Izdvajamo
Naslovna » BG svaštara » Drugi pišu » Politika: „Beograd na vodi“ pod pritiskom investitora
Beograd na vodi

Politika: „Beograd na vodi“ pod pritiskom investitora

Profit, kompromisi, strepnja, briga, budućnost, izazov… najčešće su reči kad je u pitanju „Beograd na vodi“ (Belgrade Waterfront).

Prenosimo skraćenu verziju teksta dnevnog lista „Politika“ o trenutno najvećem urbanističkom projektu kada je u pitanju srpska prestonica.

Da bi novi grad sa 1,8 miliona kvadrata mogao da bude opskrbljen vodom, strujom, grejanjem, gasom, kanalizacijom, moraće da se grade infrastrukturni objekti širom prestonice: dve gasovodne mreže, kolektori za fekalnu kanalizaciju, toplovodna i elektroenergetska mreža…

Novi Beograd većim delom više neće gledati na stari. Sa leve savske obale pogled će za koju godinu pucati isključivo na „Beograd na vodi“. Jer, osim kule od 220 metara, u njemu će biti niz kompleksa visine od 60, 80, 90 pa i 100 metara.

Dozvoliti arapskom investitoru „Igl hilsu“ da podigne tržni centar u produžetku Višegradske ulice i stambeni kompleks pored Starog savskog mosta bio je jedan u nizu kompromisa koje je prihvatio tim od 111 inženjera Urbanističkog zavoda Beograda, koji je iznedrio prvi zvanični dokument o „Beogradu na vodi“.

Pod pritiskom investitora

Plan obuhvata područje od 177 hektara, od čega je 116 na desnoj, a 27 na levoj obali Save, gde je zabranjena gradnja jer je zaštićena zona vodoizvorišta. Uspeli su, uveren je Nebojša Stefanović, direktor Urbanističkog zavoda Beograda, da pomire želje „Igl Hilsa“ i stavove struke.

To potkrepljuje činjenicom da urbanisti nisu popustili pod pritiskom investitora da odobre što veću zgusnutost kompleksa, čime bi se dobilo više kvadrata i profita ali bi život u takvom kompleksu bio manje prijatan. Umesto toga, zavod je obavezao kompaniju Muhameda Alabara da prvi poslovni objekat bude na rastojanju od 110 metara od kule, a stambeni da se ne „primakne“ na manje od 146 metara.

– Toliko rastojanje obezbediće da zgrade budu dovoljno osunčane i provetrene i da između njih ostane slobodnog prostora, da građevine ne bude „nalepljene“ jedna na drugu. Dakle, „Beograd na vodi“ neće biti džungla oblakodera, poput Menhetna ili Dubaija – uverava Stefanović.

Ni najviše zdanje, kula od 220 metara, neće zagaziti u rečni tok, kako je investitor prvobitno zamislio. Zidaće se na sredini između Starog savskog mosta i „Gazele“, u produžetku Višegradske ulice, trideset metara daleko od obale. Toliko će biti širok pojas priobalja od Brankovog mosta do sajma, rezervisan za obaloutvrdu, šetališta, biciklističke staze, zelenilo.

Parkovi će se prostirati na oko 26 hektara, a najveći deo „Beograda na vodi“ zauzeće javni objekti – 14 primarnih saobraćajnica, dve škole, četiri obdaništa sa tri ogranka, Savski trg, zgrada Pošte, Železnička stanica, Beogradska zadruga, hotel „Bristol“, ložionica sa tornjem, fabrika kartona „Milan Vapa“, vatrogasna stanica…

– Investitor je bio iznenađen šta sve mora da bude u javnom vlasništvu. Zabranili smo i gradnju iznad tri kolektora koji kišnicu sa savske padine skupljaju i ispuštaju u Savu – kaže Stefanović.

Beograd na vodi

Novi gradić u Beogradu

Najveći izazov za urbaniste bio je kako da saobraćajnicama povežu Savski amfiteatar sa drugim delovima prestonice. Budući kompleks će, sa 17.700 stanovnika, praktično biti novi gradić u središtu Beograda. Da bi toliko ljudi moglo da prelazi u Novi Beograd, a da se ne stvaraju gužve, Stari savski most će dobiti po dve trake sa obe strane – zasebne konstrukcije pripojene mostu.

Na mestu današnje tramvajske stanice, pre ulaska na most iz starog grada, zamišljen je kružni tok, kao i još jedan posle mosta na novobeogradskoj strani kod skretanja u Ulicu Vladimira Popovića. Treći je planiran preko puta „Bigzove“ zgrade.

Prolaz kroz „Beograd na vodi“ omogućiće savski bulevar, koji će se protezati od sadašnje autobuske stanice, ispod „Gazele“ pa do sajma. Biće širok 40 metara, imaće po dve trake u oba smera, u sredini razdelno ostrvo širine pet metara za tramvajsku bašticu, a sa obe strane pojas zelenila od po pet metara i parkinge.

Tržni centar i kula – prva zdanja

Prva faza „Beograda na vodi“ obuhvata izgradnju tržnog centra od 250.000 kvadrata (dva puta veći od TC „Ušće“) i poslovne kule Beograd (78.000 kvadrata), visine 220 metara. Ta dva objekta biće podignuta između Starog savskog mosta i „Gazele“. U planu je i zidanje stambenih zgrada (56.000 kvadrata) pored Starog savskog mosta gde je dozvoljena visina do 75 metara.

Objekti koji će biti sačuvani

Zdanje Železničke stanice
Zgrada Pošte
Ložionica sa tornjem
Hotel „Bristol“
Beogradska zadruga
Fabrika kartona „Milan Vapa“
Park Bristol i u njemu krst sa Malog pijaca

„Beograd na vodi“ u brojevima

1.852.683 kvadratna metra ukupna površina kompleksa
1.034.000 kvadrata stambenog prostora
754.000 kvadrata za poslovne objekte, tržni centar, lokale, trgovine
17.771 stanovnik
13.169 zaposlenih
6.128 stanova

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.