Izdvajamo
Naslovna » BG servis » Dodeljene nagrade grada Beograda za 2013. godinu
Dobitnici Nagrada grada Beograda
Dobitnici Nagrada grada Beograda

Dodeljene nagrade grada Beograda za 2013. godinu

Danas su u Starom dvoru uručene Nagrade grada Beograda najboljim stvaraocima i pojedincima u glavnom gradu za 2013. godinu.

Uručenju nagrada prisustvovali su članovi Privremenog organa, predstavnici Gradske uprave, javnih i komunalnih preduzeća grada, istaknuti predstavnici javnog i kulturnog života Beograda i Srbije.

Predsednik Privremenog organa grada Beograda Siniša Mali podsetio je da se Dani Beograda slave 12. godinu zaredom, od 16. do 19. aprila u spomen na prvo pisano pominjanje slovenskog imena Beograda 16. aprila 878. godine i 19. april 1867. godine, kada je Ali Riza-paša uručio ključeve Beograda knezu Mihailu Obrenoviću.

– Naravno, najsvečaniji trenutak ovog praznika je današnji događaj, dodela nagrada grada Beograda i meni je velika čast i zadovoljstvo što sam u ime svih Beograđana imao prilike da uručim nagrade najboljima među nama. To su pojedinci koji su svojom hrabrošću, znanjem, radom i umećem zaslužili da dobiju ove nagrade i budu proglašeni za najbolje. U svoje, i u ime grada Beograda, čestitam i želim sve najbolje u daljoj karijeri. Želim da zahvalim i svim članovima žirija koji ove godine nisu imali lak posao, i u masi dobrih izabrali one najbolje – rekao je Siniša Mali.

Dobitnici Nagrada grada Beograda

Dobitnik Nagrade grada Beograda za književnost i prevodno stvaralaštvo je akademik Milosav Tešić, za knjigu „Vetrovo polje“.

Za pozorišno stvaralaštvo nagrađen je Nebojša Dugalić, za ulogu Roberta u predstavi „Izdaja Harolda Pintera“. Za film i radio-televizijsko stvaralaštvo nagradu su dobili Nikola Majdak i Ana Nedeljković, za režiju animiranog filma „Rabbitland“.

Za likovno i primenjeno stvaralaštvo vizuelne i proširene medije nagradu je dobio Vladimir Veličković. Za muziku i muzičko-scensko stvaralaštvo nagrađen je Ivan Jevtić, a za društvene i humanističke nauke Slobodan Žunjić.

Za prirodne i tehničke nauke nagrađeni su dr Milovan Šuvakov i dr Veljko Dmitrašinović. Nagrada za pronalazaštvo nije dodeljena. Za arhitekturu i urbanizam nagradu je osvojio diplomirani inženjer arhitekture Milan Vujović.

Nagradu za poljoprivredu dobio je Slobodan Simić iz Vranića, a nagrada za novinarstvo pripala je Aleksandru Dikliću, za serijal „Beograd, večiti grad“ i Vesni Nestorović, za TV emisiju „Upoznajte nas bolje“.

Za medicinu je nagrađena grupa autora, 152 člana katedre za hirurgiju sa anesteziologijom Medicinskog fakulteta.

Zahvaljujući na ovoj nagradi, Živan Maksimović, šef katedre, istakao je da se radi o nagradi od posebnog značaja za sve koji su učestvovali u stvaranju udžbenika Hirurgije sa anesteziologijom.

– Radi se o udžbeniku koji je već prešao granice Beograda, postao zvanični udžbenik u Novom Sadu, a pokazan je interes i u Banjaluci, Tuzli, Hrvatskoj i drugim zemljama u okruženju. Zahvaljujem pre svega urednicima i svima koji su ga pisali i to je dokaz da se do kvaliteta može doći i u grupnom radu – rekao je Maksimović.

Nagrada za sport pripala je Emiru Bekriću za osvajanje bronzane medalje na Svetskom atletskom prvenstvu u Moskvi.

Nagrada grada Beograda za herojsko delo u 2013. godini pripala je Nikoli Rankoviću, za dobrotvorni rok koncert koji je uz pomoć prijatelja organizovao na svoj rođendan, 30. novembra 2013, gde je sakupio oko 15.000 evra za operaciju i lečenje šestogodišnje Lane Nikolić. Zahvaljujući Nikoli, ali i drugim ljudima dobre volje, Lana je operisana u Rimu i uspešno se oporavlja.

