska Goblina već tad je bila spremna da uglas iznese „himnu“, kako Šapčani zovu „Ima nas“, a na nju je sjajno legla „Evropo“. Sve to je tek bilo zagrevanje da se sledeće tri („Luna“, „U magnovenju“, „Poguban po ostale“) otpraše u nizu, bez sekunda pauze, a uz prvu je stigla prikladna poruka – „Zajebite droge“.
Punk’s Not Dead
Usledio je svečani trenutak. Goblini su, za sve ove godine postojanja, od mnogih medija dobijali razne nagrade. Ovom prilikom, oni su rešili da izdvoje jedan od njih, Radio Beograd 202, i „revanširaju“ se plaketom, a priznanje je, u ime kuće, primila Snežana Grujić.
Za to vreme, na scenu su izašli prvi gosti. Duvačka sekcija u sastavu Kojot (Eyesburn) – trombon, Bora (DLM) – truba i Dule (Plejboj, Eyesburn…) – saksofon u značajnoj meri obojila je zvuk na albumu „Re-Contra“ (1999.), koncertno sećanje je upriličeno uz „Nagradu“ i „Trag“.
Usledio je još jedan preskok sa „ranih radova“ („Sam-phone-glas“) na aktuelne („Pozdrav suncu“, „Idemo“), pa čuvena himna iz doba posleponoćnih radosti sa TV Palme, „Bolje soko u ruci nego guska u krevetu“. „Bile su to zlatne devedesete, eto toliko smo u k…u“, otelo se Golubu. Još jedna „himna“ – „Punk’s Not Dead“ ponovo je, očas posla, sjedinila glasove i pocepala grla, a onda – osvrt na aktuelnu političku situaciju u Ukrajini.
Zapitao se Golub šta im je sve to trebalo, da prolaze kroz, kako je rekao, s…nja kroz koja smo i mi prošli i, u to ime, najavio „miroljubivu rusku pesmu o seksu“, „Cipjonku“ uz koju je, očekivano, nastao pravi rusvaj u hali. Bez predaha je usledila „Kao da“, a onda su u pomoć pritekla „braća Novosađani“ Dr Pop i Radule.
Zajedno su otprašili „Pilote“ Ateista, a Radule je pojačao gitare i za „Daleki put“. Da Goblini imaju te večeri još mnogo toga da poruče, pokazao je nastavak – „Privatni rat“, pa „Dan posle“ za koju je Golub priznao da je ukradena, a o valjanosti čuvanja tradicije progovorila je još jedna aktuelna „Pečenja i rakije“. Poznata melodija iz osamdesetih najavila je novu ludačku šutku, sasvim očekivanu uz „Anja, volim te“. Izgleda da se tada i obezbeđenje na tren opustilo pa je jedan momak našao put do bine i Goluba.
Supergrupa
Posle „Ne trebam nikome“ i „Kupi me“ vreme je bilo za – iznenađenje večeri. Sve je Golub otkrio pomenuvši da je, ranih osamdesetih, čuvši „1000 godina“ poželeo da i on to radi. Zoran Kostić Cane i Nebojša Antonijević Anton, Partibrejkers! Nije, međutim, na repertoaru bio pomenuti hit koji je lansirao Brejkerse, već jedna pomalo zaboravljena i, interesantno, nikada uživo izvođena stvar. „Ne znam gde su se setili ove stvari koju ćemo da vam sviramo, al’ ajde“, takav je uvod Cane napravio za „Ja sam doktor“ – koji je lekovito protutnjao uzavrelom Halom sportova u izvođenju supergrupe Partibrejkers/Goblini.
„Splet okolnosti“, „Sedam“ i, tek tada, ona za koju se zna da završava zvaničan deo, „Voz“. Njegovo kloparanje je iznova napravilo haos da se tada, posle dva sata ljutog pank roka bez predaha, već postavljalo pitanje – odakle više energije, i bendu i publici.
Koncertni trijumf
Povlačenje sa scene te reda radi, a onda, po povratku na bis, ponovo uz Dr Popa, podsećanje na lude KST-ovske dane i gitarsku obradu „Tamare“ Borisa Novkovića. Obezbeđenje je sada spremno dočekalo želju još jednog momka da se pridruži bendu na bini, ali se ni on nije dao. Situaciju je pacifistički (ne radi džabe u mirovnoj misiji u Pakistanu) Golub rešio zamolivši „sekjuriti“ da popusti, i molba je uslišena.
Poslednji nalet energije donele su himnične reprize „Ima nas“ i „Dece iz komšiluka“, i onda, „Za Lorenu“, za definitivan kraj, uz obećanje da slede novi susreti što, iz perspektive ovakvog koncertnog trijumfa, deluje sasvim smisleno i logično.
Atmosferu pred Gobline na pravi način je zagrejao bend sa kojim tesno sarađuju poslednjih godina, Grate. Novosađani su se u sedam pesama, pred već solidno popunjenom dvoranom predstavili energično i bez pardona prema aktuelnoj političkoj garnituri, i nesumjivo su regrutovali određeni broj novih poštovalaca pred narednu beogradsku svirku koja sleduje već u petak, 14. marta u Božidarcu, u sklopu „Vračar Rocks“ festivala. (Long Play)