Izdvajamo
Naslovna » BG svaštara » Obrati pažnju! » Jedna Kinoteka – tri bioskopa!
Kinoteka

Jedna Kinoteka – tri bioskopa!

Od prošle nedelje Kinoteka više nije „ime“ samo za bioskopsku salu u Kosovskoj ulici: naime, objavljen je redovan repertoar i u sali u Uzun Mirkovoj 1, a simbolično, prvi ciklus posvećen je istoriji FEST-a!

Pored redovnog programa u sali Muzeja kinoteke (Kosovska 11), i posle ovogodišnjeg FEST-a prikazivaće se filmovi u novoj sali Jugoslovenske kinoteke. Pored već renovirane sale, uskoro će biti otvorena i multifunkcionalna sala, prostor za raznovrsne programe – pored filmskih projekcija i za promocije, tribine, seminare, književne večeri.

Tim povodom razgovarali smo sa v. d. direktora Jugoslovenske kinoteke, Radoslavom Zelenovićem…

Da li je tradicionalni program vezan za FEST u Uzun Mirkovoj nagoveštaj da će Beograd tokom cele godine imati dve, tri Kinoteke?
– Od samog početka ideja je bila da dvorane (tri) koje se nalaze u novoj zgradi Kinoteke u Uzun Mirkovoj budu deo sveukupnog filmskog programa koji podrazumeva i program Muzeja u Kosovskoj 11. S obzirom na neveselu sudbinu bioskopa u centru Beograda koji su prodati da nikada više ne budu bioskopi, ovo je naš doprinos da se proširi bioskopska mreža u centru grada. Počeli smo sa FEST-om jer se u našem Arhivu čuva veliki broj filmova koji su prikazani na FEST-u i to su uvek rado gledani programi.

Prema tome, imaćemo jednu Kinoteku ali više bioskopskih dvorana. U novoj zgradi ćemo tokom marta početi sa prikazivanjem filmova u dvorani od 40 mesta, a sledi i prikazivanje filmova i u Univerzalnoj sali koja može da primi 80 posetilaca. Kinoteka bez sale u Kosovskoj 11 ne bi bila to što jeste jer se tamo više od 60 godina prikazuju filmovi i bila je svojevrsna filmska škola mnogim generacijama koje su volele film.

Po čemu će se odlikovati budući program u Uzun Mirkovoj; da li će to da utiče na repertoar u Kosovskoj?
– Arhiv kinoteke čuva oko 100.000 filmskih kopija, a poslednjih godina uvećava se i kolekcija filmova u digitalnom formatu. Čuvamo filmove koji su snimljeni u poslednjih bezmalo 120 godina i nema opasnosti da neće biti filmova za sve dvorane, pogotovu što smo pojačani sa nekoliko dragocenih saradnika koji uz novog upravnika našeg muzeja, Marjana Vujovića, već imaju pripremljen program nekoliko meseci unapred.

Ako se tome doda da tradicionalno dobro sarađujemo sa ambasadama i stranim kulturnim centrima i tokom godine prikažemo više od 100 najnovijih filmova iz Izraela, Irana, Kine, Italije, Španije… to povećava mogućnost pravljenja programa koji omugućava da se, pored filmova iz filmske prošlosti, vide i najnovija ostvarenja.

Kinoteka

Osim filmskih projekcija planirate i druga dešavanja u Uzun Mirkovoj…
– Prostor u Uzun Mirkovoj nije samo bioskopski. Već su formirane, na dva sprata, Galerije predmeta iz predistorije i istorije filma. Predmeti koji objašnjavaju kako se došlo do „pokretnih slika“. Trenutno je izloženo oko 500 predmeta, a u našem Arhivu ih ima više od 3.000. Tome treba dodati plakate, fotografije, skice… U zgradi će se nalaziti i biblioteka sa velikom čitaonicom u kojoj se čuva više od 22.000 knjiga koje su, isključivo, vezane za film.

Tu su i filmski časopisi, scenariji, knjige snimanja, kao i hemeroteka (biblioteka stvari koje svaki dan izlaze – novine; prim. aut.) u kojoj se nalazi nekoliko stotina hiljada isečaka iz dnevnih i nedeljnih novina koje su izlazile u nekadašnjoj Jugoslaviji, a odnose se na događaje i ličnosti iz sveta filma. Sve to omogućiće raznovrsne programe, a to je i mogućnost da veliko filmsko nasleđe koje su sakupile generacije ‘kinotečana’ postane dostupno javnosti.

U kojoj meri Kinoteka prati modernu filmsku tehnologiju?
– Kinoteka jeste stara institucija, ali nije staromodna. Dokaz u kojoj meri pratimo nove trendove je i to da godinama u okviru našeg Arhiva funkcioniše Centar za digitalizaciju koji uspešno rekonstruiše najugroženije filmove koje čuvamo. Urađena je potpuna digitalizacija prvog srpskog igranog filma „Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa iz 1911. g.“ koji je režirao Čiča Ilija Stanojević, prvi srpski reditelj. Trebalo je 3.500 sati da se uradi ovaj veliki posao. Film je skoro 80 godina smatran izgubljenim. Upravnik našeg Arhiva Aleksandar Erdeljanović mu je ušao u trag i 2003. godine bili smo u prilici da ga ponovo vidimo u Državnom filmskom arhivu Austrije. Mogućnosti su velike i nadam se da će ih i ova generacija ‘kinotečana’ uspešno realizovati.

Ove godine Jugoslovenska kinoteka obeležava 65 godina od osnivanja. (danubeogradu.rs)

»»» Kinoteka – repertoari

loading...