Za obrazovanje je nagrađena grupa autora – dr Ljiljana Abramović Savić, magistar Violeta Nestorov i magistar Stevan Nestorov.
Za dugogodišnji rad i trajan doprinos razvoju grada nagrađen je akademik Dragoljub R. Živojinović.

Specijalno priznanje za izuzetan doprinos u realizaciji događaja od značaja za grad pripalo je Ljubiši Jovanoviću, Ivani Stefanović i Petru Popoviću, za organizaciju prvog festivala klasične muzike.

Dobitnik Nagrade za stvaralaštvo mladih u oblasti nauke je dr Dragan Hrnčić, a u oblasti umetnosti ansambl inkluzivne predstave Đorđe Golubović i Igor Despotović, Dušan Lazić, Jovana Lazić, Anastazija Lizdek, Aleksandra Lizdek, Nemanja Mitić, Jelena Mišković i Mihajlo Riđevac.

Nagrada „Svetislav Stojanović“ pripala je vatrogascu, komandiru Odeljenja u Vatraogasno-spasilačkom bataljonu Zvezdara Bojanu Stanisavljeviću i to za iskazanu stručnost i hrabrost u spasavanju devojčice koja je zatečena u stanu gde je izbio požar. Nagrađena je i vatrogasna jedinica, Vatrogasno-spasilačka četa Lazarevac.

Zahvaljujući u ime svih nagrađenih, akademik Milosav Tešić je podsetio na misli najznačajnih srpskih pisaca o glavnom gradu.

– Beograd je naša prestona ikona, verna slika naših istorijskih udesa i kratkotrajnih nacionalnih uzleta. On se vekovima dograđivao i nanovo izgrađivao na ruševinama i pepelištima. Duboki ožiljci od tih razaranja, počev od starijih do skorašnjih i danas su vidljivi po njegovim ulicama i krajevima. „Bela si kost među oblacima, ničeš iz svoje lomače, iz preorane humke, iz razvejanog praha, ničeš iz svog nestanka“, to su stihovi Vaska Pope s početka njegove pesme „Beograd“.

Širinu duše Beograda najviše su osetile desetine i desetine hiljada onih koji su u njega odnekud došli. Mnogima je on, postavši im stalno mesto boravka, bio poslednje prihvatilište i jedino utočište. Imam utisak da se u njemu ni stranci ne osećaju strancima, a kamoli oni koji su u njega stigli iz unutrašnjosti Srbije ili iz nekih drugih srpskih krajeva. U poentama apostrofa poemične pesme „Lament nad Beogradom“ Miloša Crnjanskog, nesalomivi Beograd jedina je uteha , jedina je svetlost majčinske ljubavi i topline, u ovostranim i onostranim predelima: „a kad mi klone glava i budu stali sati, Ti ćeš me, znam, poljubiti kao mati; a kad umorno srce moje ućuti, da spi, uzglavlje meko ćeš mi u snu, biti Ti“.

Nebeske prilike iznad Beograda i raskoš beogradskih sunčevih zalazaka ovekovečio je Ivo Andrić, ali uz jedno uzgredno senčenje, izazvano ondašnjom beogradskom stvarnošću. Ti zanosni pejzaži tek su, kako on veli, na početku romana „Gospođica“, „naknada ovoj čudnoj varoši za sve ono čega u njoj nema i uteha zbog svega što ne bi trebalo da bude“. Ova njegova misao, kratka i gorka, ostala je, opominjući da i dalje važi.

U sržnom biću današnjeg Beograda sadrži se dovoljno pozitivno usmerene ljudske energije, mada nedovoljno oslobođene. Takva energija, radna i stvaralačka, mogla bi da sadržajno oživi, oplemeni i preobrazi Beograd. Nadajmo se da odabrani nosioci takvih nastojanja stoje danas pred vama u ovom znamenitom zdanju.

U njihovo ime, u ime svih ovogodišnjih dobitnika Nagrade grada Beograda, što mi čini naročitu čast, zahvaljujem, ali sa trepetom, svim žirijima koji su, ulažući u to svoje znanje i autoritet, odlučivali koji pojedinci i kolektivi zaslužuju to priznanje. Uz ovo, zahvalan sam i gradu Beogradu i svim gradskim službama uposlenim oko organizacije ovog svečanog skupa, kao i predlagačima kandidata za dobijanje ovog zvučnog odličja, s velikim i časnim imenom Beograda u svom naslovu. Živeo Beograd! – rekao je akademik Tešić. (Beoinfo)

loading...